https://lat.sputnikportal.rs/20260816/cudesno-iskustvo-mladih-srba-iznenada-se-nasli-na-putu-od-jerusalima-za-emaus--usred-hercegovine-1202373938.html
Čudesno iskustvo mladih Srba: Iznenada se našli na putu od Jerusalima za Emaus – usred Hercegovine
Čudesno iskustvo mladih Srba: Iznenada se našli na putu od Jerusalima za Emaus – usred Hercegovine
Sputnik Srbija
Posle šest dana, kao da se poznajemo godinama! U Hercegovini sam shvatio šta zapravo predstavlja zajednica. Ne samo u socijalnom, već i u duhovnom, mističnom... 16.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-16T11:31+0200
2026-08-16T11:31+0200
2026-08-16T11:31+0200
region
region
region – društvo
spc
eparhija zahumsko - hercegovačka
letnja duhovna škola u hercegovini
studenti
putovanje
isus hrist
prebilovci
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/0e/1202344878_0:247:2762:1801_1920x0_80_0_0_cead02efcddc5e1585fcdba643f86555.jpg
Ovako za Sputnjik govori Aleksandar Obućina iz Čačka, student Medicinskog fakulteta, učesnik Letnje duhovne škole u Hercegovini, koja je održana po drugi put:Aleksandar je jedan od četrdeset studenata iz različitih krajeva Srbije, Republike Srpske i Hrvatske, sa različitih fakulteta, koji su u pratnji sveštenika i veroučitelja Arhiepiskopije beogradsko karlovačke, proteklih dana bili gosti Eparhije zahumsko - hercegovačke.Mladi su u Trebinje pozvani da prepoznaju živu jevanđelsku poruku i razmisle na koji način se večne istine mogu osavremeniti. Kako se mogu živeti.Put u Emaus - priča koja se živiŠkola, koja je svakog jutra započinjala liturgijom, odvijala se pod naslovom, temom, „Put u Emaus“. Ova priča iz Novog Zaveta, kada se vaskrsli Hristos javio dvojici svojih učenika na putu iz Jerusalima za selo Emaus, a oni ga nisu prepoznali, bila je osnova za zajedničko putovanje.Predavanja vrsnih teologa ove eparhije, obilazak jedinstvenih svetinja od Trebinja do Dubrovnika, manastira Svetih Petra i Pavla, Tvrdoša, Duži, Žitomislića, a posebno duhovni razgovori sa domaćinima i sveštenicima, veroučitaljima iz Beograda, otkrili su im duboki smisao hrišćanskog učenja i nasleđa.„Zapravo, nama su ovde oci, učitelji i ovaj narod Hercegovine, dopustili da tu priču živimo. Nisu nam je samo tumačili, već su nas kroz razgovor upoznali s njom. Dopustili su nam da uđemo u uloge tih dvojice učenika Hristovih. Da i njih, učitelje, gledamo drugim očima, kao Dobrog pastira, kao oce, ponekad i ne prepoznavši da su u nama probudili želju za hodanjem tim putem“, priča nam Jana Šumarac iz Novog Sada, koja studira germanistiku.Prebilovci nisu priča, već činjenicaNatalija Tapić je budući profesor ruskog jezika i književnosti iz Beograda. Prošle godine bila je polaznik Prizrenske duhovne škole, htela je, kaže, da ponovo proživi sve što je doživela na Kosovu i Metohiji. Utisci iz Hercegovine su još jači, zbližavanje, jedinstvo, jedna porodica:Koleginica sa kojom je u ovoj Školi bila nerazdvojna, sa kojom je pevala, ne samo na službi, na svakom mestu, Milica Vujić, budući arhitekta iz Jagodine, dodaje:„Zapravo je i to zadatak ove Škole, da nas malo više upute i da saznamo o našoj zemlji, o našoj braći i sestrama, kako su nekad živeli, a kako sada žive. Kroz šta su sve prošli i kako se razvijalo naše društvo, naša kultura, istorija i vera, koja je najbitnija na ovim prostorima“, kaže Milica i dodaje da će se potruditi da sa ovog putovanja pre svega ponese hercegovački duh.Hodanje za Hristom i trpeza ljubaviBilo je i onih koji su na nastavu u Eparhiju zahumsko – hercegovačku došli sa dobrim predznanjem, koji studiraju Bogoslovski fakultet.Pavle Luković iz Arilja je apsolvent, uskoro će preuzeti diplomu. Kaže da se materiji o kojoj je u ovoj školi bilo reči, tekstu Novog Zaveta, često pristupa sholastično i sa predrazumevanjem, da se nedovoljno zalazi u njegov dublji smisao.„Kroz sve ove razgovore i predavanja otaca u Hercegovini, mogu da zaključim da je celokupan doživljaj tog puta za Emaus zapravo ljudska bogočežnja koja je usađena u sve nas. Često, dosta se govori o apostolstvu, kretanju za Hristom. To praćenje Hrista predstavlja naš dinamičan put u odnosu na naš duhovni život. Kao što divno primećuje Sveti Grigorije Niski, kretanjem možemo da spoznamo Gospoda jedino kad ga gledamo u leđa, idemo za njim“.Glavni domaćin ove škole bio je mitropolit zahumsko hercegovački Dimitrije. I domaćin je jedan od utisaka učenika ove neobične škole. Želeo je da upozna svakog studenta. Delio je s njima trpezu ljubavi, iskustvo učenja od svojih prethodika, vladike Grigorija i blaženopočivšeg Atanasija čije se mudrosti i istine u Hercegovini citiraju na svakom mestu.U Moskvu sa „živom“ potvrdomDok čeka informacije o odbrani doktorske teze u Puškinovom insitutu u Moskvi, u Hercegovinu se uputio i mladić iz Šajkaša, Vukašin Gavrić. Poslednjih deset godina se školuje u Rusiji, a prošle je bio na Kosovu i Metohiji, u Prizrenskoj duhovnoj školi.Vukašin dodaje da je ovih dana mislio na Mihajla Pupina i Nikolu Teslu, koji su duhovno uvek povezivali sa naukom. Drago mu je, kaže, što je imao priliku da i on to proživi, da se uveri da je tako.Tajna susreta čoveka i živog BogaŠkola u Hercegovini nastala je po uzoru na Prizrensku, koja će uskoro obeležiti deceniju rada. Osnovana je ljubavlju jereja Darka Nikolića, beogradskog veroučitelja, danas starešine paraklisa u Studentskom gradu i njegovih kolega Nemanje Protića, Dragana Budimlije i oca Marka Kojića.Oni veruju da je naše obrazovanje, uglavnom usmereno na intelektualni razvoj, kognitivni aspekt, dragoceno, ali da nije dovoljno:„Čovek uči celim bićem, svim potencijalima, umom, srcem, dušom, svim onim što jeste u svojoj neuhvatljivoj sveobuhvatnosti. A ova škola upravo to omogućava, da u svoj našoj širini, u tajni međusobnog susreta, čoveka i živog Boga, pa i ovog osveštanog prostora u kojem smo boravili ovih dana - uči. Stiče novo iskustvo, otvaraju mu se oči za svet, upoznaje sebe na novi, potpuno jedinstveni način, upoznaje ljude“, kaže otac Darko.Ovaj sveštenik dodaje da vrlo često i ne vidimo jedni druge. Da bismo se videli, potrebno je da otvorimo svoj unutrašnji prostor i da se zagledamo u ono što je ispod površine. To se studentima desilo u Hercegovini.„Kad se to desi, onda se tajna života projavljuje na čudesan način i ostavlja neizbrisiv, dubok, trajan trag na čovekovom biću. Ostavlja ukus neopisive radosti koju čovek traži gde god da se nađe. Želi, traži da se to uzvišeno i plemenito iskustvo, koje mi nazivamo blagodatnim iskustvom Božjeg prisustva, Hrista u nama, ponovi, iznova, iznova... Posle ove Škole stalno ćemo da tragamo za tim ukusom koji smo ovde imali prilike da osetimo“.Taj ukus osetila je i ekipa Sputnjika koja je pratila rad ove škole. Kako kažu đaci, svi smo sada porodica, pa smo dobili i ekskluzivno pravo, blagoslov da emitujemo pesme hora anđeoskih glasova, koji se spontano okupio, na putu za Emaus, u stradalnoj i vaskrsloj Hercegovini.
https://lat.sputnikportal.rs/20260705/cudo-na-avali-diskoteku-pretvorili-u-crkvu-video-1200995575.html
prebilovci
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Senka Miloš
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg
region, region – društvo, spc, eparhija zahumsko - hercegovačka, letnja duhovna škola u hercegovini, studenti, putovanje, isus hrist, prebilovci, duhovnost, veronauka, darko nikolić
region, region – društvo, spc, eparhija zahumsko - hercegovačka, letnja duhovna škola u hercegovini, studenti, putovanje, isus hrist, prebilovci, duhovnost, veronauka, darko nikolić
Čudesno iskustvo mladih Srba: Iznenada se našli na putu od Jerusalima za Emaus – usred Hercegovine
Posle šest dana, kao da se poznajemo godinama! U Hercegovini sam shvatio šta zapravo predstavlja zajednica. Ne samo u socijalnom, već i u duhovnom, mističnom smislu. Da se svi sakupljamo oko Hrista. Način na koji se drugi ophode prema meni, prihvataju me, prilaze mi i grle, to će mi biti i podsetnik, da ne izgubim ljudskost u poslu kojim ću se baviti.
Ovako za Sputnjik govori Aleksandar Obućina iz Čačka, student Medicinskog fakulteta, učesnik Letnje duhovne škole u Hercegovini, koja je održana po drugi put:
„Nedavno sam sa drugarima obilazio Kosovo i Metohiju. Pričali su o duhovnoj školi, a ovu u Hercegovini izdvojili kao krunu duhovnog istraživanja. Imao sam dosta pitanja koja nisam imao kome da postavim, sada imam neke odgovore. Nastaviću da istražujem“.
Aleksandar je jedan od četrdeset studenata iz različitih krajeva Srbije, Republike Srpske i Hrvatske, sa različitih fakulteta, koji su u pratnji sveštenika i veroučitelja Arhiepiskopije beogradsko karlovačke, proteklih dana bili gosti Eparhije zahumsko - hercegovačke.
Mladi su u Trebinje pozvani da prepoznaju živu jevanđelsku poruku i razmisle na koji način se večne istine mogu osavremeniti. Kako se mogu živeti.
Put u Emaus - priča koja se živi
Škola, koja je svakog jutra započinjala liturgijom, odvijala se pod naslovom, temom, „Put u Emaus“. Ova priča iz Novog Zaveta, kada se vaskrsli Hristos javio dvojici svojih učenika na putu iz Jerusalima za selo Emaus, a oni ga nisu prepoznali, bila je osnova za zajedničko putovanje.
Predavanja vrsnih teologa ove eparhije, obilazak jedinstvenih svetinja od Trebinja do Dubrovnika, manastira Svetih Petra i Pavla, Tvrdoša, Duži, Žitomislića, a posebno duhovni razgovori sa domaćinima i sveštenicima, veroučitaljima iz Beograda, otkrili su im duboki smisao hrišćanskog učenja i nasleđa.
„Zapravo, nama su ovde oci, učitelji i ovaj narod Hercegovine, dopustili da tu priču živimo. Nisu nam je samo tumačili, već su nas kroz razgovor upoznali s njom. Dopustili su nam da uđemo u uloge tih dvojice učenika Hristovih. Da i njih, učitelje, gledamo drugim očima, kao Dobrog pastira, kao oce, ponekad i ne prepoznavši da su u nama probudili želju za hodanjem tim putem“, priča nam Jana Šumarac iz Novog Sada, koja studira germanistiku.
Prebilovci nisu priča, već činjenica
Natalija Tapić je budući profesor ruskog jezika i književnosti iz Beograda. Prošle godine bila je polaznik Prizrenske duhovne škole, htela je, kaže, da ponovo proživi sve što je doživela na Kosovu i Metohiji. Utisci iz Hercegovine su još jači, zbližavanje, jedinstvo, jedna porodica:
„Ranije nisam bila ovde. Mnogo mi je bilo značajno da vidim i čujem sve istorijske činjenice. Sve nas je jako pogodila priča vezana za Prebilovce, istorijska činjenica. Liturgija tamo bila je jako potresna, svi ti ljudi koji su došli na slavu i sa strane. Ima stvari kojih nisam bila svesna. Dosta stvari zapravo nisam znala o Hercegovini i stradanju naših Srba ovde“, kaže Natalija.
Koleginica sa kojom je u ovoj Školi bila nerazdvojna, sa kojom je pevala, ne samo na službi, na svakom mestu, Milica Vujić, budući arhitekta iz Jagodine, dodaje:
„Zapravo je i to zadatak ove Škole, da nas malo više upute i da saznamo o našoj zemlji, o našoj braći i sestrama, kako su nekad živeli, a kako sada žive. Kroz šta su sve prošli i kako se razvijalo naše društvo, naša kultura, istorija i vera, koja je najbitnija na ovim prostorima“, kaže Milica i dodaje da će se potruditi da sa ovog putovanja pre svega ponese hercegovački duh.
Hodanje za Hristom i trpeza ljubavi
Bilo je i onih koji su na nastavu u Eparhiju zahumsko – hercegovačku došli sa dobrim predznanjem, koji studiraju Bogoslovski fakultet.
Pavle Luković iz Arilja je apsolvent, uskoro će preuzeti diplomu. Kaže da se materiji o kojoj je u ovoj školi bilo reči, tekstu Novog Zaveta, često pristupa sholastično i sa predrazumevanjem, da se nedovoljno zalazi u njegov dublji smisao.
„Kroz sve ove razgovore i predavanja otaca u Hercegovini, mogu da zaključim da je celokupan doživljaj tog puta za Emaus zapravo ljudska bogočežnja koja je usađena u sve nas. Često, dosta se govori o apostolstvu, kretanju za Hristom. To praćenje Hrista predstavlja naš dinamičan put u odnosu na naš duhovni život. Kao što divno primećuje Sveti Grigorije Niski, kretanjem možemo da spoznamo Gospoda jedino kad ga gledamo u leđa, idemo za njim“.
Glavni domaćin ove škole bio je mitropolit zahumsko hercegovački Dimitrije. I domaćin je jedan od utisaka učenika ove neobične škole. Želeo je da upozna svakog studenta. Delio je s njima trpezu ljubavi, iskustvo učenja od svojih prethodika, vladike Grigorija i blaženopočivšeg Atanasija čije se mudrosti i istine u Hercegovini citiraju na svakom mestu.
U Moskvu sa „živom“ potvrdom
Dok čeka informacije o odbrani doktorske teze u Puškinovom insitutu u Moskvi, u Hercegovinu se uputio i mladić iz Šajkaša, Vukašin Gavrić. Poslednjih deset godina se školuje u Rusiji, a prošle je bio na Kosovu i Metohiji, u Prizrenskoj duhovnoj školi.
„Ove škole doživljavam kao duhovnu silu i snagu koja je neophodna svakom čoveku, ali i praktičnu potvrdu onoga čime se bavim u doktorskoj tezi, poređenjem ruskog puta Dostojevskog i Kosovskog zaveta kod Njegoša, na primeru romana „Braća Karamazovi“ i poeme „Luča mikrokozma“. I više sam nego zadovoljan. Kao da je svo moje interesovanje, ono o čemu sam pisao, na neki novi način zaživelo“.
Vukašin dodaje da je ovih dana mislio na Mihajla Pupina i Nikolu Teslu, koji su duhovno uvek povezivali sa naukom. Drago mu je, kaže, što je imao priliku da i on to proživi, da se uveri da je tako.
Tajna susreta čoveka i živog Boga
Škola u Hercegovini nastala je po uzoru na Prizrensku, koja će uskoro obeležiti deceniju rada. Osnovana je ljubavlju jereja Darka Nikolića, beogradskog veroučitelja, danas starešine paraklisa u Studentskom gradu i njegovih kolega Nemanje Protića, Dragana Budimlije i oca Marka Kojića.
Oni veruju da je naše obrazovanje, uglavnom usmereno na intelektualni razvoj, kognitivni aspekt, dragoceno, ali da nije dovoljno:
„Čovek uči celim bićem, svim potencijalima, umom, srcem, dušom, svim onim što jeste u svojoj neuhvatljivoj sveobuhvatnosti. A ova škola upravo to omogućava, da u svoj našoj širini, u tajni međusobnog susreta, čoveka i živog Boga, pa i ovog osveštanog prostora u kojem smo boravili ovih dana - uči. Stiče novo iskustvo, otvaraju mu se oči za svet, upoznaje sebe na novi, potpuno jedinstveni način, upoznaje ljude“, kaže otac Darko.
Ovaj sveštenik dodaje da vrlo često i ne vidimo jedni druge. Da bismo se videli, potrebno je da otvorimo svoj unutrašnji prostor i da se zagledamo u ono što je ispod površine. To se studentima desilo u Hercegovini.
„Kad se to desi, onda se tajna života projavljuje na čudesan način i ostavlja neizbrisiv, dubok, trajan trag na čovekovom biću. Ostavlja ukus neopisive radosti koju čovek traži gde god da se nađe. Želi, traži da se to uzvišeno i plemenito iskustvo, koje mi nazivamo blagodatnim iskustvom Božjeg prisustva, Hrista u nama, ponovi, iznova, iznova... Posle ove Škole stalno ćemo da tragamo za tim ukusom koji smo ovde imali prilike da osetimo“.
Taj ukus osetila je i ekipa Sputnjika koja je pratila rad ove škole. Kako kažu đaci, svi smo sada porodica, pa smo dobili i ekskluzivno pravo, blagoslov da emitujemo
pesme hora anđeoskih glasova, koji se spontano okupio, na putu za Emaus, u stradalnoj i vaskrsloj Hercegovini.
