https://lat.sputnikportal.rs/20260816/alternativa-panamskom-kanalu-meksiko-ozivljava-projekat-star-vise-od-jednog-veka-1202374939.html
Alternativa Panamskom kanalu? Meksiko oživljava projekat star više od jednog veka
Alternativa Panamskom kanalu? Meksiko oživljava projekat star više od jednog veka
Sputnik Srbija
Meksiko pokušava da što pre pokrene sopstveni transportni koridor, želeći da ga pretvori u alternativnu rutu za svetsku trgovinu, u trenutku kada se javljaju... 16.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-16T14:46+0200
2026-08-16T14:46+0200
2026-08-16T14:46+0200
svet
svet
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/10/1202374783_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_c0c38f4ebca4ba483f97238fdd4a78b3.png
U projekat je već uloženo najmanje 70 milijardi pezosa, odnosno oko četiri milijarde dolara, pišu mediji. Međutim, realizaciju za sada koče slaba infrastruktura, težak teren i nedostatak električne energije.Reč je o Međuokeanskom koridoru preko prevlake Teuantepek (CIIT) — železničkoj liniji dugoj 308 kilometara koja povezuje luke Koacakoalkos, na obali Meksičkog zaliva, i Salina Kruz, na Tihom okeanu.Meksičke vlasti očekuju da bi ova ruta mogla da postane alternativa preopterećenim ili nestabilnim pravcima svetske trgovine. Suša je, na primer, produžila vreme čekanja u Panamskom kanalu sa nekoliko dana na čak tri nedelje, saobraćaj kroz Ormuski moreuz praktično je zaustavljen usled rata Irana i SAD, dok su u Crvenom moru trgovački brodovi izloženi napadima Huta.Ipak, ne treba očekivati brzu promenu ustaljenih trgovinskih ruta. Čak i prema optimističnim prognozama meksičkih vlasti, koridor bi do 2035. godine trebalo da prevozi oko 1,4 miliona kontejnera godišnje, dok kroz Panamski kanal trenutno godišnje prolazi gotovo 20 miliona.Obe luke za sada uglavnom pretovaruju tradicionalne vrste tereta, uključujući naftu, naftne derivate i hemikalije, a ne tranzitne kontejnere.Međutim, pretvaranje geografske prednosti u potpuno razvijen industrijski koridor biće složeno. Prepreke predstavljaju težak teren, slaba infrastruktura, dugogodišnje siromaštvo na jugu zemlje i udaljenost od glavnih proizvodnih centara u centralnom i severnom Meksiku.Sam projekat star je više od jednog veka. Još 1907. godine predsednik Porfirio Dijas otvorio je liniju preko prevlake, ali su njen dalji razvoj zaustavili Meksička revolucija i otvaranje Panamskog kanala 1914. godine.Ideja je ponovo oživela nakon dolaska na vlast Andresa Manuela Lopesa Obradora 2018. godine. Tada je počela obnova stare železničke linije i priprema lokacija za industrijske parkove.Njegova naslednica, aktuelna predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum, proširila je plan na 14 „razvojnih čvorišta“ i učinila koridor jednim od prioritetnih projekata za ubrzanje ekonomskog rasta.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – ekonomija
Alternativa Panamskom kanalu? Meksiko oživljava projekat star više od jednog veka
Meksiko pokušava da što pre pokrene sopstveni transportni koridor, želeći da ga pretvori u alternativnu rutu za svetsku trgovinu, u trenutku kada se javljaju problemi u Panamskom kanalu, Ormuskom moreuzu i Crvenom moru.
U projekat je već uloženo najmanje 70 milijardi pezosa, odnosno oko četiri milijarde dolara, pišu mediji. Međutim, realizaciju za sada koče slaba infrastruktura, težak teren i nedostatak električne energije.
Reč je o Međuokeanskom koridoru preko prevlake Teuantepek (CIIT) — železničkoj liniji dugoj 308 kilometara koja povezuje luke Koacakoalkos, na obali Meksičkog zaliva, i Salina Kruz, na Tihom okeanu.
Meksičke vlasti očekuju da bi ova ruta mogla da postane alternativa preopterećenim ili nestabilnim pravcima svetske trgovine. Suša je, na primer, produžila vreme čekanja u Panamskom kanalu sa nekoliko dana na čak tri nedelje, saobraćaj kroz Ormuski moreuz praktično je zaustavljen usled rata Irana i SAD, dok su u Crvenom moru trgovački brodovi izloženi napadima Huta.
Ipak, ne treba očekivati brzu promenu ustaljenih trgovinskih ruta. Čak i prema optimističnim prognozama meksičkih vlasti, koridor bi do 2035. godine trebalo da prevozi oko 1,4 miliona kontejnera godišnje, dok kroz Panamski kanal trenutno godišnje prolazi gotovo 20 miliona.
Obe luke za sada uglavnom pretovaruju tradicionalne vrste tereta, uključujući naftu, naftne derivate i hemikalije, a ne tranzitne kontejnere.
Međutim, pretvaranje geografske prednosti u potpuno razvijen industrijski koridor biće složeno. Prepreke predstavljaju težak teren, slaba infrastruktura, dugogodišnje siromaštvo na jugu zemlje i udaljenost od glavnih proizvodnih centara u centralnom i severnom Meksiku.
Sam projekat star je više od jednog veka. Još 1907. godine predsednik Porfirio Dijas otvorio je liniju preko prevlake, ali su njen dalji razvoj zaustavili Meksička revolucija i otvaranje Panamskog kanala 1914. godine.
Ideja je ponovo oživela nakon dolaska na vlast Andresa Manuela Lopesa Obradora 2018. godine. Tada je počela obnova stare železničke linije i priprema lokacija za industrijske parkove.
Njegova naslednica, aktuelna predsednica Meksika Klaudija Šejnbaum, proširila je plan na 14 „razvojnih čvorišta“ i učinila koridor jednim od prioritetnih projekata za ubrzanje ekonomskog rasta.
