Sandale od šperploče, lutke od kose i crteži zakopani u zemlju: Umetnost koja je prkosila ratu /foto/
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
Umetnost u ratu mogla je da bude i oružje, i spas. Neverovatan je entuzijazam ljudi koji su stvarali čak i pod pretnjom smrću, jer su umetnost i kreativnost za njih bile način da prežive, kaže u razgovoru za Sputnjik Irina Tomić, autor izložbe „I u ropstvu sloboda – srpska umetnost za vreme Drugog svetskog rata“ u Galeriji SANU.
Između slobode i ropstva
Izložba koja traje do 20. septembra sadrži oko 300 eksponata koji svedoče o istaknutim umetnicima i njihovim delima nastalim u teškim ratnim vremenima, ali pre svega o ljudima koji su u gotovo nemogućim uslovima pokušavali da kroz stvaralaštvo sačuvaju makar delić svoje slobode.
Irina Tomić je usmerila istraživanje ne samo na dela nastala na teritoriji Srbije u vreme Drugog svetskog rata, već i na radove umetnika koji su se našli u zarobljeništvu, ili van granica svoje zemlje. Od slika Paje Jovanovića, Uroša Predića, Bete Vukanović, Petra Dobrovića, Jovana Bjelića, Save Šumanovića, do predmeta koje su zatočenici pravili u logorima – sve je povezano pitanjem kako je čovek stvarao onda kada su mu gotovo svi uslovi za stvaranje bili oduzeti.
„Sloboda je na ovoj izložbi predstavljena prvenstveno kao unutrašnja sloboda i sloboda stvaranja. Kroz izložbu se krećemo od slobodnog stanovništva koje nije bilo zarobljeno, a onda postepeno ulazimo u mračnije teme – prvo zarobljeničke, a zatim i koncentracione logore. Bez obzira na to da li je reč o nacističkim plakatima, partizanskoj umetnosti ili delima nastalim u logorima, umetnost je u ratu mogla da bude i oružje, i spas“, kaže naša sagovornica.
Izložba „I u ropstvu slobodaˮ
© Sputnik / Lola Đorđević
Film sniman u okupiranom Beogradu
Jedna od priča koja najbolje pokazuje koliko su ljudi za vreme rata pomerali granice da bi opstali jeste priča o glumcu, akrobati, scenaristi i reditelju Dragoljubu Aleksiću, koji je u okupiranom Beogradu 1942. godine snimio prvi srpski zvučni igrani film – „Nevinost bez zaštite“.
Uslovi za produkciju bili su, kako ističe naša sagovornica, gotovo neverovatni – filmska traka nabavljala se razmenom za hranu, a oko Aleksića su se okupili entuzijasti koji su pokušavali da naprave film uprkos nestašici i cenzuri.
„Aleksić je napravio svojevrsni promotivni film o sebi, igrajući samog sebe, a u snimanju su učestvovali i francuski autori. Za filmski materijal se zarađivalo na najrazličitije načine, pa su ljudi koji su radili na filmu pravili čak i posebne sandale sa đonom od šperploče i prodavali ih kako bi prikupili novac za snimanje filma. Ako je za scenu nedostajao neki čovek, jednostavno bi izašli na ulicu i potražili ga“, navodi Tomićeva.
Ona dodaje da je Aleksić usred okupacije snimao i spektakularne akrobatske scene, neprestano rizikujući da dođe u sukob s nacističkim vlastima.
„Posle rata su komunističke vlasti pokušale da ga osude, ali ta priča nije mogla da prođe jer se pokazalo da je cela ekipa bila vrlo korektna u ratnim uslovima i da nije bilo kolaboracionističkih elemenata“, napominje Irina Tomić.
Izložba „I u ropstvu slobodaˮ
© Sputnik / Lola Đorđević
Logorske lutke
Među oko 300 eksponata nisu samo dela autora koji su već imali izgrađene umetničke karijere, već i predmeti nastali u Banjičkom logoru: lutke, dečje igračke, albumi, tabakere, čuturice s potpisima zatočenika.
Za Tomićevu su posebno upečatljive lutke koje su pravile žene, naročito majke, koristeći čak i sopstvenu kosu. Pravljene su za decu, kako bi im, ukoliko majke budu streljane, ostalo nešto što će ih podsećati na njih.
„Meni su upravo ti predmeti iz Banjičkog logora među najznačajnijim eksponatima. Neki su čak dovodili u pitanje da li ih uopšte treba nazivati umetnošću. Mislim da umetnost nastalu tokom Drugog svetskog rata moramo da posmatramo u kontekstu vremena i uslova u kojima je stvarana. Ljudi su rizikovali život da bi nešto nacrtali ili napravili“, naglašava naša sagovornica.
Kao jedan od primera koji je posebno dirnuo Irina Tomić navodi priču o slikaru Milošu Bajiću, čija potreba da stvara nije prestala ni onda kada je to moglo da ga košta života.
„Posle Banjičkog logora, Miloš Bajić je odveden u Mauthauzen. Tamo je jedne noći našao aparat za gašenje požara, ispraznio ga, u njega stavio svoje radove i zakopao ga. Posle oslobođenja ih je izvadio iz zemlje i doneo u Beograd“, navodi Irina Tomić.
Ona dodaje da su na izložbi zajedno postavljeni njegovi originalni crteži iz zarobljeništva i kasnija velika platna nastala posle rata, kako bi se videlo na koji se način trauma vraćala u njegovo stvaralaštvo.
Izložba „I u ropstvu slobodaˮ
© Sputnik / Lola Đorđević
Ateljei kao mala utočišta slobode
Dok su neki stvarali u logorima, drugi su pokušavali da očuvaju normalan život u okupiranom gradu. Ateljei umetnika postali su svojevrsne oaze slobode.
„Kada gledamo dela značajnih autora – Nikole Graovca, Zore Petrović, Petra Dobrovića, Uroša Predića, Paje Jovanovića i mnogih drugih – vidimo i jedan poseban oblik preživljavanja. Njihovi ateljei bili su neki vid utočišta. Umetnici su odlazili jedni kod drugih, razgovarali, radili, održavali kontakte“, ističe naša sagovornica.
Prema njenim rečima, rat je ostavio različite tragove u radovima umetnika. Kod Jovana Bijelića, na primer, promena je bila dramatična, jer je njegova ćerka stradala u Banjičkom logoru. Istoričarka umetnosti u njegovim slikama prepoznaje posledice tog gubitka i promenu kolorita, od svetlog i vatrenog ka tamnom i prigušenom.
Kod Petra Dobrovića slika je sasvim drugačija. Njegov poslednji akt, nastao tokom rata, odiše životom i punoćom, a slična situacija je i kod Save Šumanovića, čija dela iz ratnog perioda, kako navodi Irina Tomić, uopšte ne ostavljaju utisak da su nastala neposredno pre njegovog hapšenja i smrti.
„Posebno značenje na ovoj izložbi dobijaju pejzaži, koji nisu samo prikaz prirode, već tragovi pokušaja da se život nastavi uprkos svemu što se dešava. Dobrović odlazi u Grocku 1941. godine, a drugi umetnici odlaze na Adu, Senjak, Košutnjak. Ta mala izmeštanja iz grada i ratne stvarnosti postaju način da se makar na trenutak uspostavi privid normalnosti“, navodi naša sagovornica.
Ona dodaje da je posebno zanimljiv fenomen u umetnosti nastaloj tokom rata veliki broj autoportreta, u kojima ona vidi pokušaj umetnika da zaustave vreme, odnosno da sačuvaju svoj lik kao dokaz da su u određenom trenutku postojali.
Pored onih koji su stvarali u ateljeima, bilo je umetnika koji su rat neposredno beležili. Među njima je Majda Kurnik, umetnica koja se 1944. pridružila Narodnooslobodilačkom pokretu i crtala na frontu, u poljskim bolnicama i u pozadini, beležeći lica boraca, scene iz života i događaje oko fronta. Njeni radovi su na izložbi postavljeni između okupatorskih plakata, kao da brane prostor od propagande koja se obrušava sa zidova.
Posetioci mogu da vide i fotografije Žorža Skrigina, svestranog umetnika koji se pridružio partizanima i delovao pri Vrhovnom štabu kao ratni fotograf, a njegovi radovi, pored dokumentarne, imaju i umetničku vrednost, jer se odlikuju upečatljivim kompozicijama i gotovo filmskom dramaturgijom.
Izložba „I u ropstvu slobodaˮ
© Sputnik / Lola Đorđević
Maska normalnosti
Tomićeva dodaje da jedno od njenih najvećih iznenađenja tokom pripreme izložbe nije povezano s nekim pojedinačnim delom, već sa širom slikom okupiranog Beograda.
„Beograd je tokom okupacije imao kulturni život koji je po mnogo čemu ličio na onaj iz međuratnog perioda. Otvaraju se izložbe i galerije, prikazuju filmovi, održavaju pozorišne predstave – stalno se nešto dešava. Čitate novine i gotovo steknete utisak da okupacije nema“, kaže ona.
Ipak, ta slika je, kako ocenjuje Irina Tomić, bila samo maska iza koje su postojali strah, pritisci i različite strategije preživljavanja. Umetnici su bili u teškom položaju, za mnoge od njih odbijanje saradnje je moglo da ima ozbiljne posledice i vrlo malo je bilo potrebno da neko završi u logoru.
Upravo zbog svih tih protivrečnosti autorka je insistirala na tome da izložba bude potpuno oslobođena od ideologije. Istraživanju je, kako kaže, pristupila bez lične istorijske agende, svesna da rat nije značio isto svakom umetniku.
Izložba „I u ropstvu slobodaˮ
© Sputnik / Lola Đorđević
