https://lat.sputnikportal.rs/20260815/politicko-rasulo-u-nemackoj-i-smena-fridriha-merca-da-li-ce-afd-biti-zabranjen-pre-nego-sto-pobedi-1202334466.html
Političko rasulo u Nemačkoj i smena Fridriha Merca: Da li će AfD biti zabranjen pre nego što pobedi
Političko rasulo u Nemačkoj i smena Fridriha Merca: Da li će AfD biti zabranjen pre nego što pobedi
Sputnik Srbija
Fridrih Merc mogao bi da ostane bez kancelarske funkcije posle samo godinu dana ako Alternativa za Nemačku u septembru pobedi na izborima u saveznim državama... 15.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-15T18:30+0200
2026-08-15T18:30+0200
2026-08-15T18:30+0200
svet
svet
svet – politika
nemačka
fridrih merc
novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem
alternativa za nemačku
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/14/1199406940_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_ca9a4986ae43cf537ab832adf41cf013.jpg
Ako nemačko političko leto već i nije dovoljno vrelo, jesen ima sve izglede da bude još nestabilnija.Neoznačena teritorija”Nemačka je nekada važila za evropsko sidro stabilnosti”, s neskrivenom dozom sete opominje ”Politiko”, naglašavajući da aktuelnom kancelaru leđa ne žele da vide samo politički protivnici, nego i saradnici iz Demohrišćanske partije u kojoj, kako se navodi, pritisak u tom smislu raste uoči septembarskih izbora u kojima ”AfD ima realnu šansu da po prvi put dođe na vlast u nekoj od saveznih država”.”Sve veći broj političara iz Mercovog CDU-a razmatra ono što bi, po nemačkim standardima, bio izuzetan scenario: zamena lidera posle samo malo više od godinu dana… To bi značilo ulazak u neoznačenu teritoriju”, zabrinuto piše ”Politiko” koji je u vlasništvu nemačko-američkog liberalno-atlantističkog medijskog konglomerata ”Aksel Špringer”.Neposredan uzrok ovakvih razmatranja nije teško detektovati.Nezadrživi uspon AlternativeFridriha Merca na mestu kancelara podržava svega 13 odsto Nemaca – dakle, ni svi koji podržavaju njegov CDU, koji je na 21 odsto, pri čemu je Mercov rejting najniži koji je ikada imao jedan nemački kancelar u poslednjih 30 godina, otkad se sprovode referentne ankete – dok je nasuprot tome AfD na 28 odsto podrške i nastavlja da raste.Pritom, kako ukazuje ”Politiko” koga treba čitati kao glasilo posleratnog nemačkog konsenzusa, nije isključivi problem u dolasku AfD-a na vlast u pojedinim saveznim državama, nego i u opasnosti od cepanja vladajućeg CDU-a, zato što su neki lokalni lideri demohrišćana spremni da prenebregnu zabranu ulaska u koalicije sa Alternativom za Nemačku.Računica investitora u ratU tom pogledu se sasvim konkretno izjasnio i krupni kapital, o čemu nas je putem ”Fajnenšel tajmsa” obavestila nemačka ministarka ekonomije Katerina Rajhe koja s Mercovim (bivšim?) poslodavcem BlekRokom i ostalim vlasnicima zapadnog vojno-industrijskog kompleksa priprema veliku investicionu konferenciju u oktobru. Pobeda AfD-a, kaže, kod investitora bi ”izazvala zabrinutost” jer je to stranka koja je, opominje, ”jedan od najboljih prijatelja Vladimira Putina”.Računica tih investitora je relativno očigledna. Oni su već isposlovali ukidanje ustavnih ograničenja zarad većeg zaduživanja Nemačke, ponajviše za ratnu industriju, kako ističe ”Fajnenšel tajms” – učinio je to prethodni saziv Bundestaga i to posle izbora, nakon što mu je istekao mandat, čim je postalo jasno da u izabranom sazivu nema dvotrećinske većine za promenu ustava – i čitav posao bi mogao da bude ugrožen ako bi se na vlasti pojavio AfD koji se zalaže za mir umesto rata s Rusijom.Te se shodno tome razvija nekoliko planova.Pod jedan – kako zajednički pišu nemački ”Velt” i londonski ”Telegraf”, oba u vlasništvu već pomenutog koncerna ”Aksel Špringer” – Fridrih Merc razvija tajni (ili ne tako tajni) plan da nemačke savezne države u kojima pobedi AfD proglasi za ”izdajničke” i oduzme im pojedina ovlašćenja koja imaju ostale nemačke savezne države, pod prigodnim izgovorom nedovoljne pouzdanosti u odnosu na Putina i Rusiju.A povrh toga raste pritisak na Savezni ustavni sud u Karlsrueu da proglasi zabranu AfD-a koga je nemačka tajna služba prethodno klasifikovala kao pretnju za demokratiju; pritisku na sud priključio se i vicekancelar i ministar finansija iz SPD-a Lars Klingbajl, koji to naziva svojom ”demokratskom dužnošću”.Slučaj Sare VagenknehtNo sud u Karlsrueu moraće uskoro da se izjasni i o slučaju Saveza Sare Vagenkneht. Stranka je, podsećanja radi, na prošlogodišnjim izborima ostala ispod cenzusa od 5 odsto za svega 9.529 glasova (4,981 odsto glasova); ponovnim brojanjem glasova u nekolicini nasumično odabranih birališta, međutim, ustanovljeno je da je barem 4.200 glasova za Savez Sare Vagenkneht bilo greškom pripisano opskurnom Savezu za Nemačku, pa je oštećena stran(k)a, normalno, zatražila ponovno prebrojavanje glasova na teritoriji čitave Nemačke.Novoizabrani saziv Bundestaga je, međutim, to odbio pod izgovorom da nema dokaza da je bilo značajne greške u brojanju – iako je takav dokaz moguće pribaviti samo ponovnim brojanjem glasova. Problem nije beznačajan jer, ukoliko bi Savez Sare Vagenkneht ipak ušao u Bundestag, vladajuća većina ostala bi bez većine i bez vlasti, što će reći da je ponovno prebrojavanje glasova vlast zabranila kako je ne bi izgubila. Tako da se sad čeka sud.Kako će sud presuditi Sari Vagenkneht i AfD-u? Šta Nemačkoj donose septembarski izbori? I kakav će uticaj na tu zemlju imati neobično prazna skladišta gasa i ekonomija koja posrće?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili nekadašnji ambasador u Nemačkoj Milovan Božinović i novinar Slavoljub Kačarević.Pogledajte i:
nemačka
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Vrzić
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
svet, svet – politika, nemačka, fridrih merc, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, alternativa za nemačku
svet, svet – politika, nemačka, fridrih merc, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem, alternativa za nemačku
Političko rasulo u Nemačkoj i smena Fridriha Merca: Da li će AfD biti zabranjen pre nego što pobedi
Fridrih Merc mogao bi da ostane bez kancelarske funkcije posle samo godinu dana ako Alternativa za Nemačku u septembru pobedi na izborima u saveznim državama koje će u tom slučaju on proglasiti za izdajničke. Ako AfD ne bude zabranjen pre nego što pobedi. Ili ako Mercu većinu u Bundestagu ne oduzme partija koja nije ni ušla u Bundenstag.
Ako nemačko političko leto već i nije dovoljno vrelo, jesen ima sve izglede da bude još nestabilnija.
”Nemačka je nekada važila za evropsko sidro stabilnosti”, s neskrivenom dozom sete opominje ”Politiko”, naglašavajući da aktuelnom kancelaru leđa ne žele da vide samo politički protivnici, nego i saradnici iz Demohrišćanske partije u kojoj, kako se navodi, pritisak u tom smislu raste uoči septembarskih izbora u kojima ”AfD ima realnu šansu da po prvi put dođe na vlast u nekoj od saveznih država”.
”Sve veći broj političara iz Mercovog CDU-a razmatra ono što bi, po nemačkim standardima, bio izuzetan scenario: zamena lidera posle samo malo više od godinu dana… To bi značilo ulazak u neoznačenu teritoriju”, zabrinuto piše ”Politiko” koji je u vlasništvu nemačko-američkog liberalno-atlantističkog medijskog konglomerata ”Aksel Špringer”.
Neposredan uzrok ovakvih razmatranja nije teško detektovati.
Nezadrživi uspon Alternative
Fridriha Merca na mestu kancelara podržava svega 13 odsto Nemaca – dakle, ni svi koji podržavaju njegov CDU, koji je na 21 odsto, pri čemu je Mercov rejting najniži koji je ikada imao jedan nemački kancelar u poslednjih 30 godina, otkad se sprovode referentne ankete – dok je nasuprot tome AfD na 28 odsto podrške i nastavlja da raste.
Štaviše, kako se predviđa, Alternativa je na dobrom putu da u Saksoniji-Anhalt 6. septembra pobedi samostalno, da pobedi i u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji 20. septembra, i da zabeleži iznenađujuće dobar rezultat od skoro 20 odsto čak i u liberalnom Berlinu.
Pritom, kako ukazuje ”Politiko” koga treba čitati kao glasilo posleratnog nemačkog konsenzusa, nije isključivi problem u dolasku AfD-a na vlast u pojedinim saveznim državama, nego i u opasnosti od cepanja vladajućeg CDU-a, zato što su neki lokalni lideri demohrišćana spremni da prenebregnu zabranu ulaska u koalicije sa Alternativom za Nemačku.
Računica investitora u rat
U tom pogledu se sasvim konkretno izjasnio i krupni kapital, o čemu nas je putem ”Fajnenšel tajmsa” obavestila nemačka ministarka ekonomije Katerina Rajhe koja s Mercovim (bivšim?) poslodavcem BlekRokom i ostalim vlasnicima zapadnog vojno-industrijskog kompleksa priprema veliku investicionu konferenciju u oktobru. Pobeda AfD-a, kaže, kod investitora bi ”izazvala zabrinutost” jer je to stranka koja je, opominje, ”jedan od najboljih prijatelja Vladimira Putina”.
Računica tih investitora je relativno očigledna. Oni su već isposlovali ukidanje ustavnih ograničenja zarad većeg zaduživanja Nemačke, ponajviše za ratnu industriju, kako ističe ”Fajnenšel tajms” – učinio je to prethodni saziv Bundestaga i to posle izbora, nakon što mu je istekao mandat, čim je postalo jasno da u izabranom sazivu nema dvotrećinske većine za promenu ustava – i čitav posao bi mogao da bude ugrožen ako bi se na vlasti pojavio AfD koji se zalaže za mir umesto rata s Rusijom.
Te se shodno tome razvija nekoliko planova.
Pod jedan – kako zajednički pišu nemački ”Velt” i londonski ”Telegraf”, oba u vlasništvu već pomenutog koncerna ”Aksel Špringer” – Fridrih Merc razvija tajni (ili ne tako tajni) plan da nemačke savezne države u kojima pobedi AfD proglasi za ”izdajničke” i oduzme im pojedina ovlašćenja koja imaju ostale nemačke savezne države, pod prigodnim izgovorom nedovoljne pouzdanosti u odnosu na Putina i Rusiju.
A povrh toga raste pritisak na Savezni ustavni sud u Karlsrueu da proglasi zabranu AfD-a koga je nemačka tajna služba prethodno klasifikovala kao pretnju za demokratiju; pritisku na sud priključio se i vicekancelar i ministar finansija iz SPD-a Lars Klingbajl, koji to naziva svojom ”demokratskom dužnošću”.
No sud u Karlsrueu moraće uskoro da se izjasni i o slučaju Saveza Sare Vagenkneht. Stranka je, podsećanja radi, na prošlogodišnjim izborima ostala ispod cenzusa od 5 odsto za svega 9.529 glasova (4,981 odsto glasova); ponovnim brojanjem glasova u nekolicini nasumično odabranih birališta, međutim, ustanovljeno je da je barem 4.200 glasova za Savez Sare Vagenkneht bilo greškom pripisano opskurnom Savezu za Nemačku, pa je oštećena stran(k)a, normalno, zatražila ponovno prebrojavanje glasova na teritoriji čitave Nemačke.
Novoizabrani saziv Bundestaga je, međutim, to odbio pod izgovorom da nema dokaza da je bilo značajne greške u brojanju – iako je takav dokaz moguće pribaviti samo ponovnim brojanjem glasova. Problem nije beznačajan jer, ukoliko bi Savez Sare Vagenkneht ipak ušao u Bundestag, vladajuća većina ostala bi bez većine i bez vlasti, što će reći da je ponovno prebrojavanje glasova vlast zabranila kako je ne bi izgubila. Tako da se sad čeka sud.
Kako će sud presuditi Sari Vagenkneht i AfD-u? Šta Nemačkoj donose septembarski izbori? I kakav će uticaj na tu zemlju imati neobično prazna skladišta gasa i ekonomija koja posrće?
O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili nekadašnji ambasador u Nemačkoj Milovan Božinović i novinar Slavoljub Kačarević.
