Istražujemo: Militarizacija ili nešto drugo – šta je srozalo nemačku ekonomiju
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom Brankica Ristić / Nemačka ekonommija pred kolapsom
Pratite nas
Ekonomska kriza u Nemačkoj preti da ovu državu izbaci sa liste industrijski najjačih sila a uzrok krize mogao bi da se krije u nameri nemačke vlade da svu energiju usmeri u vojni sektor koji bi onda navodno izvukao druge oblasti iz provalije, smatra bivši ambasador Milovan Božinović.
Nema više iluzija – nemačka ekonomija puca po šavovima a najveći teret nosi srednja klasa i mali preduzetnici. Politika Fridriha Merca našla se na udaru kritika jer nije donela konkretno olakšanje onima koji zapravo drže nemačku ekonomiju - malim firmama.
U Nemačkoj bez posla tri miliona ljudi
Brojevi su brutalni: U 2025 godini zabeleženo je 24.064 bankrota firmi, najviše od 2014. godine. A prema rečima lidera AFD-a Alis Vajdel, firme u Nemačkoj propadaju na svakih 20 minuta!
Čak 266.000 malih i srednjih preduzeća planira zatvaranje a ukupno je 465.000 biznisa prošle godine ušlo u krizu. Ekonomisti upozoravaju da su reforme slabe i nedovoljne. Visoki troškovi energije, porezi i birokratija guše firme. Nezaposleno je više od tri miliona ljudi.
Nemačka, dugogodišnja lokomotiva evropskog razvoja, suočava se sa ogromnim privrednim zemljotresom koji preti da trajno ugasi još 400.000 radnih mesta usled oštrog pada industrijske proizvodnje i drastičnog smanjenja izvoza, finansijskog pomaganja Kijeva i ukrajinskih izbeglica, kao i energetskih posledica izazvanih sankcijama Rusiji i posledicama rata na Bliskom istoku.
Diplomata i bivši ambasador u Nemačkoj Milovan Božinović kaže da nemački kancelar Merc smatra da će podizanjem namenske industrije uspeti da povrati ili ublaži ekonomsku krizu u Nemačkoj.
„Činjenica je da je Nemačka u privrednoj krizi, i ta činjenica se najmanje deset godina pominje i razmatra. Ona se pre 10 godina u vreme Angele Merkel nagoveštavala, sad je postala nepobitna i merljiva statističkim podacima. Nemačka vlada pod Mercom je došla na vlast sa tvrdnjom da će u duhu nekadašnjih nemačkih konzervativnih politika CDU izvesti Nemačku iz aktualne krize. Međutim, očigledno je da građani u to ne veruju. Reakcija je vrlo nepopularna u Nemačkoj i izgleda da to šta Merc i njegova vlada preduzimaju nije ubedilo građane da je to put ka nekom zaista trajnijem opravku Nemačke,“ napominje Božinović.
Mercova ideja da kroz jačanje vojne industrije pokrene čitav privredni rast Nemačke i to da onda bude neki izlaz iz krize, neki „Nju dil“ je, napominje naš sagovornik, većinu Evrope zabrinula, a ne ohrabrila.
„Iako znamo da ako je Nemačka u krizi, onda je i cela Evropska unija u nekoj krizi, negde više, negde manje. Znači da je oporavak Nemačke imperativ cele Evropske unije, ali ovaj put koji su oni izabrali ne deluje da ohrabruje druge zemlje u Evropi. Plus, Nemačka je uz ovo dala tvrdnju koja je vrlo politički intrigantna - a to je da hoće da bude najveća evropska sila u pogledu konvencijalnog oružja, znači, svake vrste oružja osim atomskog. To je uzeto zdravo za gotovo, a da Nemačka nije objasnila zašto hoće da bude najjača. Jer, ako vam neko kaže - ja ću sad da budem najjači, osnovna politička kultura pri normalnim uslovima jeste da vam se objasni zašto,“ kaže Božinović.
Merc hoće da Nemačka postane vojna sila
Naš sagovornik konstatuje da ako neko hoće da bude najjači u vojnoj industriji, onda on odustaje od ideje kolektivne bezbednosti, što je najdragocenija evropska ideja.
„Suštinski to bi moglo da znači da su oni napustili ideju o kolektivnoj bezbednosti kao najboljeg modela za Evropsku uniju i evropsku opštu bezbednost … Nemačka u ovom momentu misli da će biti mirna ako bude jaka u ovoj privrednoj sferi. To je zapravo frapantna izjava, koja sumnjam da je ikog u Evropi obradovala. Jer ako ste vojno najjači, onda će biti da imate i neke ciljeve koji su u vezi sa time. Sad koji su to i kakvi ciljevi, to ne znam. Znači, nemačka privreda jeste u krizi, to je istina i to je tema koja se razmatra jer ne tangira se na kraju krajeva samo Nemačka, nego i čitava Evropska uniju. Izlaz iz te krize je vrlo problematičan jer podrazumeva da će se na kraju iz toga ispiliti Nemačka kao najjača konvencionalna vojna sila Evrope,“ navodi naš sagovornik, uz napomenu da to realno vodi u dugu temu.
Božinović se posebno osvrnuo na odnos Nemačke prema Ukrajini.
„Nije jasno kako može takav jedan sukob biti nemački imperativ, ako nema direktne veze sa Nemačkom! Osim ako neko ima neke ambicije prema tom ratu, pa vam je potrebna Ukrajina kao instrument za neke vaše planove prema Rusiji. Ali to je sad već osetljiv i klizav teren. Nemačka javnost nije zainteresovana da finansira ovakav rat, sa očiglednim izgledima da bude samo još gori, teži, pa će biti potrebno još više para. Mnogo loše je odjeknulo da ukrajinske izbeglice imaju isti status kao građani Nemačke koji su nižeg imovnog stanja. Nema više niko osim u strukturama CDU i delom kod Zelenih, interesovanja da i dalje troše pare za pomoć Ukrajini,“ zaključuje naš sagovornik.
S druge strane, građani Nemačke su suočeni sa visokim troškovima i sporim privrednim rastom, pojedini poslovni lideri razmatraju preseljenje poslovanja ili barem investicija u inostranstvo.
Ukrajinska kriza nije fokus građana
Nova ekonomska kriza u Nemačkoj usledila je i sa gubitkom kineskog tržišta, ali i tehnološkim zaostajanje i prekidom dotoka jeftinih ruskih energenata što je katastrofalan udarac državi koja je decenijama unazad svoj uspeh gradila na snažnoj trgovini.
Analizirajući stanje u najugroženijim sektorima, izvesno je da kroz najveću agoniju trenutno prolaze auto-industrija, hemijski giganti i građevinska operativa, a strah od masovnih otpuštanja jednako dele i brojni radnici poreklom iz Srbije.
Nekadašnji lideri poput Folksvagena i Mercedesa bore se sa nelojalnom konkurencijom jeftinih kineskih električnih vozila, velike korporacije kao što je BASF svoja nova postrojenja i kapital masovno prebacuju u Kinu i Sjedinjene Američke Države. Istovremeno, zbog enormnog rasta cena repromaterijala, izgradnja preko potrebnih stambenih objekata je gotovo obustavljena, a celokupna građevinska industrija svedena je isključivo na poslove rekonstrukcije i obnove.
Francuska, Brisel i Evropska unija vrše ogroman pritisak na zvanični Berlin, očekujući da Nemačka pod hitno transformiše svoj model i iz trgovinske preraste u vodeću investicionu silu. Iako nemački političari ubrzano tragaju za novim tržištima, o čemu svedoči i nedavna poseta privredne delegacije Indiji, pronalazak alternativnih energetskih rešenja, strateških sirovina i stručne radne snage ostaje ključni uslov za spasavanje evropske ekonomije u eri surove digitalizacije i veštačke inteligencije.
Gubitak radnih mesta
Proizvođač baštenskog alata Gardena iz Ulma navodno planira da deo poslovanja preseli u Češku, čemu bi prethodilo ukidanje oko 250 radnih mesta u Nemačkoj. Takođe, promenu poslovanja i prebacivanje biznisa u inostranstvu, planira i hemijski gigant BASF.
Prošle godine internet magazin posvećen finansijama je objavio da je "nemačka industrijska kriza u punom jeku", pozivajući se na podatke Saveznog zavoda za statistiku za period od 2018. do 2023. godine. Noviji podaci još nisu dostupni.
Prema tim podacima, između 2021. i 2023. godine oko 1.300 nemačkih kompanija deo poslovanja je preselilo u inostranstvo.
Zbog tih preseljenja se procenjuje da je izgubljeno oko 50.800 radnih mesta, a mnogi su strahovali da će se taj trend nastaviti ili čak ubrzati zbog visokih troškova energije i rada.
Prognoze i analize
Udruženje nemačkih privrednih komora (DIHK), na osnovu istraživanja poslovne klime, sprovedenog početkom 2026. godine, navelo je da su troškovi poslovanja za nemačku industriju dostigli rekordni nivo, zbog čega mnoge kompanije planiraju veća ulaganja u inostranstvu.
Prema DIHK-u, 43 odsto industrijskih kompanija planira investicije u inostranstvu ove godine, a razlozi su jasni - rast troškova, strukturni problemi i slabi uslovi.
Ranije su ulaganja u inostranstvo uglavnom služila širenju poslovanja i otvaranju novih tržišta, što je često jačalo i poslovanje u samoj Nemačkoj, a sada kompanije menjaju tržište rada pre svega zbog smanjenja troškova.
Nemačka je menjala i destinacije za preseljenje proizvodnje, pa je Severna Amerika manje privlačna, dok raste interesovanje za Aziju, a uprkos svemu, evrozona ostaje najvažnija destinacija za nemačke investicije.
Čak 64 odsto nemačkih kompanija ulaže upravo u zemlje evrozone, jer zajedničko tržište, jedinstvena valuta i stabilni uslovi poslovanja predstavljaju važnu prednost, naročito u vreme geopolitičke neizvesnosti.
