https://lat.sputnikportal.rs/20260815/da-li-je-i-u-srbiji-odzvonilo-nepostenim-trgovcima-i-nazidanim-cenama-1202344403.html
Da li je i u Srbiji odzvonilo nepoštenim trgovcima i nazidanim cenama
Da li je i u Srbiji odzvonilo nepoštenim trgovcima i nazidanim cenama
Sputnik Srbija
Primena zakona koji definiše nepoštene trgovačke prakse kada je u pitanju snabdevanje prehrambenim proizvodima i onim bitnim za domaćinstvo poput kućne hemije... 15.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-15T09:35+0200
2026-08-15T09:35+0200
2026-08-15T09:35+0200
ekonomija
ekonomija
srbija – ekonomija
energija sputnjika
trgovina
turizam i trgovina
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/13/1190410740_0:89:903:597_1920x0_80_0_0_6823c0d3afa160901003f4af521541f4.png
Na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje novinarka lista „Politika“, Jelica Antelj, koja godinama prati ovu problematiku. Ona smatra da će primena zakona onemogućiti zidanje cena, pre svega, na osnovu usmenih „dogovora“ , odnosno ucena od strane trgovaca koji su od proizvođača izvlačili novac na razne načine.Pokušaće da doskočeOna ne sumnja da će trgovci pokušati da doskoče i ovom sistemskom zakonu. Teško je odreći se dobre pozicije, a tržište im je u Srbiji, takoreći, bilo prepušteno na volju, zbog čega smo na srpske plate imali evropske cene, a neretko i više od njih. I kada su im merom oročenom na šest meseci, donetom 1. septembra prošle godine, bile ograničene do tad visoke marže, podaci ministarstva trgovine su, kako kaže, pokazali da je velikim trgovinskim lancima i u tom periodu porastao profit. Isto kao što je to bilo čak i u vreme pandemije korona virusa.Dakle tačno na godinu dana od donošenja te jednokratne mere počinje primena novog zakona, a brigu o tome da li se on primenjuje onako kako je napisan vodiće Komisija za zaštitu konkurencije. Ona je nedavno donela Uputstvo koje definiše kriterijume na osnovu kojih će vagati da li je neko od trgovaca pribegao nepoštenoj praksi. Stupanje na snagu tog Uputstva je, praktično, bilo uslov za početak primene zakona koji je na snagu stupio još početkom maja.Jedini u EvropiOna je ukazala na najnoviji primer u Hrvatskoj, koja je takav zakon donela još pre stupanja u Evropsku uniju, gde je veliki trgovinski lanac Kaufland u junu kažnjen sa 300.000 evra zbog nepoštene trgovačke prakse. I tu nije samo reč o novcu, nego i o reputacionom riziku, što sve zajedno čini veliku štetu.Antelj napominje da su u našem zakonu čija primena počinje za dve nedelje, nepoštene prakse snasvrstane na dve liste – crnu i sivu.Crna i siva lista„Na crnoj listi su potpuno zabranjena ponašanja, na sivoj su uslovno dozvoljena", to znači oni dogovori koji su isključivo na papiru i koje su obe strane prihvatile. Na crnoj listi su, dakle, plaćanja namirnica. Ne sme da se prekrši pravilo plaćanja do 30 dana namirnica koje su kratkog roka trajanja, 60 dana one dužeg roka trajanja, zatim, otkrivanje poslovnih tajni, jednostrano menjanje ugovora, povećavanje cena, otkazivanje porudžbina namirnica koje su, recimo, već dogovorene a kratkog su roka trajanja, i tu je duža lista“, ističe sagovornica Sputnjika.Kupci, odnsno trgovci neće moći da menjaju bitne elemente ugovora bez pisane saglasnosti dobavljača, a pristanak dat pod pritiskom ili iz straha od gubitka saradnje neće se smatrati dobrovoljnim. Na "crnoj listi" nalaze se i zahtevi da dobavljači finansiraju proširenje ili renoviranje prodajne mreže trgovaca, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta kada je proizvod ispravan, plaćaju robu koja je propala nakon što je prešla u vlasništvo trgovca ili prihvate kompenzacije i prenos dugova na treća lica.Kao pisani trag osim ugovora priznaje se i elektronska komunikacija, potvrde porudžbina ili druga dokumentacija iz koje se jasno vide cena, količina i rokovi plaćanja.Bez ucenaAntelj kaže da „siva lista“ nije ništa manje zahtevna i na njoj je sve ono što je proizvođače i dobavljače posebno žuuljalo, takozvani of rabati, koji su dodatno uticali na zidanje cena. Ona objašnjava:O tome ranije niko zvanično nije hteo da priča, ali bi nezvanično direktori prehrambene industrije potvrdili postojanje takve prakse. Naša sagovornica kaže da joj je to direktno predočeno. Dogovor bi uglavnom bio takav da biste na početku nekog meseca, u zavisnosti od toga da li su ugovori šestomesečni ili godišnji, morali na sto da stavite gotovinu za to i to.To su usmeni dogovori koji, kako ističe, nisu mogli da se dokažu da neko naplaćuje „ispod žita“ i o mora da se prelije na cenu, da li dobavljačku ili trgovačku, kroz marže. Svi mi smo to uvek plaćali i jako je važno da se to pod hitno reši.Na konstataciju da su trgovci do sada uvek znali kako da nađu rupu u zakonu i doskoče svakoj situaciji, ona kaže da nema dileme da će sigurno i sada to pokušati i ukazuje na primer tokom šestomesečnog trajanja ograničenja marži.„Politika“ je kaže pisala o tome kada su dobili informaciju od jednog dobavljača da im je jedan među najvećim trgovcima iza zatvorenih vrata poručio otprilike - kad ove mere budu prošle, onda ćemo mi da se fino vratimo, pa ćemo sve to da naplatimo ako želite da ostanete na polici. Ako ti nećeš da prihvatiš hoće neko drugi.A u slučaju manjih proizvođača i dobavljača silazak sa police, kako kaže Antelj, znači propast.Zaštita za uzbunjivače„Trgovci će tome doakati koliko mogu, ja verujem da će da izvrdavaju koliko je moguće. A ono što je dobro je što imamo te uzbunjivače koje će država na neki način štititi, uslovno, i Komisija za zaštitu konkurencije, što znači, moći će oni sami anonimno da prijavljuju takva ponašanja, ili neko za njih. Znači, najviše će imati koristi manji proizvođači koji su imali malu moć, koji će eventualno moći stvarno da se žale na to ponašanje“,ističe ona.Sagovornica Sputnjika kaže da će sve zavisiti od sprovođenja zakona u čemu je velika uloga Komisije za zaštitu konkurencije.„Komisija ne može da nam vrati cene. Ona mora da bude tu kao neki policajac, ajde da kažemo, koja će da izriče kazne koje nisu zanemarljive. Te kazne su do 2,0 odsto godišnjeg prihoda za prethodnu fiskalnu godinu. Ali ima tu, osim finansijske kazne, dosta tog reputacionog rizika. Prve efekte zakona potrošači ne mogu da vide odmah, zato što to nije zakon sa čarobnim štapićem. Nije zvaničan podatak, ali čula sam da Komisija priprema i jedan tim za sprovođenje tih mera, da će prosto ozbiljnije da se radi“, kaže novinarka „Politike“ u emisiji Energija Sputnjika.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260520/skupstina-srbije-usvojila-izmene-i-dopune-izbornih-zakona-1199413989.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
ekonomija, srbija – ekonomija, energija sputnjika, trgovina, turizam i trgovina
ekonomija, srbija – ekonomija, energija sputnjika, trgovina, turizam i trgovina
Da li je i u Srbiji odzvonilo nepoštenim trgovcima i nazidanim cenama
Primena zakona koji definiše nepoštene trgovačke prakse kada je u pitanju snabdevanje prehrambenim proizvodima i onim bitnim za domaćinstvo poput kućne hemije, počinje 1. septembra. On bi trebalo da uredi tržište, a uređeno tržište dovodi do uređenih cena i prvenstveno bi trebalo da bude na korist proizvođača, posebno manjih, ali i potrošača.
Na to u emisiji Energija Sputnjika ukazuje novinarka lista „Politika“, Jelica Antelj, koja godinama prati ovu problematiku. Ona smatra da će primena zakona onemogućiti zidanje cena, pre svega, na osnovu usmenih „dogovora“ , odnosno ucena od strane trgovaca koji su od proizvođača izvlačili novac na razne načine.
Ona ne sumnja da će trgovci pokušati da doskoče i ovom sistemskom zakonu. Teško je odreći se dobre pozicije, a tržište im je u Srbiji, takoreći, bilo prepušteno na volju, zbog čega smo na srpske plate imali evropske cene, a neretko i više od njih. I kada su im merom oročenom na šest meseci, donetom 1. septembra prošle godine, bile ograničene do tad visoke marže, podaci ministarstva trgovine su, kako kaže, pokazali da je velikim trgovinskim lancima i u tom periodu porastao profit. Isto kao što je to bilo čak i u vreme pandemije korona virusa.
Dakle tačno na godinu dana od donošenja te jednokratne mere počinje primena novog zakona, a brigu o tome da li se on primenjuje onako kako je napisan vodiće Komisija za zaštitu konkurencije. Ona je nedavno donela Uputstvo koje definiše kriterijume na osnovu kojih će vagati da li je neko od trgovaca pribegao nepoštenoj praksi. Stupanje na snagu tog Uputstva je, praktično, bilo uslov za početak primene zakona koji je na snagu stupio još početkom maja.
„Pre svega, najvažnije je da smo konačno dobili zakon o nepoštenim trgovačkim praksama. Ako znamo da je Srbija bila jedina zemlja u Evropi koja taj zakon nije imala, imaju ga čak i sve zemlje u regionu, onda je jasno koliko nam je to bitno na tržištu. Imali smo jedno potpuno, ne mogu reći neuređeno tržište, ali bilo je tu, dosta javašluka u tom lancu snabdevanja. Da ne zaboravimo da smo imali dokazano dogovaranje četiri velika trgovinska lanca oko cena, što je dovelo do povećanja cena od čak 45 odsto, praktično, marži“, podseća Antelj.
Ona je ukazala na najnoviji primer u Hrvatskoj, koja je takav zakon donela još pre stupanja u Evropsku uniju, gde je veliki trgovinski lanac Kaufland u junu kažnjen sa 300.000 evra zbog nepoštene trgovačke prakse. I tu nije samo reč o novcu, nego i o reputacionom riziku, što sve zajedno čini veliku štetu.
Antelj napominje da su u našem zakonu čija primena počinje za dve nedelje, nepoštene prakse snasvrstane na dve liste – crnu i sivu.
„Na crnoj listi su potpuno zabranjena ponašanja, na sivoj su uslovno dozvoljena", to znači oni dogovori koji su isključivo na papiru i koje su obe strane prihvatile. Na crnoj listi su, dakle, plaćanja namirnica. Ne sme da se prekrši pravilo plaćanja do 30 dana namirnica koje su kratkog roka trajanja, 60 dana one dužeg roka trajanja, zatim, otkrivanje poslovnih tajni, jednostrano menjanje ugovora, povećavanje cena, otkazivanje porudžbina namirnica koje su, recimo, već dogovorene a kratkog su roka trajanja, i tu je duža lista“, ističe sagovornica Sputnjika.
Kupci, odnsno trgovci neće moći da menjaju bitne elemente ugovora bez pisane saglasnosti dobavljača, a pristanak dat pod pritiskom ili iz straha od gubitka saradnje neće se smatrati dobrovoljnim. Na "crnoj listi" nalaze se i zahtevi da dobavljači finansiraju proširenje ili renoviranje prodajne mreže trgovaca, snose troškove dodatnih kontrola kvaliteta kada je proizvod ispravan, plaćaju robu koja je propala nakon što je prešla u vlasništvo trgovca ili prihvate kompenzacije i prenos dugova na treća lica.
Kao pisani trag osim ugovora priznaje se i elektronska komunikacija, potvrde porudžbina ili druga dokumentacija iz koje se jasno vide cena, količina i rokovi plaćanja.
Antelj kaže da „siva lista“ nije ništa manje zahtevna i na njoj je sve ono što je proizvođače i dobavljače posebno žuuljalo, takozvani of rabati, koji su dodatno uticali na zidanje cena. Ona objašnjava:
„Dogovori koji su bili tajni, o kojima se šuškalo, ko koga ucenjuje, koliko košta da se neko nađe na rafu, koliko košta da plati ulistavanje, sve to što je bilo sporno, sad se našlo na toj sivoj listi. Da bi se tako nešto u budućnosti dogovaralo, obe strane moraju o tome da se slože. Ako je po sredi marketinški trošak, trgovac će to, odnosno dobavljač će to nešto platiti, ali pod uslovom da se slože i trgovac i dobavljač i da to stoji na papiru.Znači, nema više onih usmenih“.
O tome ranije niko zvanično nije hteo da priča, ali bi nezvanično direktori prehrambene industrije potvrdili postojanje takve prakse. Naša sagovornica kaže da joj je to direktno predočeno. Dogovor bi uglavnom bio takav da biste na početku nekog meseca, u zavisnosti od toga da li su ugovori šestomesečni ili godišnji, morali na sto da stavite gotovinu za to i to.
To su usmeni dogovori koji, kako ističe, nisu mogli da se dokažu da neko naplaćuje „ispod žita“ i o mora da se prelije na cenu, da li dobavljačku ili trgovačku, kroz marže. Svi mi smo to uvek plaćali i jako je važno da se to pod hitno reši.
Na konstataciju da su trgovci do sada uvek znali kako da nađu rupu u zakonu i doskoče svakoj situaciji, ona kaže da nema dileme da će sigurno i sada to pokušati i ukazuje na primer tokom šestomesečnog trajanja ograničenja marži.
„Politika“ je kaže pisala o tome kada su dobili informaciju od jednog dobavljača da im je jedan među najvećim trgovcima iza zatvorenih vrata poručio otprilike - kad ove mere budu prošle, onda ćemo mi da se fino vratimo, pa ćemo sve to da naplatimo ako želite da ostanete na polici. Ako ti nećeš da prihvatiš hoće neko drugi.
A u slučaju manjih proizvođača i dobavljača silazak sa police, kako kaže Antelj, znači propast.
„Trgovci će tome doakati koliko mogu, ja verujem da će da izvrdavaju koliko je moguće. A ono što je dobro je što imamo te uzbunjivače koje će država na neki način štititi, uslovno, i Komisija za zaštitu konkurencije, što znači, moći će oni sami anonimno da prijavljuju takva ponašanja, ili neko za njih. Znači, najviše će imati koristi manji proizvođači koji su imali malu moć, koji će eventualno moći stvarno da se žale na to ponašanje“,ističe ona.
Sagovornica Sputnjika kaže da će sve zavisiti od sprovođenja zakona u čemu je velika uloga Komisije za zaštitu konkurencije.
„Komisija ne može da nam vrati cene. Ona mora da bude tu kao neki policajac, ajde da kažemo, koja će da izriče kazne koje nisu zanemarljive. Te kazne su do 2,0 odsto godišnjeg prihoda za prethodnu fiskalnu godinu. Ali ima tu, osim finansijske kazne, dosta tog reputacionog rizika. Prve efekte zakona potrošači ne mogu da vide odmah, zato što to nije zakon sa čarobnim štapićem. Nije zvaničan podatak, ali čula sam da Komisija priprema i jedan tim za sprovođenje tih mera, da će prosto ozbiljnije da se radi“, kaže novinarka „Politike“ u emisiji Energija Sputnjika.
