Nova agrarna strategija pred velikim ispitom: Zašto je ovo tek početak posla za Srbiju?
20:22 14.08.2026 (Osveženo: 21:10 14.08.2026)
CC0 / Pixabay /
Pratite nas
Srbija je dobila novu Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2034. sa novim pravcima agrarne politike koji bi pre svega trebalo da ojačaju prehrambeni suverenitet zemlje. Ovo je veoma važan korak, kako ocenjuju sagovornici Sputnjika, donet u "minut do 12" imajući u vidu veoma teško stanje u srpskoj poljoprivredi.
Kako je navedeno, Strategija predviđa reformu sistema podsticaja, kako bi veći deo javne podrške bio usmeren ka investicijama, modernizaciji proizvodnje, inovacijama i dugoročnoj održivosti poljoprivrednih gazdinstava.
Glavni ciljevi ovog dugoročnog dokumenta su obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, jačanje prehrambene sigurnosti stanovništva, podizanje konkurentnosti domaćeg agrara i održivi razvoj seoskih sredina.
Ipak, uspešnost ove strategije u tesnoj je vezi sa drugim strategijama čije usvajanje nas tek čeka, kao, na primer, vodne strategije, koju je najavio premijer prof. dr. Đuro Macut, strategije razvoja šumarstva, prehrambene industrije...
"Poslednja strategija razvoja poljoprivrede kasni godinu i po dana, i dobro je da je objavljena, kako bi se održao kontinuitet postojanja tih strateških dokumenata. Ono što je ovde potencirano, to je prehrambeni suverenitet. Međutim, postavlja se pitanje da li možemo imati prehrambeni suverenitet u poljoprivredi Srbije, ako nemamo prehrambeni suverenitet u predfarmerskom sektoru, gde se obezbeđuju sredstva za rad u poljoprivredi i poljoprivredna mahanizacija, gde se obezbeđuju hemijska sredstva, mineralna đubriva, pesticidi... i ako nemamo suverenitet u postfarmerskom sektoru, gde spada prerađivačka industrija, trgovina poljoprivredno-prehrambenim i agro-industrijskim proizvodima, poljoprivredno obrazovanje, nauka i agrarne finansije". kaže za Sputnjik agroekonomista Miladin Ševarlić.
Šta još treba uraditi
Kako ističe, u Srbiji i dalje ne postoji agrarna ni razvojna banka koje bi trebalo da vode računa o finansiranju pod najpovoljnijim uslovima onoga što se smatra strateškim prednostima naše zemlje. Drugo načelno pitanje jesu pojedini pokazatelji u toj strategiji, dodaje on.
"Da li su podaci koji su preuzeti i dobijeni iz drugih resora, kao što je Uprava za agrarna plaćanja i drugi, preuzeti nekritički, posobno kada se radi o subvencijama koje su isplaćene u proteklom periodu kao osnova za analize za projektovanje u narednom desetogodištu. Drugo je metodološko pitanje. Da li su u sredstva posticaja uključena i sredstva IPARD-a , donacije iz EU koje čine 75 odsto sredstava koja su ulažu u te IPARD projekte, jer samo 25 odsto mogu da budu posticaji iz nacionalnog budžeta. Svakako, strategija dolazi u minut do 12, imajući u vidu veoma teško stanje u srpskoj poljoprivredi, pre svega u stočarskoj proizvodnji, ali i zbog suše u svim granama biljne proizvodnje, koje imamo praktično u poslednih 16 godina, a nema ulaganja u izvore vodosnabdevanja", ocenjuje Ševarlić.
Upravo ključni problem sa vodom ističe i Ševarlićev kolega, agroekonomista Milan Prostran. Prema njegovim rečima, strategija bi morala da pretrpi korekcije kada su u pitanju klimatske promene, štete koju poljoprivreda dobija sa sušom, razmotriti kakve konkretne mere treba hitno preduzeti. Najavljena vodna strategija biće od presudnog značaja, smatra on.
"Ta strategija koja je donošena morala bi da se koriguje u pravcu koje mere i koje investicije kao prioritetno treba uraditi da bi se klimatske promene koje uzimaju ogroman danak u poljoprivredi ublažile ili amortizovale. To se odnosi i na dugoročnost takvih promena i na novu proizvodnu strukturu, setvenu strukturu, zatim koju tehnologiju koristiti. Imajući u vidu ovo što je prisutno i ovo je već treća godina, najizraženija, to zahteva da se mnoga kritična pitanja identifikuju i da se pod hitno radi na merama kojima će se stvoriti uslovi da naši poljoprivrednici ne ulaze u rizike jer država bez hrane ne može. Mi jesmo agrarna zemlja i taj segment se mora posebno obraditi u strategiji i izaći iz tog začaranog kruga. Ovakve esktremne temperature koje prave suše traže jedno zaista naučno, stručno ali ekspresno rešenje", poručuje agroekonomista Prostran.
Hrane će biti
On dodaje i da nam je, uprkos svemu, prehrambeni balans dobar, da će biti hrane, ali da je cilj da poljoprivreda ostvari značajan devizni priliv zemlji.
"On je ove godine dobar jer su dve trećine godine bile dobre. Imali smo uspešnu godinu po pitanju žitarica, sem kukuruza, uspešnu žetvu pšenice, sigurno dva miliona tona viška, uljane repice, ječma koji je tražena roba na berzi, dobru voćarsku i povrtarsku proizvodnju. Ova godina će se završiti sa štetama, ali što se tiče nacionalnog bilansa on neće biti u krizi. Ipak, potrebno je videti šta raditi kada počne nova poljoprivredna godina, koju novu setvenu strukturu primeniti, koje kulture. Nije stvar u tome da će narod biti gladan, hrane će biti, već da poljoprivreda ostvari značajan devizni priliv zemlji", zaključuje Prostran.
Pogledajte i:
