https://lat.sputnikportal.rs/20260814/na-marsu-pronadjen-mineral-od-kojeg-nastaju-dragulji-1202325206.html
Na Marsu pronađen mineral od kojeg nastaju dragulji
Na Marsu pronađen mineral od kojeg nastaju dragulji
Sputnik Srbija
Kada je NASA-in rover „Perseverans“ laserom analizirao stene u krateru Jezero na Marsu, naučnici su otkrili nešto neočekivano – korund, mineral od kojeg na... 14.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-14T23:00+0200
2026-08-14T23:00+0200
2026-08-14T23:00+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
svemir
mars
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/03/18/1197280235_0:127:1169:784_1920x0_80_0_0_eec47f3e5bbf02cfea2567bd6e5582fb.jpg
Tim, koji predvodi geohemičarka En Olila iz Nacionalne laboratorije Los Alamos, nalaz je opisao kao „potpuno neočekivan“. U sažetku za konferenciju naveli su da je analiza tri stene bogate plagioklazom sa ivice kratera otkrila „jasne tragove korunda koji sadrži hrom“.Analizu je sproveo instrument „SuperKem“ na roveru. Naučnici su sada objavili kompletno istraživanje u časopisu „Geophysical Research Letters“, a laboratorijska poređenja pokazala su izrazitu sličnost signala sa Marsa sa signalima dragog kamenja na Zemlji.Hemijska zagonetkaOvo je prvi put da je korund identifikovan na Marsu. Otkriće nije važno zbog vrednosti minerala, već zato što uslovi neophodni za njegov nastanak teško odgovaraju poznatoj geologiji Crvene planete.Marsu u prošlosti nije nedostajalo toplote, jer je njegova površina prekrivena vulkanskim stenama, a i sam krater Jezero obiluje magmatskim materijalom.Problem je u hemijskom sastavu. Korund je kristalni oblik aluminijum-oksida i za njegovo formiranje potrebno je okruženje sa mnogo aluminijuma i vrlo malo silicijuma. Ako su prisutni silikatni minerali, oni će vezati sav raspoloživi aluminijum i stvoriti aluminijum-silikate, poput plagioklasnog feldspata.Upravo tu nastaje problem. Sva tri uzorka u kojima je „Perseverans“ detektovao korund pronađena su u stenama u kojima dominira plagioklaz. To je veoma neobično, pogotovo jer su stene pronađene na različitim lokacijama uz ivicu kratera.Teorija o udaru asteroidaIako plagioklaz i korund mogu postojati zajedno, uslovi za to na Marsu smatraju se retkim. Tri analizirane stene, nazvane Hempden River, Kofi Kouv i Smits Harbor, predstavljaju odlomke bogate plagioklazom.Reč je o takozvanim „lutajućim stenama“, komadima koji više nisu povezani sa matičnom stenskom formacijom, što znači da su verovatno doneti sa druge lokacije. Takvi odlomci naučnicima daju uvid u širu geologiju područja bez potrebe da rover prelazi velike udaljenosti.„Perseverans“ je stene analizirao jednu po jednu tokom marta, aprila i jula 2025. godine, metodom spektroskopije luminescencije sa vremenskim razrešenjem (TRL). Metoda podrazumeva pobuđivanje atoma u mineralu laserom, nakon čega se meri karakteristična svetlost koju emituju prilikom povratka u normalno stanje.Analiza sva tri uzorka pokazala je jasan spektralni potpis korunda sa hromom. To ne znači da po Marsu leže komadi rubina; reč je o spektralnim dokazima sitnih zrnaca korunda unutar tri odvojena komada stene.Kada su istraživači uporedili spektre sa uzorcima rubina, safira i dijaspora sa Zemlje, rezultati su postali veoma zanimljivi. Sve tri marsovske stene pokazale su dva izražena vrha luminescencije na talasnim dužinama od 692,7 i 694,1 nanometara.To su karakteristični vrhovi koji nastaju u korundu kada atomi hroma zamene deo atoma aluminijuma, kao što je slučaj kod rubina. U uzorku Smits Harbor luminescencija je trajala oko tri milisekunde, što se poklapa sa merenjima za korund na Zemlji.Postavlja se pitanje kako na Marsu nastaje mineral sa svojstvima rubina. Naučnici smatraju da bi odgovor mogao biti povezan sa samim kraterom Jezero. Iako postoji više mogućnosti, poput formiranja iz magme ili interakcije stena sa vrelim tečnostima, tim predvođen Olilom najviše naginje drugoj opciji: kolosalnom udaru koji je pre više milijardi godina stvorio krater.Veliki udari izlažu stene ekstremnoj toploti i pritisku, što stvara uslove slične onima u kojima nastaju metamorfni minerali duboko u Zemljinoj kori. Korund je već pronađen u stenama izmenjenim udarima na Zemlji i Mesecu.Potreba za povratkom uzorakaDokazi su indirektni, ali idu u prilog ovoj teoriji. Korund na Marsu pojavljuje se u sitnim zrncima, stene su pronađene na ivici kratera, i to u blizini stena koje se smatraju udarnim brečama — fragmentima nastalim prilikom udara. Istraživači dodaju da su tečnosti mogle uticati na stene i stvoriti hemijski sastav bogat aluminijumom i siromašan silicijumom, što je olakšalo formiranje korunda.Druga objašnjenja ne mogu se isključiti, ali analize sa Zemlje su ograničene. Zato bi bilo ključno pronaći matičnu stenu iz koje potiču ovi odlomci. Još bolje rešenje bilo bi dopremiti uzorak na Zemlju, što je snažan argument za nastavak misije povratka uzoraka sa Marsa, koja je trenutno na čekanju.„Ako bismo uzeli uzorak jezgra iz te matične stene i vratili ga na Zemlju, mogli bismo da sprovedemo mnogo detaljnije analize. Tako bismo konačno utvrdili kako je ovaj korund nastao i dobili potpunije razumevanje istorije Marsa“, ističu naučnici u radu.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, svemir, mars
nauka i tehnologija, društvo, svemir, mars
Na Marsu pronađen mineral od kojeg nastaju dragulji
Kada je NASA-in rover „Perseverans“ laserom analizirao stene u krateru Jezero na Marsu, naučnici su otkrili nešto neočekivano – korund, mineral od kojeg na Zemlji nastaju rubini i safiri. U stenama su pronađeni i tragovi hroma, elementa koji rubinima daje karakterističnu crvenu boju.
Tim, koji predvodi geohemičarka En Olila iz Nacionalne laboratorije Los Alamos, nalaz je opisao kao „potpuno neočekivan“. U sažetku za konferenciju naveli su da je analiza tri stene bogate plagioklazom sa ivice kratera otkrila „jasne tragove korunda koji sadrži hrom“.
Analizu je sproveo instrument „SuperKem“ na roveru. Naučnici su sada
objavili kompletno istraživanje u časopisu „
Geophysical Research Letters“, a laboratorijska poređenja pokazala su izrazitu sličnost signala sa Marsa sa signalima dragog kamenja na Zemlji.
Ovo je prvi put da je korund identifikovan na Marsu. Otkriće nije važno zbog vrednosti minerala, već zato što uslovi neophodni za njegov nastanak teško odgovaraju poznatoj geologiji Crvene planete.
„Njegov nastanak obično zahteva sastav bogat aluminijumom, a siromašan silicijumom, te se najčešće formira pri visokim temperaturama ili usled tektonskih procesa. Zato je njegovo otkriće u marsovskim stenama iznenađujuće“, navode Olila i njene kolege u radu.
Marsu u prošlosti nije nedostajalo toplote, jer je njegova površina prekrivena vulkanskim stenama, a i sam krater Jezero obiluje magmatskim materijalom.
Problem je u hemijskom sastavu. Korund je kristalni oblik aluminijum-oksida i za njegovo formiranje potrebno je okruženje sa mnogo aluminijuma i vrlo malo silicijuma. Ako su prisutni silikatni minerali, oni će vezati sav raspoloživi aluminijum i stvoriti aluminijum-silikate, poput plagioklasnog feldspata.
Upravo tu nastaje problem. Sva tri uzorka u kojima je „Perseverans“ detektovao korund pronađena su u stenama u kojima dominira plagioklaz. To je veoma neobično, pogotovo jer su stene pronađene na različitim lokacijama uz ivicu kratera.
Teorija o udaru asteroida
Iako plagioklaz i korund mogu postojati zajedno, uslovi za to na Marsu smatraju se retkim. Tri analizirane stene, nazvane Hempden River, Kofi Kouv i Smits Harbor, predstavljaju odlomke bogate plagioklazom.
Reč je o takozvanim „lutajućim stenama“, komadima koji više nisu povezani sa matičnom stenskom formacijom, što znači da su verovatno doneti sa druge lokacije. Takvi odlomci naučnicima daju uvid u širu geologiju područja bez potrebe da rover prelazi velike udaljenosti.
„Perseverans“ je stene analizirao jednu po jednu tokom marta, aprila i jula 2025. godine, metodom spektroskopije luminescencije sa vremenskim razrešenjem (TRL). Metoda podrazumeva pobuđivanje atoma u mineralu laserom, nakon čega se meri karakteristična svetlost koju emituju prilikom povratka u normalno stanje.
Analiza sva tri uzorka pokazala je jasan spektralni potpis korunda sa hromom. To ne znači da po Marsu leže komadi rubina; reč je o spektralnim dokazima sitnih zrnaca korunda unutar tri odvojena komada stene.
Kada su istraživači uporedili spektre sa uzorcima rubina, safira i dijaspora sa Zemlje, rezultati su postali veoma zanimljivi. Sve tri marsovske stene pokazale su dva izražena vrha luminescencije na talasnim dužinama od 692,7 i 694,1 nanometara.
To su karakteristični vrhovi koji nastaju u korundu kada atomi hroma zamene deo atoma aluminijuma, kao što je slučaj kod rubina. U uzorku Smits Harbor luminescencija je trajala oko tri milisekunde, što se poklapa sa merenjima za korund na Zemlji.
Postavlja se pitanje kako na Marsu nastaje mineral sa svojstvima rubina. Naučnici smatraju da bi odgovor mogao biti povezan sa samim kraterom Jezero. Iako postoji više mogućnosti, poput formiranja iz magme ili interakcije stena sa vrelim tečnostima, tim predvođen Olilom najviše naginje drugoj opciji: kolosalnom udaru koji je pre više milijardi godina stvorio krater.
Veliki udari izlažu stene ekstremnoj toploti i pritisku, što stvara uslove slične onima u kojima nastaju metamorfni minerali duboko u Zemljinoj kori. Korund je već pronađen u stenama izmenjenim udarima na Zemlji i Mesecu.
Potreba za povratkom uzoraka
Dokazi su indirektni, ali idu u prilog ovoj teoriji. Korund na Marsu pojavljuje se u sitnim zrncima, stene su pronađene na ivici kratera, i to u blizini stena koje se smatraju udarnim brečama — fragmentima nastalim prilikom udara. Istraživači dodaju da su tečnosti mogle uticati na stene i stvoriti hemijski sastav bogat aluminijumom i siromašan silicijumom, što je olakšalo formiranje korunda.
Druga objašnjenja ne mogu se isključiti, ali analize sa Zemlje su ograničene. Zato bi bilo ključno pronaći matičnu stenu iz koje potiču ovi odlomci. Još bolje rešenje bilo bi dopremiti uzorak na Zemlju, što je snažan argument za nastavak misije povratka uzoraka sa Marsa, koja je trenutno na čekanju.
„Ako bismo uzeli uzorak jezgra iz te matične stene i vratili ga na Zemlju, mogli bismo da sprovedemo mnogo detaljnije analize. Tako bismo konačno utvrdili kako je ovaj korund nastao i dobili potpunije razumevanje istorije Marsa“, ističu naučnici u radu.
