https://lat.sputnikportal.rs/20260814/arktik-promenio-klimu-evrope-a-onda-je-stigla-crna-smrt-1202335409.html
Arktik promenio klimu Evrope, a onda je stigla „crna smrt“
Arktik promenio klimu Evrope, a onda je stigla „crna smrt“
Sputnik Srbija
Naučnici su utvrdili da se u Evropi u 14. veku dogodilo 16 izuzetno snažnih poplava, neposredno pre izbijanja epidemije kuge. Takve poplave dešavaju se jednom... 14.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-14T21:50+0200
2026-08-14T21:50+0200
2026-08-14T21:50+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
kuga
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/15/1178574298_0:0:1025:577_1920x0_80_0_0_ce22101cba6c2b936c8d3551925ea848.jpg
Kako se navodi u istraživanju objavljenom u časopisu „Nejčer“, prema istorijskim svedočanstvima, u tom periodu dogodila se samo jedna takva katastrofa – poplava Svete Marije Magdalene 1342. godine. Ona je zahvatila slivove Rajne, Dunava, Mozela i drugih reka. Delovi Kelna, Majnca, Frankfurta, Beča i drugih gradova bili su uništeni, a poljoprivredni usevi su propali. Prema mišljenju istraživača, to je stvorilo uslove za širenje kuge.Međutim, nije bila reč o jednoj poplavi, već o 16 velikih poplava koje su se dogodile u različitim delovima centralne, zapadne i istočne Evrope u periodu od septembra 1341. do oktobra 1343. godine. Prve su pogodile jugoistočne regione Evrope u jesen 1341. godine, kao i Prag i gradove na Dunavu u vreme Sretenja Gospodnjeg, početkom februara 1342. godine.Tokom leta, poplave su se dešavale na Karpatima, Balkanu i Alpima, uključujući i rekordnu poplavu na dan Svetog Vartolomeja u avgustu 1342. godine. Takvi događaji se dešavaju samo jednom u milenijumu.Za sada nije jasno zašto ove prirodne katastrofe, osim poplave Svete Marije Magdalene, nisu ostale u kolektivnom sećanju. Iako su uništile delove gradova, odnele ljudske živote i izazvale glad.Kuga je bila pandemija sredinom 14. veka, koju su savremenici nazvali „crnom smrću“. Njen uzročnik bila je bakterija Yersinia pestis. U Evropi nije bilo njenih prirodnih žarišta, pa je infekcija doneta spolja. Prema najrasprostranjenijoj verziji, stigla je iz Srednje Azije.Katastrofi je doprinela kombinacija više faktora: klimatske promene, trgovački putevi, loši sanitarni uslovi i velika gustina naseljenosti, migracije i neefikasnost tadašnje medicine.Iako je najstrašniji talas kuge zahvatio Evropu sredinom 14. veka, bolest nije potpuno nestala. Epidemije različitog intenziteta ponavljale su se širom Evrope tokom nekoliko vekova, otprilike na svakih 10–15 godina, sve do kraja 18. veka.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20251205/istrazivanje-epidemiju-kuge-u-evropi-izazvale-buve-koje-su-stigle-sa-posiljkama-zita-1193358947.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, kuga
nauka i tehnologija, kuga
Arktik promenio klimu Evrope, a onda je stigla „crna smrt“
Naučnici su utvrdili da se u Evropi u 14. veku dogodilo 16 izuzetno snažnih poplava, neposredno pre izbijanja epidemije kuge. Takve poplave dešavaju se jednom ili dva puta u hiljadu godina. One su se dogodile 1342. i 1343. godine, a povezane su sa serijom vulkanskih erupcija u tropskim oblastima i naglim topljenjem leda na Arktiku.
Kako se navodi u istraživanju objavljenom u časopisu „Nejčer“, prema istorijskim svedočanstvima, u tom periodu dogodila se samo jedna takva katastrofa – poplava Svete Marije Magdalene 1342. godine. Ona je zahvatila slivove Rajne, Dunava, Mozela i drugih reka.
Delovi Kelna, Majnca, Frankfurta, Beča i drugih gradova bili su uništeni, a poljoprivredni usevi su propali. Prema mišljenju istraživača, to je stvorilo uslove za širenje kuge.
Međutim, nije bila reč o jednoj poplavi, već o 16 velikih poplava koje su se dogodile u različitim delovima centralne, zapadne i istočne Evrope u periodu od septembra 1341. do oktobra 1343. godine. Prve su pogodile jugoistočne regione Evrope u jesen 1341. godine, kao i Prag i gradove na Dunavu u vreme Sretenja Gospodnjeg, početkom februara 1342. godine.
Tokom leta, poplave su se dešavale na Karpatima, Balkanu i Alpima, uključujući i rekordnu poplavu na dan Svetog Vartolomeja u avgustu 1342. godine. Takvi događaji se dešavaju samo jednom u milenijumu.
Prema analizi paleoklimatskih pokazatelja, svi ovi događaji povezani su sa kombinacijom dva faktora. Prvi je pojačano topljenje leda u Barencovom moru i drugim delovima Arktika, a drugi pet snažnih vulkanskih erupcija u tropskim predelima. Ovi faktori doveli su do zagrevanja stratosfere, povećanih padavina i pada temperatura na površini širom Evrope, stvarajući uslove pogodne za velike poplave.
Za sada nije jasno zašto ove prirodne katastrofe, osim poplave Svete Marije Magdalene, nisu ostale u kolektivnom sećanju. Iako su uništile delove gradova, odnele ljudske živote i izazvale glad.
Kuga je bila pandemija sredinom 14. veka, koju su savremenici nazvali „crnom smrću“. Njen uzročnik bila je bakterija Yersinia pestis. U Evropi nije bilo njenih prirodnih žarišta, pa je infekcija doneta spolja. Prema najrasprostranjenijoj verziji, stigla je iz Srednje Azije.
Prema različitim procenama, pandemija je odnela živote od 25 do 50 miliona ljudi. U najteže pogođenim oblastima smrtnost je dostizala 60 odsto, a na pojedinim mestima i 80 odsto. Najviše su stradali gusto naseljeni gradovi poput Firence, Londona i Pariza.
Katastrofi je doprinela kombinacija više faktora: klimatske promene, trgovački putevi, loši sanitarni uslovi i velika gustina naseljenosti, migracije i neefikasnost tadašnje medicine.
Iako je najstrašniji talas kuge zahvatio Evropu sredinom 14. veka, bolest nije potpuno nestala. Epidemije različitog intenziteta ponavljale su se širom Evrope tokom nekoliko vekova, otprilike na svakih 10–15 godina, sve do kraja 18. veka.
