Putin utvrđuje „istočni bedem“ Rusije
© Sputnik / Alexei Druzhinin
/ Pratite nas
Poseta Vladimira Putina Kurilima predstavlja jasan politički i vojni signal da Rusija ta ostrva smatra svojom teritorijom i da je spremna da ih brani u uslovima sve veće militarizacije Azijsko-pacifičkog regiona, vojnog jačanja Japana, američkog vojnog prisustva i raspoređivanja novih sistema naoružanja u regionu.
Ovako je ruski vojni ekspert Aleksej Leonkov ocenio prvu posetu ruskog predsednika Kurilskim ostrvima, oko kojih Moskva i Tokio vode dugogodišnji teritorijalni spor, kao i posetu Sahalinu, gde je sa raketne krstarice „Varjag“ posmatrao završnu fazu vojnih vežbi Pacifičke flote.
Upravo je teritorijalni spor Rusije i Japana oko četiri Kurilska ostrva jedan od ključnih razloga zbog kojih dve zemlje nikada nisu zaključile formalni mirovni sporazum kojim bi i zvanično okončale Drugi svetski rat.
Leonkov ističe da Kurilska ostrva i Sahalin predstavljaju istočne granice Rusije, koje Moskva zbog rastućih tenzija u Azijsko-pacifičkom regionu dodatno vojno jača. Prema njegovim rečima, tome doprinose aktivnosti SAD i Japana, zbog čega Rusija već godinama unapređuje odbranu na Dalekom istoku i razvija vojno-tehničku saradnju sa Kinom i Severnom Korejom. Na tim teritorijama već su raspoređeni ruski sistemi protivvazduhoplovne odbrane i druga vojna sredstva, pa Leonkov Putinovu posetu Kurilima i Sahalinu vidi kao logičan deo tog procesa jačanja istočnih granica.
„Taj proces ima i određenu političku pozadinu, jer su se dugo, tokom Putinovog mandata, vodili pregovori sa japanskom stranom. Najveći napredak postignut je za vreme Šinza Abea, kada su ipak uspelida naprave određenumapu puta za regulisanje pitanja takozvanih ‘severnih teritorija’. Međutim, Šinzo Abea više nema, a drugi japanski premijeri su zauzeli antiruski kurs. Počev od februara 2022. godine, Japan je uveo sankcije i počeo da pruža vojnu pomoć Ukrajini. Naravno, takva nagla promena, posebno u poslednjih godina dovela je do toga da i Rusija promeni svoj odnos prema pregovaračkom procesu i svemu što se dešava, i da krene putem daljeg jačanja svojih istočnih granica. Međutim, pri tome vrata za pregovore nije zatvarala. Japanska strana, koja je krenula putem eskalacije u odnosu prema Rusiji, ne menja svoju poziciju“, kaže Leonkov.
On napominje da je Japan reagovao oštrim protestom na Putinovu posetu ostrvu Iturupu, što potvrđuje da Tokio i dalje insistira na svojim teritorijalnim pretenzijama. Prema njegovim rečima, Kurilska ostrva i južni Sahalin u sastavu Rusije su rezultat pobede nad militarističkim Japanom u Drugom svetskom ratu, dok sve izraženija revanšistička raspoloženja Tokija vidi kao nastojanje da se preispitaju ti posleratni rezultati.
„Zato ova poseta našeg predsednika, kao i vežbe Pacifičke flote i izjave našeg predsednika, pokazuju da Rusija jasno razume procese koji se sada odvijaju u Azijsko-pacifičkom regionu, kako bi jasno stavila do znanja našim oponentima da će svi odgovori na bilo kakvu agresiju protiv Rusije — ukoliko do takvih akata agresije, piratstva ili nečeg drugog dođe — biti recipročne, a Tihookeanska flota će štititi sve trgovačke komunikacije za koje su pod odgovornošću Rusije“, naglasio je Leonkov.
Predsednik Rusije Vladimir Putin prvi put je posetio Kurilska ostrva, a takođe i Sahalinu, gde je posmatrao završnu fazu vojnih vežbi Pacifičke flote
© Sputnik / POOL
/ Zašto su Sahalin i Kurili važni za Rusiju
Sahalin i Kurilska ostrva za Rusiju imaju istovremeno ekonomski, vojni i geopolitički značaj.
Sahalin, najveće rusko ostrvo, jedan je od ekonomskih stubova ruskog Dalekog istoka. Ostrvo je bogato naftom i zemnim gasom, a energetski projekti na Sahalinu povezani su i sa tržištima istočne Azije. Pored energetike, značajni su ribarstvo i pomorska infrastruktura.
Kurili imaju drugačiju težinu. Oni su važni zbog ribarstva i prirodnih resursa, ali pre svega zbog strateškog položaja i pozicije Rusije na Pacifiku.
Japan, međutim, pretenduje na četiri Kurilska ostrva - Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai - pozivajući se na Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine, dok Moskva danas smatra da su ova ostrva ušla u sastav Sovjetskog Saveza kao rezultat Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima nije predmet preispitivanja.
Sovjetski Savez i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju, kojom je Moskva pristala da, nakon zaključenja mirovnog sporazuma, preda Japanu dva manja ostrva Habomai i Šikotan, a da preostala dva zadrže.Tokio je kasnije, pod uticajem SAD, ovaj dokument odbacio, zahtevajući da im se vrate sva četiri ostrva.
Leonkov napominje da je Rusija tokom pregovora sa Šinzom Abeom bila spremna na određene kompromise, iako je pitanje suvereniteta nad ostrvima za nju nesporno. Leonkov upozorava da se u Azijsko-pacifičkom regionu ubrzano menja vojna ravnoteža - Japan, uz snažno američko vojno prisustvo, jača sopstvene oružane snage, razvija ofanzivne sposobnosti i nastoji da proširi mogućnosti delovanja svoje vojske van nacionalnih granica.
Sve to, uz aktivnosti SAD i moguće stvaranje tzv. „azijskog NATO-a“, predstavlja sve ozbiljniji izazov za Rusiju na njenim istočnim granicama i eskalira bezbednosnu situaciju u regionu.
„Postoji potvrda da je strategija NATO-2030, razrađivana za vreme 45. predsednika SAD Donalda Trampa. Govorilo se da bi NATO mogao da se proširi i na Daleki istok, pod uslovom da zemlje koje se tamo nalaze — poput Japana i Južne Koreje — žele da postanu članice NATO-a. Na taj način NATO bi postao transatlantski blok koji bi primio zemlje koje dele transatlantske vrednosti, kako je navedeno u toj strategiji. Takođe, na teritoriji Japana nalazi se nekoliko američkih vojnih baza, uključujući baze Ratne mornarice i Ratnog vazduhoplovstva. Ali, treba imati na umu i da Japan ne sedi skrštenih ruku, već usavršava sopstvene oružane snage, koje oni nazivaju Snagama za samoodbranu“, kaže ekspert.
Rusija, Kina i Severna Koreja - moćna osovina u Aziji
Leonkov upozorava da Japan ubrzano prelazi sa ograničene odbrambene uloge na izgradnju znatno šireg vojnog potencijala. Kako navodi, japanski nosači helikoptera mogu da nose i borbene avione F-35, dok raketni brodovi raspolažu snažnim udarnim i protivraketnim kapacitetima. Istovremeno, Tokio sprovodi vojne reforme i radi na ukidanju dosadašnjih ograničenja kako bi Snagama za samoodbranu omogućio delovanje van japanske teritorije u vojnim misijama sa saveznicima. Drugim rečima, reč je o postepenom pretvaranju Japana u aktivniju i vojno snažniju silu u regionu.
Leonkov ističe da Rusija na jačanje vojnog potencijala Japana i akcije SAD i njihovih saveznika odgovara jačanjem sopstvenih istočnih granica i produbljivanjem strateške saradnje sa Kinom i Severnom Korejom. Posebno ističe sporazum Moskve i Pjongjanga o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu, koji predviđa međusobnu vojnu pomoć u slučaju oružanog napada, kao i sve intenzivniju vojnu saradnju Rusije i Kine, uključujući zajedničke strateške vežbe.
„Ukratko, sporazum glasi: ‘Ako na jednu od dve zemlje — bilo Severnu Koreju, bilo Rusiju — napadne neprijatelj, druga strana priskače joj u pomoć, uključujući i sopstvenim oružanim snagama’, dok je u nuklearnoj doktrini Severne Koreje propisana mogućnost preventivnog nuklearnog udara. Sa Kinom takođe imamo veoma tesne veze, a u poslednje vreme sprovodimo brojne vojne vežbe, uključujući i vežbe strateškog karaktera. Na taj način Rusija gradi svoju odbranu ne u izolaciji, već zajedno sa zemljama sa kojima ima odgovarajuće sporazume — sveobuhvatne strateške sporazume, uključujući i sporazume o vojno-tehničkoj saradnji“, kaže Leonkov.
On zaključuje da ova saradnja predstavlja osnovu snažnog sistema odbrane, jer povezuje Rusiju sa Kinom i Severnom Korejom — tri države koje raspolažu strateškim nuklearnim potencijalom. On smatra da takav format saradnje predstavlja značajnu protivtežu vojnim savezima koje predvode Sjedinjene Države.
