Za zdravlje novorođenčeta važno je i kako se otac hrani
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Sve je više dokaza o štetnosti ultraprerađene hrane, industrijskih proizvoda niske nutritivne vrednosti koji se povezuju s nizom bolesti. Novo istraživanje sada pokazuje da rizici takve ishrane ne pogađaju samo osobu koja je konzumira, nego se mogu preneti i na iduću generaciju, i to preko oca.
Studija brazilskih naučnika upućuje na to da očeva ishrana pre začeća može uticati na zdravlje i telesnu kompoziciju deteta, piše ScienceAlert.
„Zdravlju i ishrani majke pre, tokom i nakon trudnoće pridaje se velika pažnja, no o ulozi očeve ishrane malo se govori“, kaže nutricionistički epidemiolog Daniela Sartoreli sa Univerziteta u Sao Paulu. „Naše istraživanje pokazuje da je i ona izuzetno važna za zdravlje deteta.“
Metodologija istraživanja
Tim Daniele Sartoreli pratio je 43 porodice – majku, oca i novorođenče. U istraživanje su prvo uključili trudnice, a zatim su pozvali i njihove partnere. Tokom studije, roditelji su dva puta dali detaljne podatke o svemu što su jeli i pili u prethodna 24 sata.
Na osnovu toga, naučnici su izračunali koliki je procenat energije u njihovoj ishrani dolazio iz ultraprerađenih namirnica.
Nakon rođenja dece, tim je sproveo detaljna merenja odojčadi koja su uključivala porođajnu težinu, dužinu, obim tela te debljinu kožnih nabora radi procene telesne masnoće.
Veza s telesnom masom odojčadi
Analiza je pokazala da je veći unos ultraprerađene hrane kod očeva bio povezan s većom porođajnom težinom beba. Ta su deca takođe imala veću težinu u odnosu na dužinu te deblje kožne nabore na bedama i bokovima.
„Iako studija nije utvrdila porast ukupne telesne masti, nego nakupljanje masti u određenim delovima tela, rezultati upućuju na to da kvalitet očeve ishrane može uticati na razvoj fetusa“, pojašnjava Sartoreli. „To je značajno jer je ultraprerađena hrana u proseku činila 30 odsto ukupnog energetskog unosa očeva u našoj studiji. Pritom se to posebno odnosilo na mesne prerađevine, zaslađena pića i keks.“
Loša ishrana očeva povezuje se s promenama u kvalitetu sperme
Autori studije naglašavaju da njihovi podaci pokazuju korelaciju, a ne uzročno-posledičnu vezu. Ipak, otkriće se nadovezuje na sve veći broj dokaza da očev stil života može uticati na razvoj deteta i pre začeća. Verovatni mehanizam su epigenetske promene koje se prenose spermom.
„Loša ishrana očeva povezuje se s promenama u kvalitetu sperme i epigenetskim markerima, a to dovodi do veće verovatnoće metaboličkih poremećaja kod potomstva“, navode istraživači.
„Ultraprerađena hrana poznata je po svom upalnom potencijalu. Ona povećava proizvodnju reaktivnih kiseoničnih jedinjenja koja podstiču upalu, a to može direktno uticati na kvalitet i pokretljivost spermatozoida. Epigenetske promene, posebno metilacija DNK koju prenosi sperma, mogući su mehanizam koji objašnjava kako očeva izloženost faktorima sredine može uticati na razvoj potomstva.“
Jedan od puteva mogao bi uključivati gen IGF-II. Taj gen, koji deca nasleđuju od oca, kodira protein ključan za rast fetusa.
„Prethodne studije pokazale su da prehrambene navike oca mogu biohemijski modifikovati ovaj gen u spermi“, kaže glavna autorka i nutricionistički istraživač Marijana Karvaljo. „Ishrana bogata ultraprerađenom hranom može stvoriti upalno okruženje u telu, što utiče na kvalitet sperme i menja ekspresiju gena koji će se preneti na dete.“
Značaj ishrane oba roditelja
Iako su potrebna dalja istraživanja kako bi se potvrdila epigenetska hipoteza, naučnici poručuju da bi svi koji planiraju porodicu trebali razmisliti o tome kako njihova ishrana utiče na buduće dete.
„Kvalitet očeve ishrane pre začeća ima značajan uticaj na zdravlje deteta“, zaključuje Sartoreli. „Ovi rezultati podstiču opsežnija istraživanja i naglašavaju potrebu da se u savetovanje o planiranju porodice uključe i muškarci, a ne samo žene.“
Pogledajte i:
