https://lat.sputnikportal.rs/20260812/tehnoloski-napredak--garant-ruskog-suverenita-putinovi-crtaci-se-pretvorili-u-rasvet-1202273776.html
Tehnološki napredak – garant ruskog suvereniteta. Putinovi „crtaći“ se pretvorili u „Rasvet“
Tehnološki napredak – garant ruskog suvereniteta. Putinovi „crtaći“ se pretvorili u „Rasvet“
Sputnik Srbija
Kada je Vladimir Putin 2018. godine predstavio rusko hipersonično oružje – kakvo svet do tada nije video – Zapad je to dočekao s podsmehom, uz tvrdnje da je reč... 12.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-12T22:16+0200
2026-08-12T22:16+0200
2026-08-13T11:04+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – ekonomija
rusija – vojska i naoružanje
rusija – društvo
vladimir putin
analize i mišljenja
sateliti
starlink
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112041/99/1120419964_30:0:1170:641_1920x0_80_0_0_cdb2fd7063e022d70ff3ce0616da65f8.jpg
Upravo taj primer ruski ekspert Jurij Svetov navodi kao dokaz da od tehnološkog iskoraka i brzine uvođenja inovacija zavisi i sposobnost države da sačuva svoj suverenitet.Sukob u Ukrajini potpuno je promenio savremeno ratovanje i pokazao da ratovi budućnosti sve više zavise od tehnološke nadmoći – od dronova, robotizovanih sistema do veštačke inteligencije, a manje od tenkova, mitraljeza i klasičnog naoružanja.U civilnom sektoru napredne tehnologije takođe sve brže menjaju pravila igre, određujući razvoj industrije, medicine, saobraćaja i drugih ključnih oblasti.Kao konkretne primere tehnološkog suvereniteta Svetov navodi raketnu tehniku, hipersonične sisteme, protivvazduhoplovnu odbranu i bespilotne sisteme, a takođe i atomsku industriju kao oblasti u kojima je Rusija lider u svetu.Jedan od projekata koji se pominje u tom kontekstu jeste „Rasvet“ — ruski satelitski sistem koji treba da postane domaća alternativa „Starlinku“ Ilona Maska.„To će pokazati eksploatacija. To su veoma složene tehnologije, na njima se dugo radilo, a sada prolaze ispitivanja, uključujući i u borbenim uslovima. Ako budu otkriveni neki nedostaci mi ćemo na njih operativno reagovati i tada će postati realan konkurent ‘Starlinku’, a možda će ga čak i prevazići. Zaostajali smo u nekim oblastima, možda smo potcenili značaj dronova u savremenom ratu, a sada proizvodimo čitav spektar bespilotnih sistema, a u nekim oblastima počinjemo da prednjačimo…“, kaže ekspert.Svetov kao primer ruskih tehnoloških prednosti izdvaja i atomsku industriju i „Rosatom“, koji, kako navodi, svoja naučna znanja i tehnologije koristi i van nuklearne energetike. U tom kontekstu, pominje razvoj novih metoda lečenja i stvaranje novih materijala koji bi mogli da se koriste u odbrambenoj industriji, metalurgiji, mašinogradnji i drugim oblastima.Kao dodatni primer potencijala ruske nauke, Svetov izdvaja i ogromnu naučno-tehničku bazu nasleđenu iz sovjetskog perioda. Prema njegovim rečima, u njoj se nalazi oko dve milijarde naučnih i tehničkih dostignuća, patenata i drugih materijala, od kojih je do sada obrađeno oko pola milijarde, a deo tih znanja i rešenja mogao bi da bude ponovo iskorišćen u savremenom razvoju.Kako je Rusija gradila svoju naučnu moć, od Petra Velikog do PutinaEkspert napominje da razvoj ruske nauke ima dugu tradiciju, koja seže još do Petra Prvog, ruskog cara koji je reformu zemlje započeo ulaganjem u obrazovanje – slao je ljude na školovanje na Zapad, osnivao sopstvene obrazovne ustanove i postavio temelje Akademije nauka. Iako su u njenom razvoju učestvovali i naučnici sa Zapada, Rusija je ubrzo dobila i sopstvene velike naučnike, poput velikog Mihaila Lomonosova i Dmitrija Vinogradova, koji je stvorio porcelan, što do tada mnoge države nisu uspevale da proizvedu.„Rusija je tokom čitavog svog postojanja uvek posvećivala veliku pažnju razvoju nauke. To je radila i u sovjetsko vreme, ali problem je bio u tome što, iako smo umeli da budemo ispred u naučnim, pa i tehnološkim dostignućima, stalno gubili u implementaciji tih dostignuća. Dakle, naši naučnici su bili sposobni nešto da osmisle, otkriju, stvore, ali nismo uvek uspevali da to uvedemo u serijsku proizvodnju, da učinimo da naučno dostignuće odmah počne da donosi korist zemlji. U tom pogledu smo zaostajali. I upravo se predsednik Putin tokom svih godina svog predsednikovanja bavi tim pitanjem – da nauku i industriju tesno poveže“, kaže Svetov.On ističe značaj brzine uvođenja inovacija, slažući se sa ocenom Vladimira Putina da od nje u savremenom svetu zavise i suverenitet države i sposobnost rešavanja civilnih i odbrambenih zadataka.Tu ocenu je ruski predsednik izneo na sastanku Saveta za nauku i obrazovanje u Novosibirsku, ukazujući na to da brzina tehnološkog razvoja sve više određuje sposobnost države da samostalno odgovori na ključne izazove.Svetov posebno izdvaja značaj naučnog i obrazovnog centra u Novosibirsku, koji je „postao primer modela u kojem se nauka tesno povezuje sa industrijom i proizvodnjom“.Akademski grad, koji je stvoren pre skoro sedam decenija izmeštanjem dela naučne infrastrukture iz Moskve u Sibir, okupio je brojne istaknute naučnike i postao centar razvoja nauke van prestonice, kaže Svetov.„Upravo na tom velikom sastanku, na kojem su učestvovali predstavnici različitih oblasti – fizike, matematike, lingvistike, medicine – Putin je govorio o tome da Rusija može da obezbedi svoj suverenitet samo ako bude prednjačila u naučnom razvoju. Tamo su navedeni i konkretni primeri onoga u čemu Rusija uspeva, ali i onoga u čemu još zaostaje. Za mene, kao fizičara, bilo je važno što je rečeno da iako Rusija zaostaje u proizvodnji elektronskih komponenti i da u oblasti mikroprocesora još ne može da sustigne Tajvan, Kinu ili SAD ruski matematičari razvijaju druge metode koje omogućavaju da se ubrzaju proračuni na mikroprocesnoj bazi koju Rusija trenutno ima. Dakle, bila je to veoma široka diskusija o dostignućima, nedostacima, problemima koji se pojavljuju, koordinaciji i stvaranju državnih baza podataka u različitim oblastima, uključujući genom i druga naučna dostignuća. Upravo je ta baza temelj našeg suvereniteta“, kaže Svetov.Sankcije kao „motor“ za rusku nauku i industrijuTokom posete Novosibirskoj oblasti, Putin je otvorio i veliki naučni kompleks SKIF – Sibirski prstenasti izvor fotona, koji će naučnicima omogućiti da detaljnije proučavaju strukture i svojstava materije na mikro i nano nivou. Očekuje se da će rezultati istraživanja imati primenu u biologiji, medicini, hemiji i energetici. Putin je istakao i da je, uprkos tome što su neke zemlje odbile da isporuče opremu za ovaj projekat, Rusija uspela da razvije sopstvena rešenja i time dodatno proširi svoje naučno-tehnološke mogućnosti.Svetov ocenjuje da su sankcije, iako su nanele štetu Rusiji, istovremeno postale podsticaj za razvoj domaće proizvodnje i tehnologija. Kao primer ruske sposobnosti da u kriznim situacijama brzo pronađe sopstvena rešenja navodi iskustvo Drugog svetskog rata, kada su stvoreni tenk T-34, novi jurišni avioni i čuvena „kaćuša“, potpuno novi tip raketnog oružja u tom trenutku. Po njegovom mišljenju, slična logika važi i danas - kada je Rusija suočena sa ograničenjima, ona je prinuđena da razvija sopstvene tehnologije i pronalazi nova rešenja. Kako poručuje, „ako pokušavaju da nas sateraju u ćorsokak, mi ćemo pronaći drugi izlaz iz ćorsokaka“.Govoreći o tome kako bi za pet godina mogli da izgledaju konkretni rezultati jačanja tehnološkog suvereniteta Rusije, Svetov izdvaja nekoliko ključnih oblasti. Pre svega, to je stabilan internet na celoj teritoriji zemlje, uključujući Daleki istok i Krajnji sever, kao i jednak pristup građana domaćim bazama podataka. Očekuje i značajan napredak u medicini, posebno u dostupnosti savremenih metoda lečenja u udaljenim regionima, kao i nove, revolucionarne metode lečenja koje će biti stvorene na osnovu novih tehnologija.Svetov zaključuje da Rusija i danas ima visok stepen državnog i tehnološkog suvereniteta i značajne uspehe, a među zaista suverenim državama izdvaja Rusiju, Sjedinjene Američke Države, Kinu i, u određenoj meri, Indiju. Po njegovom mišljenju, van ovog kruga nema mnogo država koje u punoj meri mogu samostalno da donose i sprovode ključne odluke i tehnologije.Takođe posebno ističe činjenicu da je Putin „jedini predsednik u svetu“ koji je na ovako direktan način i kontinuirano uključen u razvoj nauke u svojoj zemlji, lider koji se iznova vraća tim pitanjima i prati sprovođenje ranije donetih odluka. On smatra da je teško zamisliti da bi razgovor na takvom nivou sa vodećim naučnicima i rukovodiocima industrije vodili, kako kaže, Jeljcin ili Tramp. Upravo tu neposrednu uključenost u rad naučne zajednice Svetov vidi kao jednu od ključnih Putinovih prednosti u odnosu na druge državne lidere.
https://lat.sputnikportal.rs/20260811/moskva-gradi-sopstveni-starlink-sistem-vec-salje-signal-iznad-ukrajine-1202231757.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, rusija – vojska i naoružanje, rusija – društvo, vladimir putin, analize i mišljenja, sateliti, starlink, dronovi, nauka i tehnologija, suverenitet
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, rusija – vojska i naoružanje, rusija – društvo, vladimir putin, analize i mišljenja, sateliti, starlink, dronovi, nauka i tehnologija, suverenitet
Upravo taj primer ruski ekspert Jurij Svetov navodi kao dokaz da od tehnološkog iskoraka i brzine uvođenja inovacija zavisi i sposobnost države da sačuva svoj suverenitet.
Sukob u Ukrajini potpuno je promenio savremeno ratovanje i pokazao da
ratovi budućnosti sve više zavise od tehnološke nadmoći – od dronova, robotizovanih sistema do veštačke inteligencije, a manje od tenkova, mitraljeza i klasičnog naoružanja.
U civilnom sektoru napredne tehnologije takođe sve brže menjaju pravila igre, određujući razvoj industrije, medicine, saobraćaja i drugih ključnih oblasti.
Kao konkretne primere tehnološkog suvereniteta Svetov navodi raketnu tehniku, hipersonične sisteme, protivvazduhoplovnu odbranu i bespilotne sisteme, a takođe i atomsku industriju kao oblasti u kojima je Rusija lider u svetu.
Jedan od projekata koji se pominje u tom kontekstu jeste „Rasvet“ — ruski satelitski sistem koji treba da postane domaća alternativa „Starlinku“ Ilona Maska.
„To će pokazati eksploatacija. To su veoma složene tehnologije, na njima se dugo radilo, a sada prolaze ispitivanja, uključujući i u borbenim uslovima. Ako budu otkriveni neki nedostaci mi ćemo na njih operativno reagovati i tada će postati realan konkurent ‘Starlinku’, a možda će ga čak i prevazići. Zaostajali smo u nekim oblastima, možda smo potcenili značaj dronova u savremenom ratu, a sada proizvodimo čitav spektar bespilotnih sistema, a u nekim oblastima počinjemo da prednjačimo…“, kaže ekspert.
Svetov kao primer ruskih tehnoloških prednosti izdvaja i atomsku industriju i „Rosatom“, koji, kako navodi, svoja naučna znanja i tehnologije koristi i van nuklearne energetike. U tom kontekstu, pominje razvoj novih metoda lečenja i stvaranje novih materijala koji bi mogli da se koriste u odbrambenoj industriji, metalurgiji, mašinogradnji i drugim oblastima.
Kao dodatni primer potencijala ruske nauke, Svetov izdvaja i ogromnu naučno-tehničku bazu nasleđenu iz sovjetskog perioda. Prema njegovim rečima, u njoj se nalazi oko dve milijarde naučnih i tehničkih dostignuća, patenata i drugih materijala, od kojih je do sada obrađeno oko pola milijarde, a deo tih znanja i rešenja mogao bi da bude ponovo iskorišćen u savremenom razvoju.
Kako je Rusija gradila svoju naučnu moć, od Petra Velikog do Putina
Ekspert napominje da razvoj ruske nauke ima dugu tradiciju, koja seže još do Petra Prvog, ruskog cara koji je reformu zemlje započeo ulaganjem u obrazovanje – slao je ljude na školovanje na Zapad, osnivao sopstvene obrazovne ustanove i postavio temelje Akademije nauka. Iako su u njenom razvoju učestvovali i naučnici sa Zapada, Rusija je ubrzo dobila i sopstvene velike naučnike, poput velikog Mihaila Lomonosova i Dmitrija Vinogradova, koji je stvorio porcelan, što do tada mnoge države nisu uspevale da proizvedu.
„Rusija je tokom čitavog svog postojanja uvek posvećivala veliku pažnju razvoju nauke. To je radila i u sovjetsko vreme, ali problem je bio u tome što, iako smo umeli da budemo ispred u naučnim, pa i tehnološkim dostignućima, stalno gubili u implementaciji tih dostignuća. Dakle, naši naučnici su bili sposobni nešto da osmisle, otkriju, stvore, ali nismo uvek uspevali da to uvedemo u serijsku proizvodnju, da učinimo da naučno dostignuće odmah počne da donosi korist zemlji. U tom pogledu smo zaostajali. I upravo se predsednik Putin tokom svih godina svog predsednikovanja bavi tim pitanjem – da nauku i industriju tesno poveže“, kaže Svetov.
On ističe značaj brzine uvođenja inovacija, slažući se sa ocenom Vladimira Putina da od nje u savremenom svetu zavise i suverenitet države i sposobnost rešavanja civilnih i odbrambenih zadataka.
Tu ocenu je
ruski predsednik izneo na sastanku Saveta za nauku i obrazovanje u Novosibirsku, ukazujući na to da brzina tehnološkog razvoja sve više određuje sposobnost države da samostalno odgovori na ključne izazove.
Svetov posebno izdvaja značaj naučnog i obrazovnog centra u Novosibirsku, koji je „postao primer modela u kojem se nauka tesno povezuje sa industrijom i proizvodnjom“.
Akademski grad, koji je stvoren pre skoro sedam decenija izmeštanjem dela naučne infrastrukture iz Moskve u Sibir, okupio je brojne istaknute naučnike i postao centar razvoja nauke van prestonice, kaže Svetov.
„Upravo na tom velikom sastanku, na kojem su učestvovali predstavnici različitih oblasti – fizike, matematike, lingvistike, medicine – Putin je govorio o tome da Rusija može da obezbedi svoj suverenitet samo ako bude prednjačila u naučnom razvoju. Tamo su navedeni i konkretni primeri onoga u čemu Rusija uspeva, ali i onoga u čemu još zaostaje. Za mene, kao fizičara, bilo je važno što je rečeno da iako Rusija zaostaje u proizvodnji elektronskih komponenti i da u oblasti mikroprocesora još ne može da sustigne Tajvan, Kinu ili SAD ruski matematičari razvijaju druge metode koje omogućavaju da se ubrzaju proračuni na mikroprocesnoj bazi koju Rusija trenutno ima. Dakle, bila je to veoma široka diskusija o dostignućima, nedostacima, problemima koji se pojavljuju, koordinaciji i stvaranju državnih baza podataka u različitim oblastima, uključujući genom i druga naučna dostignuća. Upravo je ta baza temelj našeg suvereniteta“, kaže Svetov.
Sankcije kao „motor“ za rusku nauku i industriju
Tokom posete Novosibirskoj oblasti, Putin je otvorio i veliki naučni kompleks SKIF –
Sibirski prstenasti izvor fotona, koji će naučnicima omogućiti da detaljnije proučavaju strukture i svojstava materije na mikro i nano nivou. Očekuje se da će rezultati istraživanja imati primenu
u biologiji, medicini, hemiji i energetici. Putin je istakao i da je, uprkos tome što su neke zemlje odbile da isporuče opremu za ovaj projekat, Rusija uspela da razvije sopstvena rešenja i time dodatno proširi svoje naučno-tehnološke mogućnosti.
Svetov ocenjuje da su sankcije, iako su nanele štetu Rusiji, istovremeno postale podsticaj za razvoj domaće proizvodnje i tehnologija. Kao primer ruske sposobnosti da u kriznim situacijama brzo pronađe sopstvena rešenja navodi iskustvo Drugog svetskog rata, kada su stvoreni tenk T-34, novi jurišni avioni i čuvena „kaćuša“, potpuno novi tip raketnog oružja u tom trenutku. Po njegovom mišljenju, slična logika važi i danas - kada je Rusija suočena sa ograničenjima, ona je prinuđena da razvija sopstvene tehnologije i pronalazi nova rešenja. Kako poručuje, „ako pokušavaju da nas sateraju u ćorsokak, mi ćemo pronaći drugi izlaz iz ćorsokaka“.
Govoreći o tome kako bi za pet godina mogli da izgledaju konkretni rezultati jačanja tehnološkog suvereniteta Rusije, Svetov izdvaja nekoliko ključnih oblasti. Pre svega, to je stabilan internet na celoj teritoriji zemlje, uključujući Daleki istok i Krajnji sever, kao i jednak pristup građana domaćim bazama podataka. Očekuje i značajan napredak u medicini, posebno u dostupnosti savremenih metoda lečenja u udaljenim regionima, kao i nove, revolucionarne metode lečenja koje će biti stvorene na osnovu novih tehnologija.
„Mislim da će biti stvoreni i novi sistemi naoružanja koji neće dozvoliti da bespilotne letelice prodiru duboko u Rusiju. Dakle, usavršavanje sistema za otkrivanje i presretanje takvih pretnji. Za sada bih naveo ove oblasti. Ako to rešimo, ako to ostvarimo, to će biti veoma dobro. I na kraju, tu je i obrazovanje. Bilo bi važno obezbediti da građanin Rusije, ma koliko daleko od Moskve živeo, ima jednake mogućnosti za obrazovanje, lečenje i pristup informacijama. To je ono što će se u zemlji stvarati“, rekao je ekspert.
Svetov zaključuje da Rusija i danas ima visok stepen državnog i tehnološkog suvereniteta i značajne uspehe, a među zaista suverenim državama izdvaja Rusiju, Sjedinjene Američke Države, Kinu i, u određenoj meri, Indiju. Po njegovom mišljenju, van ovog kruga nema mnogo država koje u punoj meri mogu samostalno da donose i sprovode ključne odluke i tehnologije.
Takođe posebno ističe činjenicu da je Putin „jedini predsednik u svetu“ koji je na ovako direktan način i kontinuirano uključen u razvoj nauke u svojoj zemlji, lider koji se iznova vraća tim pitanjima i prati sprovođenje ranije donetih odluka. On smatra da je teško zamisliti da bi razgovor na takvom nivou sa vodećim naučnicima i rukovodiocima industrije vodili, kako kaže, Jeljcin ili Tramp. Upravo tu neposrednu uključenost u rad naučne zajednice Svetov vidi kao jednu od ključnih Putinovih prednosti u odnosu na druge državne lidere.
