Šta se to nalazi između Zemlje i Marsa: Neugledan, mali, ali je ipak „strava i užas“ /video/
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Na današnji dan 1877. godine američki astronom Asaf Hol otkrio je Deimos, jedan od dva prirodna satelita Marsa. Datum se ponekad navodi i kao 11. avgust jer je otkriće zabeleženo te večeri po američkom vremenu, dok je prema univerzalnom vremenu već bio 12. avgust.
Hol je Deimos pronašao koristeći veliki teleskop Američke mornaričke opservatorije u Vašingtonu. Potraga nije bila jednostavna jer je reč o vrlo malom objektu koji se nalazi u neposrednoj blizini mnogo sjajnijeg Marsa.
Zanimljivo je da je Hol već bio blizu odustajanja od potrage. Njegova supruga Anđelina Stikni Hol nagovorila ga je da nastavi. Isplatilo se – najpre je pronašao Deimos, a šest dana kasnije otkrio je i Fobos, drugi i veći Marsov mesec.
Time je postalo jasno da Mars, za razliku od Zemlje, ima dva prirodna satelita.
Sićušni mesec nepravilnog oblika
Deimos je zaista mali. Prosečni poluprečnik iznosi mu oko 6,2 kilometra, a zbog slabe gravitacije nema kuglasti oblik poput našeg Meseca. Dimenzije su mu približno 16 × 12 × 10 kilometara.
🔴 Mars may have once had rings.
— Cosmos Europa (@CosmosEuropa) August 10, 2026
Scientists have proposed that Mars' current moons, Phobos and Deimos, could be remnants of a much larger moon that was torn apart by Mars' gravity.
One hypothesis suggests Mars may have had a moon at least 16× the mass of Phobos around 3.8… https://t.co/MmCGQjcGvP
Kruži oko Marsa na udaljenosti od približno 23.500 kilometara od središta planete, znatno dalje od Fobosa, a za jedan obilazak treba mu nešto više od 30 sati. Njegova površina prekrivena je debelim slojem rastresitog materijala, zbog čega izgleda glađe od površine Fobosa.
Ime je dobio prema Deimosu iz grčke mitologije, sinu boga rata Aresa. Njegovo ime može se prevesti kao strava ili užas, dok ime njegovog brata Fobosa znači strah. Imena su tako prikladno povezana s Marsom, rimskim bogom rata.
Još uvek nije potpuno jasno kako je nastao
Deimos i Fobos izgledom podsećaju na asteroide, zbog čega se dugo smatralo da ih je Mars svojom gravitacijom zarobio u dalekoj prošlosti. Međutim, poreklo oba Marsova meseca i dalje je predmet naučnih istraživanja.
Gotovo jedan vek nakon Holovog otkrića svemirske sonde omogućile su prvi detaljniji pogled na Deimos. Danas znamo da je reč o jednom od najmanjih poznatih prirodnih satelita u Sunčevom sistemu, neuglednom objektu koji je astronomima 1877. godine ipak predstavljao veliko otkriće.
Pogledajte i:
