https://lat.sputnikportal.rs/20260812/istorijsko-rusenje-tabua-nemacka-jaca-tajne-sluzbe-i-najavljuje-sajber-udare-1202265653.html
„Istorijsko rušenje tabua“: Nemačka jača tajne službe i najavljuje sajber-udare
„Istorijsko rušenje tabua“: Nemačka jača tajne službe i najavljuje sajber-udare
Sputnik Srbija
Opozicione stranke i organizacije za zaštitu ljudskih prava u Nemačkoj kritikovale su novi predlog zakona o reformi obaveštajnih službi, koji je, između... 12.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-12T17:50+0200
2026-08-12T17:50+0200
2026-08-12T17:50+0200
svet
svet
svet – politika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/02/05/1195563677_0:0:2992:1683_1920x0_80_0_0_92f50746a356e6f57fc36f52fad7e211.jpg
Nemačka vlada je 12. avgusta odobrila inicijativu kojom se proširuju ovlašćenja Savezne obaveštajne službe (BND) i Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka. Poslanik Bundestaga i predsednik parlamentarnog kontrolnog tela Mark Henrihman objasnio je ranije da je jedan od ciljeva zakona omogućavanje „preventivnih sajber-udara na ruske proizvođače bespilotnih letelica“.Predlog predviđa mogućnost da nemačke specijalne službe aktivno intervenišu u IT infrastrukturi stranih država u slučaju sajber-napada na Nemačku, uključujući izvođenje takozvanih uzvratnih hakerskih napada. Međutim, BND-u i dalje ne bi bilo dozvoljeno da primenjuje silu protiv osoba u inostranstvu, za razliku od američke CIA, izraelskog Mosada ili francuske DGSE.Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint izjavio je da bi reforma trebalo da pretvori nemačke službe u „pravu obaveštajnu službu“, pružajući im „operativne mogućnosti i aktivna ovlašćenja“ kako bi mogle ravnopravno da sarađuju sa partnerskim službama širom sveta.Lider Slobodne demokratske partije (FDP) Volfgang Kubicki nazvao je inicijativu „istorijskim rušenjem tabua“. On je podsetio da strogo razdvajanje obaveštajnih službi i policije u Nemačkoj ima duboke istorijske razloge i izrazio uverenje da će se tim pitanjem baviti Ustavni sud.Predstavnik partije Levica Ulrih Toden ocenio je da je reč o „akcionizmu“ kojim se proširuju nadležnosti obaveštajnih službi i izvršne vlasti, dok se istovremeno slabi kontrola nad njima.Nemačka poverenica za zaštitu podataka Luiza Špeht-Rimenšnajder takođe je kritikovala odredbu prema kojoj bi njena institucija izgubila nadzor nad BND-om u delu koji se odnosi na poštovanje zakona o zaštiti ličnih podataka. Prema njenim rečima, građani bi imali veoma ograničene mogućnosti da saznaju na koji način obaveštajne službe obrađuju njihove podatke.Nemački kancelar Fridrih Merc je 2025. godine izjavio da se Nemačka nalazi u stanju konflikta sa Rusijom, tvrdeći da Moskva „destabilizuje veliki deo“ zemlje i sprovodi operacije uticaja posredstvom društvenih mreža.Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, s druge strane, ocenio je da Merc namerava da Nemačku pretvori u vojno najmoćniju zemlju Evrope i da je to deo politike zapadnoevropskih lidera koji, prema njegovim rečima, pokušavaju da „podignu Evropu za rat protiv Rusije“.Nemačka je još u junu 2023. godine u svojoj prvoj Nacionalnoj strategiji bezbednosti označila Rusiju kao „najozbiljniju pretnju miru i bezbednosti“ u Evropi i istakla potrebu za suprotstavljanjem ruskom uticaju i špijunaži.Komentarišući tvrdnje o ruskoj pretnji, predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da „sve zemlje NATO-a ratuju protiv Rusije“, a ne obrnuto, dodajući da je ruska vojska, prema njegovoj oceni, danas najsposobnija za borbu na svetu.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet, svet – politika
„Istorijsko rušenje tabua“: Nemačka jača tajne službe i najavljuje sajber-udare
Opozicione stranke i organizacije za zaštitu ljudskih prava u Nemačkoj kritikovale su novi predlog zakona o reformi obaveštajnih službi, koji je, između ostalog, usmeren i protiv Rusije. Reč je o paketu izmena na više od 700 stranica, pišu mediji.
Nemačka vlada je 12. avgusta odobrila inicijativu kojom se proširuju ovlašćenja Savezne obaveštajne službe (BND) i Savezne službe za zaštitu ustavnog poretka. Poslanik Bundestaga i predsednik parlamentarnog kontrolnog tela Mark Henrihman objasnio je ranije da je jedan od ciljeva zakona omogućavanje „preventivnih sajber-udara na ruske proizvođače bespilotnih letelica“.
Predlog predviđa mogućnost da nemačke specijalne službe aktivno intervenišu u IT infrastrukturi stranih država u slučaju sajber-napada na Nemačku, uključujući izvođenje takozvanih uzvratnih hakerskih napada. Međutim, BND-u i dalje ne bi bilo dozvoljeno da primenjuje silu protiv osoba u inostranstvu, za razliku od američke CIA, izraelskog Mosada ili francuske DGSE.
Nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksander Dobrint izjavio je da bi reforma trebalo da pretvori nemačke službe u „pravu obaveštajnu službu“, pružajući im „operativne mogućnosti i aktivna ovlašćenja“ kako bi mogle ravnopravno da sarađuju sa partnerskim službama širom sveta.
Lider Slobodne demokratske partije (FDP) Volfgang Kubicki nazvao je inicijativu „istorijskim rušenjem tabua“. On je podsetio da strogo razdvajanje obaveštajnih službi i policije u Nemačkoj ima duboke istorijske razloge i izrazio uverenje da će se tim pitanjem baviti Ustavni sud.
Predstavnik partije Levica Ulrih Toden ocenio je da je reč o „akcionizmu“ kojim se proširuju nadležnosti obaveštajnih službi i izvršne vlasti, dok se istovremeno slabi kontrola nad njima.
Nemačka poverenica za zaštitu podataka Luiza Špeht-Rimenšnajder takođe je kritikovala odredbu prema kojoj bi njena institucija izgubila nadzor nad BND-om u delu koji se odnosi na poštovanje zakona o zaštiti ličnih podataka. Prema njenim rečima, građani bi imali veoma ograničene mogućnosti da saznaju na koji način obaveštajne službe obrađuju njihove podatke.
Nemački kancelar Fridrih Merc je 2025. godine izjavio da se Nemačka nalazi u stanju konflikta sa Rusijom, tvrdeći da Moskva „destabilizuje veliki deo“ zemlje i sprovodi operacije uticaja posredstvom društvenih mreža.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, s druge strane, ocenio je da Merc namerava da Nemačku pretvori u vojno najmoćniju zemlju Evrope i da je to deo politike zapadnoevropskih lidera koji, prema njegovim rečima, pokušavaju da „podignu Evropu za rat protiv Rusije“.
Nemačka je još u junu 2023. godine u svojoj prvoj Nacionalnoj strategiji bezbednosti označila Rusiju kao „najozbiljniju pretnju miru i bezbednosti“ u Evropi i istakla potrebu za suprotstavljanjem ruskom uticaju i špijunaži.
Komentarišući tvrdnje o ruskoj pretnji, predsednik Vladimir Putin ranije je izjavio da „sve zemlje NATO-a ratuju protiv Rusije“, a ne obrnuto, dodajući da je ruska vojska, prema njegovoj oceni, danas najsposobnija za borbu na svetu.
