https://lat.sputnikportal.rs/20260811/vestacka-inteligencija-u-sluzbi-kardiologa-ruski-naucnici-kreirali-sistem-za-otkrivanje-oboljenja-srca-1202218772.html
Veštačka inteligencija u službi kardiologa: Ruski naučnici kreirali sistem za otkrivanje oboljenja srca
Veštačka inteligencija u službi kardiologa: Ruski naučnici kreirali sistem za otkrivanje oboljenja srca
Sputnik Srbija
Naučnici Penzenskog državnog univerziteta (PDU) kreirali su program zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji pomaže lekarima u dijagnostici kardiomiopatije... 11.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-11T14:23+0200
2026-08-11T14:23+0200
2026-08-11T14:23+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
srce
bolest
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/0a/1200188458_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_01c44c9da3e7e34a8d775e548122a5ed.png
Kako se navodi, naučnici lekarima nude sistem za podršku pri donošenju medicinskih odluka. Konačnu dijagnozu i dalje postavlja lekar specijalista, ali će asistent zasnovan na veštačkoj inteligenciji moći da dijagnostikuje različite oblike kardiomiopatije srčanog mišića, dodaje se u saopštenju.Reč je o oboljenju koje karakteriše uvećanje srca i razvoj srčane insuficijencije, a koje je u ranim fazama teško otkriti. Zbog nejasnih simptoma, kardiomiopatija se može pogrešno pripisati drugim akutnim stanjima, poput stanja koje prethodi infarktu.Bezborodova je sa svojom grupom naučnika registrovala kompjuterski program sa ugrađenom veštačkom inteligencijom pod nazivom „Automatizovani sistem neuronske analize stanja srca“.Naučnici su sistematizovali obrasce zabeležene u medicinskoj literaturi. Sistem se zasniva na pretvaranju utvrđenih medicinskih kriterijuma u matematičke modele, odnosno odlučujuće jednačine, koje su naučnici prvi put izveli i na osnovu kojih su postavili sistem neuronske mreže.Za sprovođenje analize, sistem omogućava tri vrste pregleda: elektrokardiografiju, ehokardiografiju i kardijalnu fluorografiju. Neuronska mreža je obučena da prepozna 75 primera iz baze podataka otvorenog tipa sa rezultatima ovih pregleda. Tehnologija kompjuterskog vida procenjuje debljinu zidova, dimenzije srčanih komora, karakteristike zubaca na EKG-u i druge parametre.Za ovu metodu dobijen je državni sertifikat.Naučnici planiraju saradnju sa lekarima kardiolozima Penzenske kliničke bolnice broj 6 „G. A. Zaharjin“. Stručnjaci ove zdravstvene ustanove zainteresovani su za primenu ovog algoritma u kliničkoj praksi.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260729/pre-nego-sto-srce-upozori-ruski-naucnici-napravili-sistem-za-rano-otkrivanje-rizika-od-bolesti-1201785917.html
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, srce, bolest, društvo
nauka i tehnologija, srce, bolest, društvo
Veštačka inteligencija u službi kardiologa: Ruski naučnici kreirali sistem za otkrivanje oboljenja srca
Naučnici Penzenskog državnog univerziteta (PDU) kreirali su program zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji pomaže lekarima u dijagnostici kardiomiopatije, oboljenja srca, saopštila je za ruske medije pres-služba univerziteta.
„U njegovoj osnovi je automatizovani sistem za analizu srca pomoću neuronskih mreža”, ističe se u saopštenju.
Kako se navodi, naučnici lekarima nude sistem za podršku pri donošenju medicinskih odluka. Konačnu dijagnozu i dalje postavlja lekar specijalista, ali će asistent zasnovan na veštačkoj inteligenciji moći da dijagnostikuje različite oblike kardiomiopatije srčanog mišića, dodaje se u saopštenju.
Reč je o oboljenju koje karakteriše uvećanje srca i razvoj srčane insuficijencije, a koje je u ranim fazama teško otkriti. Zbog nejasnih simptoma, kardiomiopatija se može pogrešno pripisati drugim akutnim stanjima, poput stanja koje prethodi infarktu.
„Metod će biti nezamenljiv pomoćnik kardiolozima. Uz pomoć veštačke inteligencije, ovakva stanja moći će da se otkriju za svega nekoliko sekundi, što će lekaru omogućiti da na njih obrati pažnju“, uverena je Oksana Bezborodova, šef Katedre za bezbednost u tehnosferi na PDU i doktor tehničkih nauka.
Bezborodova je sa svojom grupom naučnika registrovala kompjuterski program sa ugrađenom veštačkom inteligencijom pod nazivom „Automatizovani sistem neuronske analize stanja srca“.
Naučnici su sistematizovali obrasce zabeležene u medicinskoj literaturi. Sistem se zasniva na pretvaranju utvrđenih medicinskih kriterijuma u matematičke modele, odnosno odlučujuće jednačine, koje su naučnici prvi put izveli i na osnovu kojih su postavili sistem neuronske mreže.
Za sprovođenje analize, sistem omogućava tri vrste pregleda: elektrokardiografiju, ehokardiografiju i kardijalnu fluorografiju. Neuronska mreža je obučena da prepozna 75 primera iz baze podataka otvorenog tipa sa rezultatima ovih pregleda. Tehnologija kompjuterskog vida procenjuje debljinu zidova, dimenzije srčanih komora, karakteristike zubaca na EKG-u i druge parametre.
Za ovu metodu dobijen je državni sertifikat.
Naučnici planiraju saradnju sa lekarima kardiolozima Penzenske kliničke bolnice broj 6 „G. A. Zaharjin“. Stručnjaci ove zdravstvene ustanove zainteresovani su za primenu ovog algoritma u kliničkoj praksi.
