Prljava posla: Da li to Kfor igra kako Priština svira
© AP Photo / Bojan Slavkovic
Pratite nas
Potezi Kfora će do maksimuma podići ugrožavanje bezbednosti i opstanka srpskog naroda na KiM, zato je to za Srbe neprihvatljivo i predstavlja oblik dodatnog ugrožavanja ako se o njihovoj bezbednosti brine kosovska policija, upozorava Milovan Drecun.
Misija Kfora potvrdila je da je započela postepeno smanjivanje stalnog prisustva svojih pripadnika na glavnom mostu preko Ibra u Kosovskoj Mitrovici, navodeći da je odluka doneta zbog poboljšanja bezbednosne situacije, kao i da upražnjena mesta popunjavati pripadnici kosovskih bezbednosnih snaga.
Kfor u službi Prištine
U odgovoru medijima, Kfor je naveo da je reč o delu „procesa optimizacije raspoređivanja“ njegovih pripadnika, koji će se sprovoditi postepeno i u skladu sa uslovima na terenu.
Milovan Drecun, šef skupštinskog odbora Srbije za odbranu i unutrašnje poslove, za Sputnjik kaže da su ovi potezi Kfora najavljeni onog trenutka kada je rečeno da će se smanjiti broj njihovih pripadnika, odnosno da će se vratiti na stanje pre 2023. godine i čak nešto ispod toga, nekih 3.500 do 3.000 pripadnika koliko ih je tada bilo.
„To je opravdano time što je navodno značajno poboljšana bezbednosna situacija na Kosovu i Metohiji i time što su takozvane kosovske bezbednosne institucije postale sposobnije. I bilo je jasno da će uslediti potezi koji će zapravo deo mandata koji ima Kfor na osnovu rezolucije 1244 i zadataka koji su bili njihovi preneti na te takozvane kosovske bezbednosne institucije, prvenstveno na kosovsku policijsku službu. I to se sada dešava sa pričom oko manastira Visoki Dečani, oko mosta na Ibru i nastaviće se, neće se zaustaviti,“ navodi Drecun.
Korišćenje rezolucije 1244 po potrebi
Prema njegovim rečima, sve to je apsolutno dogovoreno sa institucijama samouprave u Prištini i zapravo to je i bio Kurtijev zahtev prema Kforu - i Kfor sada realizuje ono što Kurti traži od njega.
„U krajnjoj meri, verovatno će se desiti neki dogovor da Kforom, ne mogu da dam vremensku odrednicu kada, ali da im u jednom trenutku omogući da pripadnici kosovskih snaga bezbednosti budu stacionirani na severu Kosova i Metohije i uz administrativnu liniju. I to je nešto što veoma zabrinjava, time bi zapravo bio potpuno završen proces militarizacije Kosova i Metohije. Ono što Kfor sada pokušava da opravda jeste da oni vrše optimizaciju rasporeda svojih snaga, što znači i angažovanja, a što znači da sa manjim broje vojnika žele da realizuju zadatke koje su do sada sprovodili sa većim brojem vojnika i da umesto Kforovih vojnika budu prisutni pripadnici KPS. Odmah u Prištini su izašli s izjavama da Kfor ima veliko poverenje u KPS, međutim, problem je u tome što Srbi nemaju nikakvo poverenje u KPS i što Kfor hoće da prepusti KPS-u da realizuje zadatke koji se direktno tiču života Srba, njihove bezbednosti, opstanka, Srpske pravoslavne crkve i to upravo KPS-u koji na najbrutalniji način teroriše Srbe,“ ističe Drecun.
Kako podseća, Kurti preko KPS-a sprovodi najteži teror nad Srbima, fizička maltretiranja, hapšenja, privođenja, asistencije pri rušenju vikendica, kuća na području Gazivode.
Oruđe za proterivanje Srba
„Svuda je prisutna kosovska policijska služba koja nikako ne štiti Srbe koji su jedini ugroženi na Kosovoj i Metohiji jer Albanci nisu ugroženi. I sada Kfor prebacuje na KPS deo svojih odgovornosti što je po meni jedan dugoročan trend i proces koji treba da se završi nečim što je već isplanirano i što je usaglašeno sa Prištinom. Šta će sve to biti ostaje da se vidi, ali Kfor na ovaj način zapravo želi da zadrži prisustvo na Kosovu i Metohiji, da bude, kako oni kažu, vidljiv, ali sa mnogo manje vojnika. I tu se takođe postavlja pitanje: zašto se Kfor stalno poziva na mandat iz rezolucije 1244 kada ga ne sprovodi? Nije stvorio sigurno okruženje za srpski narod, sve više nadležnosti svojih bez odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija prebacuje na takozvane kosovske bezbednosne institucije i praktično time vrši neku vrstu rekonfiguracije sopstvenog mandata,“ smatra naš sagovornik.
Drecun kaže da će Kfor postepeno da KPS da uključuje u ključne stvari koje radi na KiM da bi im u jednom trenutku sve to prepustio. A da oni zadrže vojno prisustvo, ne radi stvaranja sigurnog okruženja za Srbe koji žive na KiM, nego da bi štitili lažnu državu Kosovo. Kfor se pretvara isključivo zaštitnika lažne države Kosova.
Očekivan postupak
„I ne čudi što je turski general po drugi put na čelu Kfora upravo u periodu kada treba da se ovaj prljavi posao završi. I ova prevara koja se radi, što se više poziva Kfor na rezoluciju 1244, to je manje rezolucija 1244 prisutna u njegovom mandatu i u realizaciji tog mandata. To je nešto što će ovi potezi Kfora zapravo gotovo na maksimum podići ugrožavanje bezbednosti i opstanka srpskog naroda na KiM, zato je to za nas neprihvatljivo. Za srpski narod ne da je samo neprihvatljivo, nego predstavlja oblik dodatnog ugrožavanja bezbednosti i jednostavno je pogrešan potez, ali ne verujem da će se od toga odustati,“ ocenjuje Drecun.
Ako je zaista poboljšana bezbednost na KiM kako tvrdi Kfor, napominje Drecun, uz najveću vidljivost i prisustvo Kfora na severu Kosova, kako je onda došlo do prinudnog iseljavanja 18 procenata Srba sa severa u poslednjih pet godina.
„Kada kažem prinudnog iseljavanja, to znači da su oni zbog terora koji se sprovodio od strane Prištine, institucionalnog i fizičkog, odustali od toga da nastave da žive tamo gde su im vekovna ognjišta i da su morali da odu. Kako se pojavljuju sada albanske, odnosno velikoalbanske zastave i zastave terorističke OVK ispred dvorišta crkve, na ogradi dvorišta crkve u Lipljanu? Kako je to onda povećana bezbednost? Za Srbe nije povećana bezbednost, ali Kfor zapravo pravi jednu drugu, veoma pogrešnu procenu. Zato što nema masovnih protesta Srba protiv ovih terorišućih jednostranih poteza koje Priština vuče prema srpskom narodu, posebno na Severu, to tumače kao da je situacija poboljšana,“ ističe naš sagovornik.
Naravno, dodaje Drecun, da je Priština učinila sve, kažnjavanjem Srba, procesuiranjem Srba za proteste na koje su izlazili ranijih godina da ih obeshrabri da i dalje protestuje protiv tih jednostavnih mera.
Dvostruki aršini Kfora
„Međutim, to ne znači da je situacija poboljšana. Iz dana u dan se pogoršava situacija. I još nešto, tu je tumačenje Kfora veoma interesantno. Rekli su da će oni ostati prva snaga za reagovanje u slučaju da bude ugrožena bezbednost manastira Visoki Dečani. A onda kad mi kažemo zašto ne intervenišu, kad postavimo pitanje, na severu Kosova gde se sprovodi fizički teror, ne samo institucionalan, nego klasičan fizički teror na Srbima, oni kažu da su oni tek treća karika. Pa ili ste prva karika ili ste treća! Ovako kad se definiše, široko je između prve i treće karike, onda Kfor uvek može da manipuliše time. I da kad mu zatreba da ne interveniše, da bi bio u funkciji podrške onim merama koje Priština preduzima protiv srpskog naroda, oni kažu , pa mi smo tek treća karika. Ovako, kad hoće malo da smiri negativne reakcije srpske javnosti, srpskog narode i Srpske pravoslavne srpske, kažu, ne, ne, mi ćemo ostati prvi, mi imamo dovoljne snaga, mi imamo iskustva,“ kaže Drecun.
Dakle, ovo je jedna politička igra Kfora odnosno NATO koja otvara veliku nedoumicu oko toga šta će biti konačni ishod tog po meni sigurno postignutog dogovora između Kfora odnosno NATO i Prištine, zaključuje naš sagovornik.
Misija Kfora odluku o prepuštanju obezbeđenja mosta na Ibru i kod Visokih Dečana kosovskoj policiji obrazlaže poboljšanom bezbednosnom situacijom, dok Srpska lista oštro protestuje i traži hitan sastanak sa komandantom Kfora.
