Specijalac za krizna žarišta stiže u Sarajevo: Ko je novi američki ambasador u BiH
© AP Photo / Amel Emric
Pratite nas
Američke diplomate su uglavnom iz establišmenta koji pripada takozvanoj dubokoj državi Amerike i zato Donald Tramp za ambasadorska mesta bira ljude kojima on lično veruje da će sprovoditi njegovu politiku i otud imenovanje penzionisanog generala Ronalda Džonsona na mesto ambasadora u BiH iako nema diplomatsko iskustvo, kaže novinar Nebojša Malić.
Za ambasadora u Bosni i Hercegovini, umesto Majkla Marafija koji je tu funciju napustio prošle godine u februaru, američki predsednik Donald Tramp imenovao je penzionisanog generala Ronalda Džonsona, marinca i veterana Iračkog rata.
Trampov čovek od poverenja
Džonson nema diplomatsko iskustvo ali je zato ekspert za krizne vojne slučajeve što mnogima ostavlja prostor za razne spekulacije - zašto je Tramp odabrao baš njega i imenovao ga za ambasadora u Sarajevu.
Nebojša Malić, novinar i odličan poznavalac američke politike, za Sputnjik kaže da kada govorimo o američkoj diplomatiji uvek moramo da imamo na umu da oni imaju, u stvari, jako malo pravih diplomata.
„Njihova diplomatska škola pretenduje da bude nestranačka i profesionalna, a to uopšte nije slučaj, jer većina tih diplomata su ostrašćene demokrate koje su decenijama bile ili su još uvek deo te duboke države, tog establišmenta. Tramp ne veruje tim kadrovima uopšte. S obzirom koliko je ljudi iz tog miljea radilo na tome da ga sabotira u prvom mandatu i bilo umešano u zavrzlame sa predsedničkim izborima 2020. godine Tramp im ne veruje,“ objašnjava on.
Malić napominje da američki predsednici u principu za ambasadore biraju ljude od poverenja.
„Biraju ljude bliske sebi, nagrađuju donatore i sponzore amasadorskim mestima, dok bi redovne diplomatske operacije trebalo da koordinišu diplomate koji nemaju moć odlučivanja, nego su školovane za protokol. I sad, situacija specifično u Sarajevu je da je general Džonson po svemu što ja znam čovek od poverenja Trampa. Isto kao i ambasador koji treba da bude postavljen u Srbiji. Znači, to su ljudi kojima Tramp implicitno i eksplicitno veruje i želi da budu njegovi predstavnici u tim ambasadama, u tim gradovima, a ne predstavnici američke duboke države,“ ističe Malić.
Vojna karijera plus
Prema njegovim rečima, na vojničku karijeru Džonsona ne treba gledati kao na nešto loše, naprotiv.
„To samo možda znači da je čovek sposoban da izađe na kraj sa kriznim situacijama u smislu da ne gubi glavu kad stvari postanu neredovne. Penzionisani generali, znate, njih ima svakakvih: od onih koji su nesposobni za vojni posao i koji se bave politikom kako bi dobili što veći čin, i otišli u penziju, pa radili u odborima… A imate ljude koji su bili sposobni kao oficiri, pa se bore da nađu neki smisao u civilnom životu jer im je tu teško. Mislim da, opet kažem, imam informacije iz Amerike, dosta proverene, da je Džonson čovek od Trampovog poverenja. Znači, to je neko kome Tramp i njegova porodica veruju da će on zastupati, ne njihove interese privatne, nego politiku Trampa, a ne politiku starog Stejt departmenta,“ kaže Malić.
Jedinu javnu vezu sa BiH Džonson je imao u oktobru 2025. godine, kada je u „Vašington reporteru“ predložio da SAD investiraju u proizvodnju municije u Bosni i Hercegovini kako bi se popunile zalihe potrošene u Ukrajini i na Bliskom istoku, za šta naš sagovornik kaže da ne mora da znači da je njegova interesna zona namenska industrija.
Može da bude ali ne mora da znači
„Nema nešto mnogo vojne industrije u BiH koja bi mogla da se oživi u bilo kakve konkretne svrhe. Bilo je spekulacija da će Amerikanci tamo da grade neke fabrike gde će se proizvoditi municija ali u svakom slučaju to ne bi bila municija upotrebljiva za američke sisteme i ne može da se proizvodi bez sirovina koje dolaze sa strane. Dakle, te neke priče da on dolazi zbog vojne industrije su na nivu onoga „može da bude ali ne mora da znači,“ navodi Malić.
General Džonson ima reputaciju američkog patriote, iskusnog ratnika protiv terorizma i poznavaoca prilika na Bliskom istoku. Poreklom je iz Masačusetsa. Kao pripadnik Korpusa mornaričke pešadije SAD (marinci) služio je od 1980. do 2010. godine, kada je penzionisan u činu brigadnog generala. Učestvovao je u mirovnim misijama UN u Libanu i na Sinaju, u prvom Zalivskom ratu 1991. i invaziji na Irak 2003. godine. Posebno se istakao kao komandant 24. ekspedicione jedinice marinaca, kada je, između ostalog, rukovodio evakuacijom američkih državljana iz Bejruta 2006. godine.
Nakon penzionisanja osnovao je konsultantsku kuću „Mares difens“ i savetovao strane klijente o odnosima sa Sjedinjenim Državama.
