Hoće li konačno doći kraj Kancelariji visokog predstavnika u BiH
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom Brankica Ristić / Kancelarija visokog predtsvnika u BiH pred zatvaranjem ili ne
Pratite nas
Teško da će se velike sile usaglasiti oko zatvaranja Kancelarije visokog predstavnika u BiH, posebno ne države Evropske unije poput Nemačke koja faktički održavaju svoj politički uticaj u BiH preko te kancelarije, smatra profesor Miloš Šolaja.
Direktor Drugog evropskog departmana Ministarstva spoljnih poslova Rusije Jurij Pilipson izjavio je da su u Moskvi uvereni da Kancelariju visokog predstavnika treba zatvoriti jer se diskreditovala kao instrument zapadnog neokolonijalnog starateljstva nad suverenom državom.
Teško do saglasnosti
Pilipson je istakao da najnoviji pokušaji zapadnih zemalja da zakulisnim manevrima i mimo Saveta bezbednosti UN produže mandat Kancelarije visokog predstavnika u BiH nemaju uporište i nanose štetu posleratnom procesu stabilizacije i uređenja Bosne i Hercegovine.
Profesor Miloš Šolaja na pitanje da li mogu velike sile da se usaglase oko zatvaranja Kancelarije visokog predstavnika u BiH odgovara jednostavno - ne.
„Šanse da se oni usaglase oko toga su nikakve! Iako to nije najvažnije pitanje u međunarodnim odnosima, trenutno, ali u okviru opštih procesa svako ima određene interese s kojih procenjuje rad te kancelarije. Sigurno da jedna strana neće popusti, da je druga učinila ustupak i tako dalje. Teško da će sad to ići, ali i u Americi se već vidi da je ta kancelarija zaista anahronizam, da to više nema nikakvu svrhu niti bilo kakvu korist. Ta kancelarija je osnovana na inicijativu Evropske unije 1995. jer je EU to želela da predstavi kao svoje prisustvo i svoj uticaju u BiH kao jednom od brojnih kriznih područja. Tako da teško da se može govoriti da će tu biti postignuta neka saglasnost,“ smatra Šolaja.
Kancelarija ne postoji po Dejtonu
Ono što on veruje da može da se desi jeste da značaj te kancelarije i značaj samog visokog predstavnika bude umanjen.
„ Pri tom treba imati u vidu da kancelarija formalno ne postoji, niti je ikad postojala. Postoji jedino titula i visoki predstavnik što stoji u aneksu 10 Dejtonskog sporazuma. Kancelarija kao neki njegov tehnički aparat je nakladno dodata u čisto praktičnim dnevnim stvarima. Jer u Dejtonskom sporazumu piše da visoki predstavnik može da formira svoj neki tim koji mu pomaže u realizaciji njegovog mandata datog Aneksom 10. Ali kancelarija kao institucionalizovani, odnosno kao formalizovani institucionalni mehanizam ne postoji. Mada se on tako nametnuo kroz opštu praksu i retorički i uopšte u javnom mnjenju, zato je zovu kancelarija, ali inače Dejtonski sporazum to ne poznaje, samo visokog predstavnika kao funciju,“ objašnjava Šolaja.
Prema njegovim rečima, iako su na sličnoj liniji po ovom pitanju i Vašington i Moskva razlika je u njihovom odnosu sa EU koja je ne želi da ostane bez ove kancelarije iz svojih razloga.
Odnos Amerike i EU odlučujući
„Prvo, to je na neki način podela uticaja u BiH između SAD i Nemačke. Nemačka koja je tad bila najuticajnija i vodeća zemlja EU. A drugo je što je to na neki način bila ravnoteža između američke vodeće uloge kada je u pitanju odbrambeni i bezbednosti sektor, a s druge strane Nemačka je predvodila civilnu implementaciju Dejtona kroz EU. Tako da Evropska unija koja sada u odnosima sa Amerikom ima zaista jednu, da tako kažem, minus fazu, dakle njen uticaj u međunarodnim odnosima je sve slabiji i slabiji, pogotovo od kako sa Amerikom nisu na istoj liniji, bez obzira što se taj brak verovatno neće nikad raspasti. Ali nikad se ne zna šta će tu biti. Tako da u toj smislu se zaista može gledati da će Evropska unija nastojati da kako- tako održi tu kancelariju koja će možda ostati na tehničkom nivou da ima smanjene izvršne moći i nadležnost. Ali to je sada teško reći, jer niko nema adekvatan koncept prema Bosni i Hercegovini,“ kaže Šolaja .
Kako ističe, nema nikakve dileme da je kancelarija visokog predstavnika instrument zapadnog neokolonijalnog starateljstva nad BiH kako je to definisao ruski zvaničnik, dodajući da je to bila od samog početka.
Podsetimo, ambasador Nemačke u BiH Alfred Granas nedavno je izjavio da se visoki predstavnik može imenovati samo konsenzusom u Upravnom odboru Saveta za sprovođenje mira (PIK).
