https://lat.sputnikportal.rs/20260809/zasto-je-znacajna-evroazijska-povelja-bezbednosti-video-1202062663.html
Zašto je značajna Evroazijska povelja bezbednosti /video/
Zašto je značajna Evroazijska povelja bezbednosti /video/
Sputnik Srbija
Stari svet umire, a novi se bori za svoje rođenje - sa ovim citatom Antonija Gramšija beloruski ministar spoljnih poslova Maksim Riženkov nedavno je obrazložio... 09.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-09T20:57+0200
2026-08-09T20:57+0200
2026-08-09T20:57+0200
svet
svet
svet – politika
evroazija
povelja
belorusija
rusija
emisija „prorok“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/17/1201638443_0:57:3072:1785_1920x0_80_0_0_269729f6174f43e838d381b7615f2956.jpg
Posmatrajući sadržaj predloga i intenciju predlagača, možda bi u ovom trenutku bilo pravilnije govoriti o „Povelji evroazijske bezbednosti“.Inicijativa je naime najpre usmerena ka samoj Evroaziji, a kao platforma za oblikovanje predloga koristi se vrlo uspešno organizovana godišnja Minska konferencija na kojoj se opet najviše vremena posvećuje upravo pitanju evroazijske bezbednosti. Kako bilo, inicijativa je značajna iz najmanje tri razloga.Inicijativa važna iz tri razlogaPrvo, stari svet zaista umire, teza o kraju viševekovne zapadne (evroatlantske) dominacije svetskom politikom postala je opšte mesto u diskusijama i analizama koje se mogu čuti i pročitati poslednjih godina. Međutim, to nikako ne znači i da je novi svet već rođen. Konstrukcija makroregionalne i sa njom povezane globalne bezbednosne arhitekture složen je posao, za to će biti potrebno i vremena i strpljenja. Podrazumeva se, biće potrebno i mnogo razgovora i diplomatske umešnosti. Ono što je ekskluzivitet beloruske inicijative, koju je, a to treba posebno naglasiti, dobro prihvatila ogromna većina aktera na evroazijskom prostranstvu (Rusija se i pridružila ovoj inicijativi), jeste da se iz računice isključe vanregionalne sile. Dakle, o završnom tekstu nove platforme moraju se pitati evroazijske države, one koje su prirodno najviše zainteresovane za osiguravanje makroregionalne bezbednosti. Neprestano mešanje vanregionalnih sila, primetno od začetaka kolinijalnog poretka do uspostavljanja režima jednopolarnosti, doprinosilo je indukovanju sukoba, povećavanju konfliktnog potencijala i posledično ekonomskoj stagnaciji i tehnološkom zaostajanju.Drugo, evroazijska bezbednost direktno se povezuje sa multilateralizmom i multipolarnom strukturom makroregionalnih odnosa. Normalno je da u međunarodnim odnosima postoje veći i manji igrači, jači i slabiji akteri, prirodno je da se između njih oblikuju različiti oblici asimetričnih relacija, ali se na ovakav način sprečava formalizacija principa dominacije i nametanja rešenja silom. U tom smislu, prihvatanjem novodefinisanih pravila igre svi bi na sebe preuzeli određene obaveze i podelili odgovornost za održavanjem konstrukcije. Iz toga proizilazi i da bi se rešenja za eventualne sporove i sukobe tražila unutar multipolarnog evroazijskog sistema bezbednosti i multilateralnim pristupom, pa bi se izbegla opasnost da veći diktiraju manjim, a jači terorišu slabije. Evroazijska bezbednost postaje nedeljiva, a to znači i da se odgovornost za njeno održavanje i potencijalno narušavanje u budućnosti takođe deli.Treće, na evroazijskom prostoru već funkcioniše nekoliko integracionih celina, bilo je i nekoliko uspešnih akcija različitog karaktera usmerenih ka osiguravanju makroregionalne bezbednosti i podeli odgovornosti. Potrebno je osmisliti okvir kojim će sve te integracije i akcije biti smisleno koordinisane i stvoriti sinergetski efekat.Afirmisanje uspešnih formata„Evroazijska povelja bezbednosti“ ne uključuje poništavanje do sada postignutog, već upravo suprotno, afirmiše korišćenje svih dobrih praksi i uspešnih formata, njihovo usklađivanje i insistiranje na sveobuhvatnosti. Ili, kako je Mao Cedung rekao: „neka cveta hiljadu cvetova.“ Svako ima pravo na svoj put, ostvarivanje sopstvenih potreba i zaštitu prioritetnih interesa, samo je nužno to ostvariti harmonizacijom odnosa u geopolitičkom okruženju.Zanimljivo je i da Riženkov insistira na inkluzivnosti, što u određenom smislu ostavlja vrata otvorenim i evropskim državama koje se budu želele priključiti. Logično, pošto je i Evropa deo Evroazije.U svakom slučaju, u vremenu kada se više govori o ratu nego o miru, kada značajni oružani sukobi postaju svakodenvica, a direktna konfrontacija između ključnih aktera međunarodnih odnosa preti da zameni dosadašnje posredničko sučeljavanje, ponuđena inicijativa deluje i kao svojevrsno osveženje. Nužno je razmišljati o budućem uređenju odnosa, stabilizaciji prilika i postkonfliktnoj eri.Umiranje starog sveta donosi rasplamsavanje sukoba na raznim stranama i povećavanje konfliktnog potencijala u brojnim regionima, ali to niti znači onaj prognozirani „kraj istorije“, niti može trajati beskonačno dugo. „Evroazijska povelja bezbednosti“ je velika tema za razmišljanje i koncept za dalju razradu, uprkos svim tekućim izazovima i neveselim prognozama.Pogledajte i:
evroazija
belorusija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Dušan Proroković
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
svet, svet – politika, evroazija, povelja, belorusija, rusija, emisija „prorok“
svet, svet – politika, evroazija, povelja, belorusija, rusija, emisija „prorok“
Zašto je značajna Evroazijska povelja bezbednosti /video/
Stari svet umire, a novi se bori za svoje rođenje - sa ovim citatom Antonija Gramšija beloruski ministar spoljnih poslova Maksim Riženkov nedavno je obrazložio potrebu za usvajanjem dokumenta pod nazivom „Evroazijska povelja bezbednosti“.
Posmatrajući sadržaj predloga i intenciju predlagača, možda bi u ovom trenutku bilo pravilnije govoriti o „Povelji evroazijske bezbednosti“.
Inicijativa je naime najpre usmerena ka samoj Evroaziji, a kao platforma za oblikovanje predloga koristi se vrlo uspešno organizovana godišnja Minska konferencija na kojoj se opet najviše vremena posvećuje upravo pitanju evroazijske bezbednosti. Kako bilo, inicijativa je značajna iz najmanje tri razloga.
Inicijativa važna iz tri razloga
Prvo, stari svet zaista umire, teza o kraju viševekovne zapadne (evroatlantske) dominacije svetskom politikom postala je opšte mesto u diskusijama i analizama koje se mogu čuti i pročitati poslednjih godina. Međutim, to nikako ne znači i da je novi svet već rođen. Konstrukcija makroregionalne i sa njom povezane globalne bezbednosne arhitekture složen je posao, za to će biti potrebno i vremena i strpljenja. Podrazumeva se, biće potrebno i mnogo razgovora i diplomatske umešnosti.
Ono što je ekskluzivitet beloruske inicijative, koju je, a to treba posebno naglasiti, dobro prihvatila ogromna većina aktera na evroazijskom prostranstvu (Rusija se i pridružila ovoj inicijativi), jeste da se iz računice isključe vanregionalne sile. Dakle, o završnom tekstu nove platforme moraju se pitati evroazijske države, one koje su prirodno najviše zainteresovane za osiguravanje makroregionalne bezbednosti. Neprestano mešanje vanregionalnih sila, primetno od začetaka kolinijalnog poretka do uspostavljanja režima jednopolarnosti, doprinosilo je indukovanju sukoba, povećavanju konfliktnog potencijala i posledično ekonomskoj stagnaciji i tehnološkom zaostajanju.
Drugo, evroazijska bezbednost direktno se povezuje sa multilateralizmom i multipolarnom strukturom makroregionalnih odnosa. Normalno je da u međunarodnim odnosima postoje veći i manji igrači, jači i slabiji akteri, prirodno je da se između njih oblikuju različiti oblici asimetričnih relacija, ali se na ovakav način sprečava formalizacija principa dominacije i nametanja rešenja silom. U tom smislu, prihvatanjem novodefinisanih pravila igre svi bi na sebe preuzeli određene obaveze i podelili odgovornost za održavanjem konstrukcije. Iz toga proizilazi i da bi se rešenja za eventualne sporove i sukobe tražila unutar multipolarnog evroazijskog sistema bezbednosti i multilateralnim pristupom, pa bi se izbegla opasnost da veći diktiraju manjim, a jači terorišu slabije. Evroazijska bezbednost postaje nedeljiva, a to znači i da se odgovornost za njeno održavanje i potencijalno narušavanje u budućnosti takođe deli.
Treće, na evroazijskom prostoru već funkcioniše nekoliko integracionih celina, bilo je i nekoliko uspešnih akcija različitog karaktera usmerenih ka osiguravanju makroregionalne bezbednosti i podeli odgovornosti. Potrebno je osmisliti okvir kojim će sve te integracije i akcije biti smisleno koordinisane i stvoriti sinergetski efekat.
Afirmisanje uspešnih formata
„Evroazijska povelja bezbednosti“ ne uključuje poništavanje do sada postignutog, već upravo suprotno, afirmiše korišćenje svih dobrih praksi i uspešnih formata, njihovo usklađivanje i insistiranje na sveobuhvatnosti. Ili, kako je Mao Cedung rekao: „neka cveta hiljadu cvetova.“ Svako ima pravo na svoj put, ostvarivanje sopstvenih potreba i zaštitu prioritetnih interesa, samo je nužno to ostvariti harmonizacijom odnosa u geopolitičkom okruženju.
Zanimljivo je i da Riženkov insistira na inkluzivnosti, što u određenom smislu ostavlja vrata otvorenim i evropskim državama koje se budu želele priključiti. Logično, pošto je i Evropa deo Evroazije.
U svakom slučaju, u vremenu kada se više govori o ratu nego o miru, kada značajni oružani sukobi postaju svakodenvica, a direktna konfrontacija između ključnih aktera međunarodnih odnosa preti da zameni dosadašnje posredničko sučeljavanje, ponuđena inicijativa deluje i kao svojevrsno osveženje. Nužno je razmišljati o budućem uređenju odnosa, stabilizaciji prilika i postkonfliktnoj eri.
Umiranje starog sveta donosi rasplamsavanje sukoba na raznim stranama i povećavanje konfliktnog potencijala u brojnim regionima, ali to niti znači onaj prognozirani „kraj istorije“, niti može trajati beskonačno dugo. „Evroazijska povelja bezbednosti“ je velika tema za razmišljanje i koncept za dalju razradu, uprkos svim tekućim izazovima i neveselim prognozama.
