https://lat.sputnikportal.rs/20260809/sainovic-moskva-cuva-ljudstvo-i-gradi-vojsku-za-rat-21-veka-video-1202094397.html
Šainović: Moskva čuva ljudstvo i gradi vojsku za rat 21. veka /video/
Šainović: Moskva čuva ljudstvo i gradi vojsku za rat 21. veka /video/
Sputnik Srbija
Ratovi se više ne dobijaju samo brojnim stanjem vojske i količinom naoružanja već sposobnošću da se država prilagodi realnosti na bojištu. Upravo zato Rusija... 09.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-09T22:26+0200
2026-08-09T22:26+0200
2026-08-09T22:26+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – vojska i naoružanje
nikola šainović
ukrajina
specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti
od četvrtka do četvrtka
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/06/02/1199868901_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_c0da68ae14f6e5629d35ecb806259822.jpg
Rat u Ukrajini pokazao je da se način vođenja oružanih sukoba menja brže nego ikada ranije. Zbog toga mnogi vojni analitičari smatraju da više nije dovoljno samo tehnički modernizovati vojsku, već da su potrebne i duboke organizacione promene. U tom kontekstu, naš sagovornik tumači odluku Rusije da reorganizuje deo svojih oružanih snaga i poseban značaj da jedinicama koje koriste bespilotne letelice.„Rat se toliko promenio da očigledno nije dovoljno samo tehničko prilagođavanje, nego je potrebno strukturno prilagođavanje. Formiranje novog roda vojske koji je potpuno izmenio ratovanje možemo da uporedimo sa Prvim svetskim ratom kada se pojavio mitraljez koji je napravio haos na frontu i promenio način ratovanja. Posle njega pojavili su se cepelini i avioni, pa je rat otišao u sasvim drugom pravcu. Sada se isto to događa sa dronovima”, rekao je Šainović.Promene i u logistici i u komandovanjuPrema njegovom mišljenju, promene se ne odnose samo na borbena dejstva, već i na logistiku i komandovanje, jer više ne postoje velike koncentracije vojne sile. U Drugom svetskom ratu na istom, ukrajinskom, prostoru postojao je milionski front, a danas to više nije moguće.„Više nije pitanje da li ima tenkova, jer njihovo koncentrisano pojavljivanje sada spada pod dronove. Zbog stalnog nadzora iz vazduha, velike oklopne kolone postale su znatno ranjivije nego ranije. Sada se izvode akcije koje vode jedinice ranga voda, po tridesetak ljudi, koje se razuđeno pojavljuju na terenu. To traži potpuno drugačije komandovanje. Ranije je bila dovoljna jedna strateška naredba i strelica na karti. Sada očigledno tako više ne može”, naglasio je Nikola Šainović.Rusiji je važnije da sačuva vojnika od brzog napredovanjaSagovornik emisije „Od četvrtka do četvrtka” smatra da ruska strategija nastoji da ograniči broj angažovanih vojnika. Objašnjava da je SVO počela sa oko 200.000 vojnika na frontu, a da ih je sada oko 700.000.„I to je malo za toliki front. Nije problem da ih bude više, nego što više vojnika znači i više žrtava. Upravo zbog toga rat traje dugo i sve se više oslanja na dalekometna sredstva. Problem je što, kada govorimo o ruskoj vojsci, mi je i dalje posmatramo kroz Crvenu armiju. Kažemo da je protutnjala Evropom, ali zaboravljamo da je 1944. godine imala oko 11 miliona vojnika u borbi. Ne zaboravimo da je Žukov pobedio u Kurskoj bici, ali da je izgubio približno dva puta više vojnika od Nemaca. To su cene brzih pobeda“, decidan je on.Prema njegovoj oceni, upravo zato je očuvanje ljudstva jedan od osnovnih elemenata ruske strategije. Zvanična Moskva, dodaje Šainović, pokušava da sačuva što više žive sile. Ne regrutuje i ne šalje u rat vojnike koji služe redovni vojni rok, oni su u kasarnama. Na frontu su dobrovoljci i vojnici po ugovoru i za sada se rat vodi upravo sa tim kategorijama ali naš sagovornik naglašava da ne treba da izuzmemo ni to da takav pristup ima i unutrašnje-političku dimenziju.Velike sile stalno pariraju jedna drugojŠainović posebno naglašava da nove tehnologije zahtevaju i nove organizacione modele, jer upotrebu dronova mora neko detaljno da zna.„Ne možete samo da podelite dronove jedinicama kao igračke. Potrebni su ljudi koji umeju da ih koriste i da ih uključe u širu strategiju. Zato je moralo da dođe do restrukturiranja.“Na pitanje da li će slične promene uslediti i u zapadnim vojskama, odgovara da je to gotovo izvesno. Velike sile, dodaje Šainović, stalno pariraju jedna drugoj i prilagođavaju se - ako je jedna strana napravila iskorak, druga intenzivno radi da taj zaostatak nadoknadi. On ističe da svaka velika sila poseduje oblasti u kojima ima prednost.„Rusija ima nasleđenu prednost iz sovjetskog perioda u raketnoj tehnici. Amerika ima prednost u komunikacijama i satelitskim sistemima, dok Kina ogromnim kapitalom i naučnim potencijalom pokušava da veoma brzo sustigne obe strane“, rekao je on.Zašto Zelenski sve češće govori o kraju rata?Komentarišući sve učestalije izjave Vladimira Zelenskog o mogućem završetku rata i predlozima za mirovne pregovore, naš sagovornik ocenjuje da iza takve retorike stoji više različitih ciljeva od kojih je možda najvažniji pokušaj da se izazove nestabilnost u Rusiji. Šainović kaže da postoji i drugi sloj komunikacije Zelenskog prema evropskim saveznicima - da Rusija predstavlja opasnost za celu Evropu i da je on brani u Ukrajini. To je, zaključuje on, način da se evropska javnost ubedi da treba da izdvoja još više novca za naoružavanje i za restrukturiranje sopstvenih država.Pogledajte i:
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nataša Milosavljević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, nikola šainović, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, od četvrtka do četvrtka
rusija, rusija – politika, rusija – vojska i naoružanje, nikola šainović, ukrajina, specijalna vojna operacija u ukrajini – vesti, od četvrtka do četvrtka
Šainović: Moskva čuva ljudstvo i gradi vojsku za rat 21. veka /video/
Ratovi se više ne dobijaju samo brojnim stanjem vojske i količinom naoružanja već sposobnošću da se država prilagodi realnosti na bojištu. Upravo zato Rusija sprovodi reorganizaciju svojih oružanih snaga, stavljajući bespilotne letelice i nove modele komandovanja u središte vojne doktrine, kaže nekadašnji visoki državni funkcioner Nikola Šainović.
Rat u Ukrajini pokazao je da se način vođenja oružanih sukoba menja brže nego ikada ranije. Zbog toga mnogi vojni analitičari smatraju da više nije dovoljno samo tehnički modernizovati vojsku, već da su potrebne i duboke organizacione promene. U tom kontekstu, naš sagovornik tumači odluku Rusije da reorganizuje deo svojih oružanih snaga i poseban značaj da jedinicama koje koriste bespilotne letelice.
„Rat se toliko promenio da očigledno nije dovoljno samo tehničko prilagođavanje, nego je potrebno strukturno prilagođavanje. Formiranje novog roda vojske koji je potpuno izmenio ratovanje možemo da uporedimo sa Prvim svetskim ratom kada se pojavio mitraljez koji je napravio haos na frontu i promenio način ratovanja. Posle njega pojavili su se cepelini i avioni, pa je rat otišao u sasvim drugom pravcu. Sada se isto to događa sa dronovima”, rekao je Šainović.
Promene i u logistici i u komandovanju
Prema njegovom mišljenju, promene se ne odnose samo na borbena dejstva, već i na logistiku i komandovanje, jer više ne postoje velike koncentracije vojne sile. U Drugom svetskom ratu na istom, ukrajinskom, prostoru postojao je milionski front, a danas to više nije moguće.
„Više nije pitanje da li ima tenkova, jer njihovo koncentrisano pojavljivanje sada spada pod
dronove. Zbog stalnog nadzora iz vazduha, velike oklopne kolone postale su znatno ranjivije nego ranije. Sada se izvode akcije koje vode jedinice ranga voda, po tridesetak ljudi, koje se razuđeno pojavljuju na terenu. To traži potpuno drugačije komandovanje. Ranije je bila dovoljna jedna strateška naredba i strelica na karti. Sada očigledno tako više ne može”, naglasio je Nikola Šainović.
Rusiji je važnije da sačuva vojnika od brzog napredovanja
Sagovornik emisije
„Od četvrtka do četvrtka” smatra da
ruska strategija nastoji da ograniči broj angažovanih vojnika. Objašnjava da je SVO počela sa oko 200.000 vojnika na frontu, a da ih je sada oko 700.000.
„I to je malo za toliki front. Nije problem da ih bude više, nego što više vojnika znači i više žrtava. Upravo zbog toga rat traje dugo i sve se više oslanja na dalekometna sredstva. Problem je što, kada govorimo o ruskoj vojsci, mi je i dalje posmatramo kroz Crvenu armiju. Kažemo da je protutnjala Evropom, ali zaboravljamo da je 1944. godine imala oko 11 miliona vojnika u borbi. Ne zaboravimo da je Žukov pobedio u Kurskoj bici, ali da je izgubio približno dva puta više vojnika od Nemaca. To su cene brzih pobeda“, decidan je on.
Prema njegovoj oceni, upravo zato je očuvanje ljudstva jedan od osnovnih elemenata ruske strategije. Zvanična Moskva, dodaje Šainović, pokušava da sačuva što više žive sile. Ne regrutuje i ne šalje u rat vojnike koji služe redovni vojni rok, oni su u kasarnama. Na frontu su dobrovoljci i vojnici po ugovoru i za sada se rat vodi upravo sa tim kategorijama ali naš sagovornik naglašava da ne treba da izuzmemo ni to da takav pristup ima i unutrašnje-političku dimenziju.
„Mislim da je to jedan od važnih elemenata Putinovog odgovora na pokušaj da se Rusija destabilizuje iznutra. Rat se može izgubiti u Moskvi, ne mora nužno na frontu. Carska Rusija izgubila je Prvi svetski rat zbog revolucije, dok ni Napoleon ni Hitler nisu uspeli zato što je Moskva ostala politički stabilna,“ rekao je on.
Velike sile stalno pariraju jedna drugoj
Šainović posebno naglašava da nove tehnologije zahtevaju i nove organizacione modele, jer upotrebu dronova mora neko detaljno da zna.
„Ne možete samo da podelite
dronove jedinicama kao igračke. Potrebni su ljudi koji umeju da ih koriste i da ih uključe u širu strategiju. Zato je moralo da dođe do restrukturiranja.“
Na pitanje da li će slične promene uslediti i u zapadnim vojskama, odgovara da je to gotovo izvesno. Velike sile, dodaje Šainović, stalno pariraju jedna drugoj i prilagođavaju se - ako je jedna strana napravila iskorak, druga intenzivno radi da taj zaostatak nadoknadi. On ističe da svaka velika sila poseduje oblasti u kojima ima prednost.
„Rusija ima nasleđenu prednost iz sovjetskog perioda u raketnoj tehnici. Amerika ima prednost u komunikacijama i satelitskim sistemima, dok Kina ogromnim kapitalom i naučnim potencijalom pokušava da veoma brzo sustigne obe strane“, rekao je on.
Zašto Zelenski sve češće govori o kraju rata?
Komentarišući sve učestalije izjave
Vladimira Zelenskog o mogućem završetku rata i predlozima za mirovne pregovore, naš sagovornik ocenjuje da iza takve retorike stoji više različitih ciljeva od kojih je možda najvažniji pokušaj da se izazove nestabilnost u Rusiji.
„Poruka je da je mir toliko blizu, samo da Putin neće da ga prihvati. Koliko god mi gledali front, informacioni i politički rat uvek traje paralelno. Poruke Zelenskog namenjene su i zapadnoj javnosti, koja sve više oseća posledice rata. Zapadna Evropa, a posebno Nemačka, upala je u velike ekonomske teškoće zbog rata i gubitka ruskih energenata. Istovremeno, izdvajaju se ogromna sredstva za proizvodnju naoružanja koje se troši na frontu. Zato poruka da je kraj rata blizu služi i da ohrabri evropske građane – da poveruju kako će se velika ulaganja uskoro završiti,“ naglasio je on.
Šainović kaže da postoji i drugi sloj komunikacije Zelenskog prema evropskim saveznicima - da Rusija predstavlja opasnost za celu Evropu i da je on brani u Ukrajini. To je, zaključuje on, način da se evropska javnost ubedi da treba da izdvoja još više novca za naoružavanje i za restrukturiranje sopstvenih država.
