https://lat.sputnikportal.rs/20260809/nema-vise-sedam-velicanstvenih-sta-se-sprema-americkoj-ekonomiji-video-1202101284.html

Nema više „Sedam veličanstvenih“: Šta se sprema američkoj ekonomiji? /video/

Nema više „Sedam veličanstvenih“: Šta se sprema američkoj ekonomiji? /video/

Sputnik Srbija

Prošlog petka Amerika je izvršila neuobičajenu intervenciju na finansijskim tržištima kako bi pomogla Japanu. Naravno da to nije učinila zbog dobrih... 09.08.2026, Sputnik Srbija

2026-08-09T14:34+0200

2026-08-09T14:34+0200

2026-08-09T14:35+0200

svet

svet

svet – ekonomija

sad

japan

dolar

jen

novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/1b/1199685617_0:26:3462:1973_1920x0_80_0_0_f5e680195afa800562007971ede093b2.jpg

”Sedam veličanstvenih” tehnoloških giganata američke ekonomije, naime, više nisu veličanstveni, opominje ”Fajnenšel tajms”. A to za sobom može da povuče čitavu američku berzu jer je dosadašnji – veličanstveni – rast vrednosti akcija ”Epla”, ”Alfabeta”, ”Amazona”, ”Mete”, ”Majkrosofta”, ”Envidije” i ”Tesle” privukao stotine milijardi investicija koncentrisanih upravo tamo gde je (jedino) i bilo dobiti.AI balon”Veliko pitanje koje sad odjekuje tržištima glasi: da li smo u balonu koji su napravile ove kompanije?”, navodi ”Fajnenšel tajms”, ukazujući na svojstvo balona, uključujući finansijske, da puknu uz prasak.”Sedam veličanstvenih”, opominje list shodno tome, tokom juna su izgubili frapantna dva biliona – dve hiljade milijardi – dolara vrednosti svojih akcija. Iako je ponešto od toga u međuvremenu nadoknađeno, fundamentalni razlozi za uzbunu – iako još nije prerasla u paniku – nisu nestali. Naprotiv.Londonski list ukazuje na neke od tih razloga: ”Investitori su preplašeni da enormni troškovi povezani s infrastrukturom za veštačku inteligenciju (od mikročipova do gargantuanskih data centara) neće uspeti da generišu adekvatan profit… Kompanije se spremaju da potroše više od bilion dolara na kapitalna ulaganja u AI do kraja godine, što znatno prevazilazi njihovu zaradu, ostavljajući ih sve zavisnijim od duga koji raste spiralno.”Nepoverenje tržištaIstraživanje japanskog ”Nikei Azija” utvrdilo je da pet američkih tehnoloških giganata, povrh prijavljenog duga od 1,35 biliona dolara, imaju još i dug od 1,65 biliona koji je prikriven različitim knjigovodstvenim smicalicama ali svejedno nemilosrdno stiže na naplatu.Kao znak nepoverenja tržišta usled ovakve situacije zabeležen je značajan rast kamata na korporativne obveznice u odnosu na američke državne obveznice tokom prošlog meseca, javlja ”Volstrit džornal”, pri čemu treba imati u vidu i da je ta razmera utoliko gora što su istovremeno i kamate na državne obveznice porasle na najviši nivo u poslednjih skoro 20 godina.U skladu s tim ”Fajnenšel tajms” javlja i da je poskupelo osiguranje od bankrota tehnoloških giganata. ”Neizvesnost u pogledu tempa i cene finansiranja AI-a izaziva ozbiljnu krizu poverenja”, te je cena novog zaduživanja kompanija iz grupe ”Sedam veličanstvenih” porasla skoro do nivoa obveznica koje se u finansijskom žargonu označavaju kao ”đubre” pa se zato i izdaju sa najvišom kamatom kako bi investitori nekako bili privučeni mogućnošću veće zarade; ”Metino” najnovije zaduživanje za data centar u Teksasu, ukazuje se, ima kreditni rejting trostruko B minus, samo jedan korak iznad đubreta…Kineski blicŠtaviše, jer nevolja nikad ne ide sama, ”Blumberg” javlja da ”kineski AI blic kreira ’zonu smrti’ za njihove američke rivale”. Čak pet modela najnaprednije kineske veštačke inteligencije lansirano je u proteklih osam nedelja, s performansama koje, kako se ukazuje, ”ili sustižu, ili prestižu najnaprednije američke modele”. Pritom, po daleko nižoj ceni, tako da isti realni zadatak, navodi ”Blumberg”, ”DipSikov” napredni model izvršava po ceni od 3 centa, dok u slučaju ”Antropikovog” ekvivalenta to košta 3 dolara i 15 centi. Brutalnih 105 puta više.Pošto takva razlika u ceni između modela sličnih mogućnosti nema nikakvog smisla, ”Blumberg” jedino rešenje vidi u ”velikom ulaganju u izgradnju još pametnijih modela”, ali time se samo vraćamo na teško rešivi problem spirale duga i još teže rešivi problem (za Ameriku) zaprepašćujuće kineske efikasnosti.Problem jenaA povrh toga i navedena situacija s jenom koja nije samo japanski nego je i američki problem. Pa otuda i prošlonedeljna intervencija američkog Ministarstva finansije, prva takva u poslednjih 30-ak godina, uz ironiju da jen sad spašava Skot Besent koji ga je kao službenik Džordža Soroša rušio 2013.Ukratko, prema objašnjenju ”Fajnenšel tajmsa”, dramatično slabljenje jena Japan je mogao da reši na dva načina – povećanjem japanskih kamatnih stopa, ili masovnom prodajom američkog duga. Prva mera bi bila katastrofalna za ustaljenu finansijsku špekulaciju poznatu kao yen carry trade – jeftino pozajmljivanje u jenima koji se onda ulažu u američke državne i korporativne obveznice jer donose veću kamatu – dok bi drugo rešenje, takođe, neposredno uticalo na dalji rast kamate na američki dug. Koji se po ubrzanom tempu približava granici od 40 biliona dolara.Najprostije rečeno, jen je na aparatima za održavanje života. A dolar ne može da priušti njegovu smrt. Koliko je situacija opasna, dokazuju već i najave da će se sa intervencijama nastaviti, jer preduzete mere (u najboljem tumačenju) daju samo kratkoročne rezultate…Šta se dešava sa jenom i dolarom? Šta se dešava sa Sedam veličanstvenih? I zašto su, uprkos svemu, berzanski indeksi u zelenom a ne u crvenom?O ovim su pitanjima u ”Novom Sputnjik poretku” govorili ekonomista prof. dr Bojan Dimitrijević i politički ekonomista Mihailo Savić.Pogledajte i:

sad

japan

2026

Vesti

sr_RS

svet, svet – ekonomija, sad, japan, dolar, jen, novi sputnjik poredak s nikolom vrzićem