https://lat.sputnikportal.rs/20260808/u-niskom-dunavu-dobro-plivamo-ali-kako-dalje-video-1202101928.html
U niskom Dunavu dobro plivamo, ali kako dalje /video/
U niskom Dunavu dobro plivamo, ali kako dalje /video/
Sputnik Srbija
Uprkos tome što je vodostaj Dunava na pojedinim mestima kroz Srbiju ovih dana rekordno nizak, energetska situacija nije tako strašna da bi iziskivala neke... 08.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-08T09:45+0200
2026-08-08T09:45+0200
2026-08-08T09:45+0200
ekonomija
srbija – ekonomija
ekonomija
dunav
energija sputnjika
analize i mišljenja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/06/1202062138_0:290:2730:1826_1920x0_80_0_0_8fdecca0dddfa490402e1f00e42be51d.jpg
Na to u emisiji Energija Sputnjika upozorava ekonomista Toplica Spasojević, koji napominje da smo u ovom veku za nepunih 26 godina imali 11-12 suša. Ova suša nije najgora, ali jeste teška zbog ovako niskog nivoa Dunava zbog čega je na istorijskom minimumu i proizvodnja struje na Đerdapu. Kako je predočila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, hidrocentrala (HE) Đerdap 1 pala je na 20 odsto, a Đerdap 2 na 30 odsto.Rekordno nisko, ali struje imaOn, međutim, kaže da Dunav izgleda kao da se može pregaziti na potezu od Bezdana do Zemuna. Dunav je u Bezdanu, prvoj mernoj stanici na njegovom ulasku iz Mađarske u Srbiju u četvrtak bio u minusu 160 santimetara. To je za koji santimetar bolja situacija nego prethodnih dana, a u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije kažu da narednih nekoliko dana očekuju da nastavi da raste.Spas stiže sa padavinama koje se očekuju u celoj Austriji, pošto su prethodno krenule u pojedinim delovima Nemačke.Ono što je, međutim, bilo bitno proteklih dana, na šta ukazuje i Spasojević, je da je Dunav od Zemuna pa do Đerdapa sve vreme bio u plusu kakav je uglavnom uobičajen. Tek je opet pao u minus kod Prahova, koji kilometar iz Ćerdapa 2, gotovo na granici sa Rumunijom.„Mi od Beograda do Đerdapa u principu nismo izgubili veliku količinu vode, zato što štedimo tu vodu za neke gore situacije. Uvozimo 10-15 odsto struje, što nije tako strašno. Održivo je. Prema informacijama iz EPS-a, deponije uglja su nam pune od 80 do 100 odsto, što garantuje proizvodnju struje“, objašnjava Spasojević.Termoelektrana (TE) Kostolac, sa ovakvim nivoom Dunava od Beograda do Đerdapa, može da funkcioniše bez problema. Ako bi se povećala proizvodnja u Đerdapu, pao bi nivo Dunava, onda bi smo, smatra sagovornik Sputnjika, verovatno morali da isključimo Kostolac koji za hlađenje koristi dunavsku vodu. On napominje da je i za rad termoelektrana neophodna voda za njihovo hlađenje, kao što je to slučaj i sa reaktorima nuklearki zbog čega sada veliki problem imaju u Mađarskoj i Rumuniji.Sava, potrebna za hlađenje TE „Nikola Tesla“, je, kako kaže, sasvim pristojna.Sa krizama lakše izlazimo na kraj„Zato mislim da rukovodstvo Elektroprivrede Srbije (EPS) i ministarstvo energetike drže stvari pod kontrolom i da uprkos niskom vodostaju, možemo da se održimo“, ocenio je sagovornik Energije Sputnjika.Nadležni u Srbiji smatraju da je kod nas situacija i dalje stabilna i da vanredne mere, kakve su uvedene u Mađarskoj, nisu neophodne, ali jeste racionalno ponašanje stanovništva na koje je apelovano da pažljivo troši i struju i vodu.Upravo zbog niskog vodostaja Dunava Mađarska je bila prinuđena da ugasi sedam od osam reaktora nuklearke Pakš, jer nema dovoljno vode za njihovo hlađenje. I u Rumuniji još radi jedan od dva reaktora nuklearke Černavoda, a da bi skrenuli više vode ka njoj potrebne za hlađenje pribegli su miniranju stena na obali kako bi proširili tok. Budimpešta je već uvela vanredne mere kako bi bila izbegnuta nestašice struje i vode.Sa kriznim situacijama, po oceni Spasojevića, poslovično lakše ilazimo na kraj, dok se u mirnim periodima suviše opustimo, a potrebna nam je dugoročna strategija održivog energetskog razvoja.Drugi stradaju višeOn smatra da će se suša gore odraziti na poljoprivrednu proizvodnju, transport i turizam nego na energetiku.Sa pšenicom smo dobro prošli, ali sa kukuruzom, sojom, suncokretom, pa i povrtarskim kulturama sigurno neće biti tako. Realno je, kako kaže, očekivati nekih 300 do 500 miliona evra gubitka, nešto slično kao što je bilo i prošle godine koja je takođe bila sušna.Problem je, nastavlja on, i rečni transport jer je znatno uži plići plovni deo Dunava, pa barže mogu da ponesu tek oko 20 odsto tereta koji su ranije prvozile. To je posebno važno i za snabdevanje NIS-ove rafinerije, ali i za ugalj za termoelektrane, jer deo onog kvalitetnije uvozimo i uglavnom nam stiže baržama.Ljudi verovatno ne znaju koliko je to značajno. U Nemačkoj su zabrinuti zbog niskog vodostaja Rajne, jer se sirovine potrebne njihovoj industriji uglavnom transportuju kanalom Rajna-Majna, pa i Dunavom. Spasojević napominje da je zbog niskog vodostaja pre nekoliko godina u toj zemlji potpuno stao rečni transport, što je za njih bila katastrofa jer su sve morali da preusmeravaju na skuplju železnicu i drumski prevoz.Nizak vodostaj Dunava odraziće se i na turizam, smatra ovaj ekonomista. Do pre dve godine smo imali oko 700 turističkih brodova koji idu iz Beča preko Budimpešte do Beograda. Sad ih nema uopšte zbog nemogućnosti plovidbe.Prioriteti jasniNa pitanje gde je rešenje za budućnost kada je u pitanju energetika, jer na njoj praktično počiva sva ekonomija, Spasojević smatra da naš prioritet treba da bude da maksimalno iskoristimo hidropotencijal koji imamo i da što pre krenemo u izgradnju dve reverzibilne hidroelektrane (RHE), Bistrica 2 i Đerdap 3.Ne samo zato što bismo njih pre izgradili nego nuklearku o kojoj se, takođe, priča, nego bismo tako iz našeg hidropotencijala, iz obnovljivih izvora, dobili stabilno i sigurno snabdevanje strujom.„Na taj način bi Srbija sa ove dve reverzibilne elektrane dobila mogućnost da balansira svoju struju, a čak možda i za region. Kada vam padnu izvori energije, vi možete da uključite reverzibilnu elektranu koja ima vodu u jezeru. Voda krene odmah, i onda odmah počne proizvodnja.I možete u nekoliko minuta da zamenite solar ili vetar koji je pao. To otvara onda mogućnosti za dalju izgradnju solara i vetroparkova, za šta postoje potencijali u našoj zemlji“, objašnjava Spasojević.On napominje da Srbija danas iz svih izvora proizvodi oko devet gigavat-časova električne energije. Uz dve nove RHE koje bi mogle da daju oko tri gigavat-časa, u pripremi je, kako kažu u EPS-u, još oko 10 megavata iz solara. Sa svim tim mi bismo mogli ne samo da obezbedimo svoje potrebe za strujom, nego bi to bilo dovoljno da balansiramo celu jugoistočnu Evropu, pa i više od toga, smatra ovaj ekonomista.Po oceni Spaojevića, RHE Bistricu 2, o kojoj se već dugo priča i postojali su planovi, trebalo je već da imamo. Nedavno su počeli ti pripremni radovi, pa se nada da će njena izgradnja uskoro i početi. Po mišljenju energetičara na mreži ne bi mogla da bude pre 2032. godine.On napominje da je ozbiljno počelo da se priča i o RHE Đerdap 3, za koju je problem, bila saglasnost rumunske strane, pošto bi to trebalo da bude zajednički posao. Očekuje, ipak, da će i tu biti nađeno rešenje, jer su, kako kaže, u Rumuniji manje-više američki klijenti. Ako investitori i izvođači budu američke firme onda nećemo imati taj problem, a prilikom nedavno zvanično otvorenog strateškog dijaloga Srbije i SAD, pominje se i to, podseća Spasojević.Košta nas ako nije zelenoOn ukazuje na joj jedan razlog zašto bi što pre trebalo da se usmerimo na izgradnju ove dve RHE.„Moje mišljenje je da bi to trebalo da bude prioritet, pošto sa nuklearnim elektranama još postoji dilema da li su one zelene ili nisu, da li su obnovljivi izvor, ili nisu. Sa reverzibilnim nemamo tu dilemu, a one bi podržale i solar i vetar. Znači, mi bismo imali puno zelene energije, pod uslovom da rešimo i emisiju karbon takse, da definišemo regulaciono telo koje će da izdaje tu papirologiju koja je važna da se predstavimo kao proizvođači zelene energije“, ističe sagovornik Sputnjika.On napominje da mi proizvodimo oko 30 odsto zelene energije, ali ona nije priznata od strane Evropske unije i sve nam se računa kao crna, prljava energija zato što nismo verifikovali regulaciono telo koje će da daje takvu saglasnost.To je postao poseban problem od kako je 1. januara ove godine definisano pet industrija koje moraju da plaćaju taksu od 70 do 100 evra po megavat-času utrošene energije, ako nije zelena. Ove godine se evidentira, a od sledeće godine naplaćuje.Sve je, kako kaže, povezano. Ta energetska struktura je tako i postavljena u Evropskoj uniji da vas tera ka obnovljivim izvorima energije, što dalje od fosilnih goriva.U kojoj meri će, međutim, to biti i izvodljivo, pitanje je, kaže Spasojević, kome se, kaže, čini da će oni da preispituju tu svoju politiku u sklopu situacije u Ukrajini, nedostatku energetskih resursa iz Rusije i ovih novih događanja i zatvaranja Ormuskog moreuza i nedostatka 20 odsto gasa i nafte koji su dolazili odatle.Skladišta u EU nikada nisu bila praznija pred zimu, sada su, napominje on, na oko 50 odsto i pitanje je odakle će da ih napune, a ranijih godina su rezervoari bili na 80-90 provcenata.Dva stubaSpasojević nema dilemu šta dalje:„Ja mislim da Srbija treba da nastavi investiranje, kao što je uradila u putnu privredu. Tako sledeći veliki zamajac treba da bude investiranje u energetsku infrastrukturu, i to što privatno, što EPS, što država. Možda dati akcenat na EPS, jer u ovom momentu je malo zadužen i može da se zaduži i da napravi sve te objekte koji će se po sadašnjoj ceni struje otplatiti za pet do 10 godina. To je fantastično i sve vam ostane. I imate energetsku bezbednost, koja je danas posebna priča“.Drugo u šta treba investirati su zalivni sistemi, jer, kako upozorava, zalivamo tek oko sedam odsto obradivih površina. Tu treba konsultovati nauku kako to uraditi na najbolji način kada imamo sve češće sušne godine, sa malo padavina. Energetika i poljoprivreda, struja i hrana su dva stuba održivosti jedne nacije, istakao je Spasojević u emisiji Energija Sputnjika.
dunav
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
srbija – ekonomija, ekonomija, dunav, energija sputnjika, analize i mišljenja
srbija – ekonomija, ekonomija, dunav, energija sputnjika, analize i mišljenja
Na to u emisiji Energija Sputnjika upozorava ekonomista Toplica Spasojević, koji napominje da smo u ovom veku za nepunih 26 godina imali 11-12 suša. Ova suša nije najgora, ali jeste teška zbog ovako niskog nivoa Dunava zbog čega je na istorijskom minimumu i proizvodnja struje na Đerdapu. Kako je predočila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, hidrocentrala (HE) Đerdap 1 pala je na 20 odsto, a Đerdap 2 na 30 odsto.
Rekordno nisko, ali struje ima
On, međutim, kaže da Dunav izgleda kao da se može pregaziti na potezu od Bezdana do Zemuna. Dunav je u Bezdanu, prvoj mernoj stanici na njegovom ulasku iz Mađarske u Srbiju u četvrtak bio u minusu 160 santimetara. To je za koji santimetar bolja situacija nego prethodnih dana, a u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije kažu da narednih nekoliko dana očekuju da nastavi da raste.
Spas stiže sa padavinama koje se očekuju u celoj Austriji, pošto su prethodno krenule u pojedinim delovima Nemačke.
Ono što je, međutim, bilo bitno proteklih dana, na šta ukazuje i Spasojević, je da je Dunav od Zemuna pa do Đerdapa sve vreme bio u plusu kakav je uglavnom uobičajen. Tek je opet pao u minus kod Prahova, koji kilometar iz Ćerdapa 2, gotovo na granici sa Rumunijom.
„Mi od Beograda do Đerdapa u principu nismo izgubili veliku količinu vode, zato što štedimo tu vodu za neke gore situacije. Uvozimo 10-15 odsto struje, što nije tako strašno. Održivo je. Prema informacijama iz EPS-a, deponije uglja su nam pune od 80 do 100 odsto, što garantuje proizvodnju struje“, objašnjava Spasojević.
Termoelektrana (TE) Kostolac, sa ovakvim nivoom Dunava od Beograda do Đerdapa, može da funkcioniše bez problema. Ako bi se povećala proizvodnja u Đerdapu, pao bi nivo Dunava, onda bi smo, smatra sagovornik Sputnjika, verovatno morali da isključimo Kostolac koji za hlađenje koristi dunavsku vodu. On napominje da je i za rad termoelektrana neophodna voda za njihovo hlađenje, kao što je to slučaj i sa reaktorima nuklearki zbog čega sada veliki problem imaju u Mađarskoj i Rumuniji.
Sava, potrebna za hlađenje TE „Nikola Tesla“, je, kako kaže, sasvim pristojna.
Sa krizama lakše izlazimo na kraj
„Zato mislim da rukovodstvo Elektroprivrede Srbije (EPS) i ministarstvo energetike drže stvari pod kontrolom i da uprkos niskom vodostaju, možemo da se održimo“, ocenio je sagovornik Energije Sputnjika.
Nadležni u Srbiji smatraju da je kod nas situacija i dalje stabilna i da vanredne mere, kakve su uvedene u Mađarskoj, nisu neophodne, ali jeste racionalno ponašanje stanovništva na koje je apelovano da pažljivo troši i struju i vodu.
Upravo zbog niskog vodostaja Dunava Mađarska je bila prinuđena da ugasi sedam od osam reaktora nuklearke Pakš, jer nema dovoljno vode za njihovo hlađenje. I u Rumuniji još radi jedan od dva reaktora nuklearke Černavoda, a da bi skrenuli više vode ka njoj potrebne za hlađenje pribegli su miniranju stena na obali kako bi proširili tok. Budimpešta je već uvela vanredne mere kako bi bila izbegnuta nestašice struje i vode.
Sa kriznim situacijama, po oceni Spasojevića, poslovično lakše ilazimo na kraj, dok se u mirnim periodima suviše opustimo, a potrebna nam je dugoročna strategija održivog energetskog razvoja.
On smatra da će se suša gore odraziti na poljoprivrednu proizvodnju, transport i turizam nego na energetiku.
Sa pšenicom smo dobro prošli, ali sa kukuruzom, sojom, suncokretom, pa i povrtarskim kulturama sigurno neće biti tako. Realno je, kako kaže, očekivati nekih 300 do 500 miliona evra gubitka, nešto slično kao što je bilo i prošle godine koja je takođe bila sušna.
Problem je, nastavlja on, i rečni transport jer je znatno uži plići plovni deo Dunava, pa barže mogu da ponesu tek oko 20 odsto tereta koji su ranije prvozile. To je posebno važno i za snabdevanje NIS-ove rafinerije, ali i za ugalj za termoelektrane, jer deo onog kvalitetnije uvozimo i uglavnom nam stiže baržama.
Ljudi verovatno ne znaju koliko je to značajno. U Nemačkoj su zabrinuti zbog niskog vodostaja Rajne, jer se sirovine potrebne njihovoj industriji uglavnom transportuju kanalom Rajna-Majna, pa i Dunavom. Spasojević napominje da je zbog niskog vodostaja pre nekoliko godina u toj zemlji potpuno stao rečni transport, što je za njih bila katastrofa jer su sve morali da preusmeravaju na skuplju železnicu i drumski prevoz.
Nizak vodostaj Dunava odraziće se i na turizam, smatra ovaj ekonomista. Do pre dve godine smo imali oko 700 turističkih brodova koji idu iz Beča preko Budimpešte do Beograda. Sad ih nema uopšte zbog nemogućnosti plovidbe.
Na pitanje gde je rešenje za budućnost kada je u pitanju energetika, jer na njoj praktično počiva sva ekonomija, Spasojević smatra da naš prioritet treba da bude da maksimalno iskoristimo hidropotencijal koji imamo i da što pre krenemo u izgradnju dve reverzibilne hidroelektrane (RHE), Bistrica 2 i Đerdap 3.
Ne samo zato što bismo njih pre izgradili nego nuklearku o kojoj se, takođe, priča, nego bismo tako iz našeg hidropotencijala, iz obnovljivih izvora, dobili stabilno i sigurno snabdevanje strujom.
„Na taj način bi Srbija sa ove dve reverzibilne elektrane dobila mogućnost da balansira svoju struju, a čak možda i za region. Kada vam padnu izvori energije, vi možete da uključite reverzibilnu elektranu koja ima vodu u jezeru. Voda krene odmah, i onda odmah počne proizvodnja.I možete u nekoliko minuta da zamenite solar ili vetar koji je pao. To otvara onda mogućnosti za dalju izgradnju solara i vetroparkova, za šta postoje potencijali u našoj zemlji“, objašnjava Spasojević.
On napominje da Srbija danas iz svih izvora proizvodi oko devet gigavat-časova električne energije. Uz dve nove RHE koje bi mogle da daju oko tri gigavat-časa, u pripremi je, kako kažu u EPS-u, još oko 10 megavata iz solara. Sa svim tim mi bismo mogli ne samo da obezbedimo svoje potrebe za strujom, nego bi to bilo dovoljno da balansiramo celu jugoistočnu Evropu, pa i više od toga, smatra ovaj ekonomista.
Po oceni Spaojevića, RHE Bistricu 2, o kojoj se već dugo priča i postojali su planovi, trebalo je već da imamo. Nedavno su počeli ti pripremni radovi, pa se nada da će njena izgradnja uskoro i početi. Po mišljenju energetičara na mreži ne bi mogla da bude pre 2032. godine.
On napominje da je ozbiljno počelo da se priča i o RHE Đerdap 3, za koju je problem, bila saglasnost rumunske strane, pošto bi to trebalo da bude zajednički posao. Očekuje, ipak, da će i tu biti nađeno rešenje, jer su, kako kaže, u Rumuniji manje-više američki klijenti. Ako investitori i izvođači budu američke firme onda nećemo imati taj problem, a prilikom nedavno zvanično otvorenog strateškog dijaloga Srbije i SAD, pominje se i to, podseća Spasojević.
Košta nas ako nije zeleno
On ukazuje na joj jedan razlog zašto bi što pre trebalo da se usmerimo na izgradnju ove dve RHE.
„Moje mišljenje je da bi to trebalo da bude prioritet, pošto sa nuklearnim elektranama još postoji dilema da li su one zelene ili nisu, da li su obnovljivi izvor, ili nisu. Sa reverzibilnim nemamo tu dilemu, a one bi podržale i solar i vetar. Znači, mi bismo imali puno zelene energije, pod uslovom da rešimo i emisiju karbon takse, da definišemo regulaciono telo koje će da izdaje tu papirologiju koja je važna da se predstavimo kao proizvođači zelene energije“, ističe sagovornik Sputnjika.
On napominje da mi proizvodimo oko 30 odsto zelene energije, ali ona nije priznata od strane Evropske unije i sve nam se računa kao crna, prljava energija zato što nismo verifikovali regulaciono telo koje će da daje takvu saglasnost.
To je postao poseban problem od kako je 1. januara ove godine definisano pet industrija koje moraju da plaćaju taksu od 70 do 100 evra po megavat-času utrošene energije, ako nije zelena. Ove godine se evidentira, a od sledeće godine naplaćuje.
Sve je, kako kaže, povezano. Ta energetska struktura je tako i postavljena u Evropskoj uniji da vas tera ka obnovljivim izvorima energije, što dalje od fosilnih goriva.
U kojoj meri će, međutim, to biti i izvodljivo, pitanje je, kaže Spasojević, kome se, kaže, čini da će oni da preispituju tu svoju politiku u sklopu situacije u Ukrajini, nedostatku energetskih resursa iz Rusije i ovih novih događanja i zatvaranja Ormuskog moreuza i nedostatka 20 odsto gasa i nafte koji su dolazili odatle.
Skladišta u EU nikada nisu bila praznija pred zimu, sada su, napominje on, na oko 50 odsto i pitanje je odakle će da ih napune, a ranijih godina su rezervoari bili na 80-90 provcenata.
Spasojević nema dilemu šta dalje:
„Ja mislim da Srbija treba da nastavi investiranje, kao što je uradila u putnu privredu. Tako sledeći veliki zamajac treba da bude investiranje u energetsku infrastrukturu, i to što privatno, što EPS, što država. Možda dati akcenat na EPS, jer u ovom momentu je malo zadužen i može da se zaduži i da napravi sve te objekte koji će se po sadašnjoj ceni struje otplatiti za pet do 10 godina. To je fantastično i sve vam ostane. I imate energetsku bezbednost, koja je danas posebna priča“.
Drugo u šta treba investirati su zalivni sistemi, jer, kako upozorava, zalivamo tek oko sedam odsto obradivih površina. Tu treba konsultovati nauku kako to uraditi na najbolji način kada imamo sve češće sušne godine, sa malo padavina. Energetika i poljoprivreda, struja i hrana su dva stuba održivosti jedne nacije, istakao je Spasojević u emisiji Energija Sputnjika.
