https://lat.sputnikportal.rs/20260808/sta-se-dogodilo-2015-godine-svet-je-krenuo-unazad-1202134701.html
Šta se dogodilo 2015. godine? Svet je krenuo unazad
Šta se dogodilo 2015. godine? Svet je krenuo unazad
Sputnik Srbija
Agenda UN za održivi razvoj do 2030. godine, koju je Generalna skupština UN usvojila 2015. godine, obuhvata 17 globalnih ciljeva, poznatih kao Ciljevi održivog... 08.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-08T20:00+0200
2026-08-08T20:00+0200
2026-08-08T20:00+0200
svet
svet – politika
szo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/08/1202135239_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_ebad6de3d9473a9c1b1d6d43f2213c7c.jpg
Jedan od 17 ciljeva je „univerzalna zdravstvena zaštita“ — ideja da svi ljudi mogu da dobiju medicinske usluge koje su im potrebne, a da pritom ne budu izloženi finansijskim teškoćama koje bi ih dovele u egzistencijalno težak položaj.Koliko se napreduje u tom pravcu može se proceniti na osnovu podataka predstavljenih u publikaciji Svetske zdravstvene organizacije „Praćenje univerzalne zdravstvene zaštite: globalni izveštaj o praćenju za 2025. godinu“, piše RT.SZO koristi dva složena pokazatelja, od kojih je svaki sastavljen od velikog broja manjih indikatora.Prvi je Indeks obuhvata zdravstvenim uslugama (SCI). On objedinjuje podatke iz četiri oblasti zdravstvene zaštite: zdravlja majki i dece, zaraznih bolesti, nezaraznih bolesti i obima i dostupnosti medicinskih usluga.Drugi je Indeks finansijskog opterećenja (FHI), koji pokazuje udeo stanovništva čiji direktni troškovi zdravstvene zaštite iz kućnog budžeta — bez troškova pokrivenih osiguranjem ili državnim finansiranjem — premašuju 40% ukupnog budžeta domaćinstva.Šta se promenilo posle 2015. godine?Izveštaj SZO otkriva zanimljiv paradoks takozvanog „održivog razvoja“.Ako je u periodu 2000–2015. na globalnom nivou zabeležen napredak u oba pokazatelja, onda u „eri SDG-a“, kako izveštaj naziva period posle 2015. godine, dolazi do stagnacije, a na nekim mestima čak i do pogoršanja.Od 2015. do 2023. godine napredak u oba pokazatelja zabeležen je u manje od četiri od deset zemalja — svega 38 odsto.U ogromnoj većini zemalja ili nema povećanja dostupnosti medicinskih usluga, ili nema smanjenja njihove cene, koja je za veliki broj ljudi nepriuštiva. A u osam odsto zemalja oba pokazatelja pokazuju negativan trend.Pri tome treba imati u vidu da je pad Indeksa finansijskog opterećenja prikazan u novom izveštaju dobijen i izmenom metodologije koja se koristi za njegovo izračunavanje.Nasuprot tome, prethodni globalni izveštaj o praćenju univerzalne zdravstvene zaštite iz 2023. godine beležio je stalan rast učestalosti katastrofalnih izdataka za zdravstvenu zaštitu kod pacijenata koji nisu bili pokriveni osiguranjem. Tada se pod „katastrofalnim“ izdacima podrazumevalo trošenje više od 25 odsto budžeta domaćinstva.4,6 milijardi ljudi bez osnovnih zdravstvenih uslugaSZO navodi da je 2023. godine širom sveta 4,6 milijardi ljudi, odnosno čak 57 odsto čovečanstva, bilo bez pristupa osnovnim zdravstvenim uslugama. Istovremeno, 2,1 milijarda ljudi doživela je finansijske teškoće zbog troškova zdravstvene zaštite.Kroz revidirane pokazatelje i prilično neodređene formulacije, SZO nastoji da prikaže napredak ka univerzalno dostupnoj zdravstvenoj zaštiti.Treba imati u vidu da i nacionalne statističke službe, čije podatke SZO prikuplja, nastoje da reše isti problem. Ipak, uprkos pozitivnim bojama kojima su grafikoni predstavljeni, negativni trendovi su prilično jasno vidljivi.U Aziji je rast obima medicinskih usluga uglavnom samo nominalan, dok je u Evropi i Americi, gde je već bio dostignut najveći obim medicinskih usluga, tokom poslednjih deset godina zabeležen pad.Kada je reč o finansijskom opterećenju pacijenata, statističke izmene su bile dovoljne da se negativan trend pretvori u odsustvo pozitivnog kretanja — odnosno u ono što autori izveštaja nazivaju „stabilnošću“.Upravo takva „stabilnost“ zabeležena je u Evropi, Americi i istočnom Mediteranu.U jugoistočnoj Aziji, koja nastoji da postane novo jezgro svetskog sistema globalnog kapitalizma, nema čak ni takve „stabilnosti“. Tamo se, čak i nakon svih preračunavanja, jasno vidi povećanje finansijskog opterećenja pacijenata prilikom plaćanja medicinskih usluga.Da li je cilj za 2030. godinu uopšte dostižan?Kao rezultat svega toga, iako autori izveštaja to ne kažu direktno, „univerzalna zdravstvena zaštita“ do 2030. godine deluje potpuno nerealno.Mnogo realniji scenario je, naprotiv, smanjivanje dostupnosti medicinskih usluga. Postoji, međutim, još jedna važna stvar.Ranije su analizirani i drugi izveštaji UN i njihovih organizacija — poput *Izveštaja UN o stanju svetskih gradova 2026*, posvećenog globalnoj krizi pristupačnosti stanovanja, kao i „UNESCO-ovog Globalnog izveštaja o praćenju obrazovanja 2026“, posvećenog kretanjima u obrazovanju dece.I u tim oblastima pojavljuje se slična slika: prelazak globalnog trenda sa pozitivnog na negativan otprilike 2015. godine. Dakle, upravo u vreme kada je Generalna skupština UN usvojila obnovljenu Agendu održivog razvoja.I zato se nameće pitanje: Šta se tačno dogodilo čovečanstvu i njegovom „održivom razvoju“ posle 2015. godine? To je pitanje na koje tek treba da odgovorimo.U međuvremenu, vredi razmisliti o tome od čega se zapravo sastoji društveno blagostanje i koji su uslovi neophodni da bi se ono postiglo.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
svet – politika, szo
Šta se dogodilo 2015. godine? Svet je krenuo unazad
Agenda UN za održivi razvoj do 2030. godine, koju je Generalna skupština UN usvojila 2015. godine, obuhvata 17 globalnih ciljeva, poznatih kao Ciljevi održivog razvoja (SDG). Šta zapravo piše u izveštaju Svetske zdravstvene organizacije — ako ga pažljivo pročitate?
Jedan od 17 ciljeva je „univerzalna zdravstvena zaštita“ — ideja da svi ljudi mogu da dobiju medicinske usluge koje su im potrebne, a da pritom ne budu izloženi finansijskim teškoćama koje bi ih dovele u egzistencijalno težak položaj.
Koliko se napreduje u tom pravcu može se proceniti na osnovu podataka predstavljenih u publikaciji Svetske zdravstvene organizacije „Praćenje univerzalne zdravstvene zaštite: globalni izveštaj o praćenju za 2025. godinu“,
piše RT.
SZO koristi dva složena pokazatelja, od kojih je svaki sastavljen od velikog broja manjih indikatora.
Prvi je Indeks obuhvata zdravstvenim uslugama (SCI). On objedinjuje podatke iz četiri oblasti zdravstvene zaštite: zdravlja majki i dece, zaraznih bolesti, nezaraznih bolesti i obima i dostupnosti medicinskih usluga.
Drugi je Indeks finansijskog opterećenja (FHI), koji pokazuje udeo stanovništva čiji direktni troškovi zdravstvene zaštite iz kućnog budžeta — bez troškova pokrivenih osiguranjem ili državnim finansiranjem — premašuju 40% ukupnog budžeta domaćinstva.
Šta se promenilo posle 2015. godine?
Izveštaj SZO otkriva zanimljiv paradoks takozvanog „održivog razvoja“.
Ako je u periodu 2000–2015. na globalnom nivou zabeležen napredak u oba pokazatelja, onda u „eri SDG-a“, kako izveštaj naziva period posle 2015. godine, dolazi do stagnacije, a na nekim mestima čak i do pogoršanja.
Od 2015. do 2023. godine napredak u oba pokazatelja zabeležen je u manje od četiri od deset zemalja — svega 38 odsto.
U ogromnoj većini zemalja ili nema povećanja dostupnosti medicinskih usluga, ili nema smanjenja njihove cene, koja je za veliki broj ljudi nepriuštiva. A u osam odsto zemalja oba pokazatelja pokazuju negativan trend.
Pri tome treba imati u vidu da je pad Indeksa finansijskog opterećenja prikazan u novom izveštaju dobijen i izmenom metodologije koja se koristi za njegovo izračunavanje.
Nasuprot tome, prethodni globalni izveštaj o praćenju univerzalne zdravstvene zaštite iz 2023. godine beležio je stalan rast učestalosti katastrofalnih izdataka za zdravstvenu zaštitu kod pacijenata koji nisu bili pokriveni osiguranjem. Tada se pod „katastrofalnim“ izdacima podrazumevalo trošenje više od 25 odsto budžeta domaćinstva.
4,6 milijardi ljudi bez osnovnih zdravstvenih usluga
SZO navodi da je 2023. godine širom sveta 4,6 milijardi ljudi, odnosno čak 57 odsto čovečanstva, bilo bez pristupa osnovnim zdravstvenim uslugama. Istovremeno, 2,1 milijarda ljudi doživela je finansijske teškoće zbog troškova zdravstvene zaštite.
Kroz revidirane pokazatelje i prilično neodređene formulacije, SZO nastoji da prikaže napredak ka univerzalno dostupnoj zdravstvenoj zaštiti.
Treba imati u vidu da i nacionalne statističke službe, čije podatke SZO prikuplja, nastoje da reše isti problem. Ipak, uprkos pozitivnim bojama kojima su grafikoni predstavljeni, negativni trendovi su prilično jasno vidljivi.
U Aziji je rast obima medicinskih usluga uglavnom samo nominalan, dok je u Evropi i Americi, gde je već bio dostignut najveći obim medicinskih usluga, tokom poslednjih deset godina zabeležen pad.
Kada je reč o finansijskom opterećenju pacijenata, statističke izmene su bile dovoljne da se negativan trend pretvori u odsustvo pozitivnog kretanja — odnosno u ono što autori izveštaja nazivaju „stabilnošću“.
Upravo takva „stabilnost“ zabeležena je u Evropi, Americi i istočnom Mediteranu.
U jugoistočnoj Aziji, koja nastoji da postane novo jezgro svetskog sistema globalnog kapitalizma, nema čak ni takve „stabilnosti“. Tamo se, čak i nakon svih preračunavanja, jasno vidi povećanje finansijskog opterećenja pacijenata prilikom plaćanja medicinskih usluga.
Da li je cilj za 2030. godinu uopšte dostižan?
Kao rezultat svega toga, iako autori izveštaja to ne kažu direktno, „univerzalna zdravstvena zaštita“ do 2030. godine deluje potpuno nerealno.
Mnogo realniji scenario je, naprotiv, smanjivanje dostupnosti medicinskih usluga. Postoji, međutim, još jedna važna stvar.
Ranije su analizirani i drugi izveštaji UN i njihovih organizacija — poput *Izveštaja UN o stanju svetskih gradova 2026*, posvećenog globalnoj krizi pristupačnosti stanovanja, kao i „UNESCO-ovog Globalnog izveštaja o praćenju obrazovanja 2026“, posvećenog kretanjima u obrazovanju dece.
I u tim oblastima pojavljuje se slična slika: prelazak globalnog trenda sa pozitivnog na negativan otprilike 2015. godine. Dakle, upravo u vreme kada je Generalna skupština UN usvojila obnovljenu Agendu održivog razvoja.
I zato se nameće pitanje: Šta se tačno dogodilo čovečanstvu i njegovom „održivom razvoju“ posle 2015. godine? To je pitanje na koje tek treba da odgovorimo.
U međuvremenu, vredi razmisliti o tome od čega se zapravo sastoji društveno blagostanje i koji su uslovi neophodni da bi se ono postiglo.
