https://lat.sputnikportal.rs/20260808/pet-kilometara-koji-menjaju-svet-rusija-gradi-kapiju-ka-severnoj-koreji-olivera-ikodinovic-1202006655.html
Pet kilometara koji menjaju svet: Rusija gradi kapiju ka Severnoj Koreji
Pet kilometara koji menjaju svet: Rusija gradi kapiju ka Severnoj Koreji
Sputnik Srbija
Izgradnja prvog drumskog mosta između Rusije i Severne Koreje za Moskvu predstavlja više od infrastrukturnog projekta – ekonomsku kapiju ka Istoku i simbol... 08.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-08T22:00+0200
2026-08-08T22:00+0200
2026-08-08T22:00+0200
rusija
rusija
rusija – politika
rusija – ekonomija
analize i mišljenja
svet
severna koreja
most
svet – politika
svet – ekonomija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/05/1202034046_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_c179cb15ccc2f56548fd845bb5ebf7a8.jpg
Dok zvanična Moskva očekuje da će otvaranje novog koridora povećati uzajamnu trgovinu, optimizovati logistiku, ojačati kulturne veze i pretvoriti pogranična područja u dinamično razvijajuća ekonomska čvorišta, zapadni mediji prenose navode ukrajinskih analitičara, koji zaključuju da je „stvarni razlog izgradnje mosta produbljivanje vojne saradnje i prebacivanje vojnog tereta, oružja i severnokorejskih vojnika za rat sa Ukrajinom“.Ukrajinski eksperti ocenjuju da bi novi drumski koridor mogao da oteža satelitsko praćenje transporta između Rusije i Severne Koreje, jer kamioni, za razliku od vozova, nisu ograničeni železničkom infrastrukturom i mogu da koriste razgranatu putnu mrežu. Zbog toga smatraju da bi drumska veza mogla da omogući tajni prevoz ljudstva i tereta i prikrivanje dela transporta od zapadnih obaveštajnih službi.Maslov napominje da je projekat izgradnje mosta prvobitno zamišljen kao ekonomski, ali ne isključuje mogućnost širenja vojne saradnje Moskve i Pjongjanga u uslovima sve većih pritisaka Zapada, podsećajući istovremeno da dve zemlje imaju Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu u širokom spektru oblasti, koji između ostalog predviđa i pružanje međusobne pomoći u slučaju agresije na jednu od zemalja. To znači ako se izvši agresija na jednog saveznika, onda drugi ima pravo da mu pomogne.Na pitanje zašto Ukrajina i njeni zapadni saveznici sa zabrinutošću prate projekat izgradnje mosta, iako se on gradi hiljadama kilometara daleko od ukrajinskog fronta, Maslov odgovara da to proizlazi iz straha od produbljivanja saradnje Moskve i Pjongjanga, pre svega u vojno-tehničkoj sferi.To, međutim, pokazuje i dvostruke standarde Kijeva i Zapada – dok više od 50 savezničkih zemalja različitim kanalima snabdeva Ukrajinu oružjem, istovremeno se osporava pravo Rusije da razvija vojnu saradnju sa svojim partnerima.Maslov poručuje da Rusija ima pravo da samostalno bira partnere i razvija odnose sa zemljama koje smatra važnim za svoje ekonomske, političke i bezbednosne interese.„To je razumljivo, jer kijevski režim, u celini gledano, u potpunosti zavisi od spoljne pomoći. Ne radi se samo o vojnoj, već i o humanitarnoj i drugim oblicima podrške. Rusija se, s druge strane, nalazi u položaju koji nije zavisan od drugih država. Na Zapadu i dalje postoji koncept prema kojem je ukrajinski sukob u suštini proksi rat NATO-a protiv Rusije, pa ako Rusija proširi vojnu saradnju i vojne isporuke sa Severnom Korejom to bi moglo značajno da promeni odnos snaga. Nije reč – pretpostavimo - samo o isporuci severnokorejskog naoružanja Rusiji, već i o mogućnosti da ruske tehnologije, na primer tehnologije protivvazduhoplovne odbrane, budu prenete Severnoj Koreji. To bi značajno ojačalo ovaj blok. Možda upravo sada evropske zemlje shvate da svojom politikom doprinose približavanju svetskog rata“, ističe Maslov.Od početka rata u Ukrajini, Rusija i Severna Koreja – dve zemlje koje su na udaru snažnih zapadnih sankcija - značajno su ojačale vojno-političku saradnju. Njihov savez potvrđen je i na bojištu – severnokorejski vojnici učestvovali su i u odbijanju ukrajinske invazije i oslobađanju ruske Kurske oblasti, gde su pokazali visok nivo obučenosti i borbene sposobnosti.Mali most - velike mogućnostiGranica Rusije i Severne Koreje duga je svega 17 kilometara i predstavlja najkraću kopnenu granicu Rusije. Dve zemlje razdvaja reka Tuman, preko koje je do sada postojao samo jedan stalni transportni prelaz – železnički most „Družba“, izgrađen 1959. godine. Osim praktičnog značaja, ovaj most ima i poseban simbolički značaj, jer ga severnokorejski lider Kim Džong Un koristi prilikom poseta Rusiji, gde stiže svojim oklopnim vozom.Novi drumski most preko reke Tuman, koji se gradi oko 400 metara nizvodno od postojećeg mosta „Družba“, povezaće ruski Hasan u Primorskom kraju sa severnokorejskim Tumanganom i otvoriće novo poglavlje u razvoju saobraćajnih i ekonomskih veza dve zemlje.Sa manje od 500 stanovnika, pogranično mesto Hasan na Dalekom istoku, dobilo je strateški značaj jer je jedino rusko naselje na kratkoj granici sa Severnom Korejom.Ukupna dužina mostovskog prelaza biće gotovo pet kilometara, dok će sam most biti dug oko jedan kilometar.Širina mosta biće sedam metara, sa dve saobraćajne trake. Sa ruske strane gradi se i novi granični prelaz „Hasan“, koji bi, prema planu, trebalo da omogući prolaz za oko 300 vozila i 2.850 ljudi dnevno.Sporazum o realizaciji novog projekta potpisan je 2024. godine tokom Putinove posete Severnoj Koreji, iako se ideja o izgradnji mosta pojavila mnogo ranije.Izgradnja mosta i neophodne infrastrukture koštaće, prema procenama, oko 100 miliona dolara, a prema navodima zapadnih medija na satelitskim snimcima se vidi da se podižu i veliki skladišni i carinski objekti, parkinzi za teretna vozila i helidrom.„Pre svega, projekat je razmatran još odavno, ali izgleda da su tek sada strani mediji saznali da će biti realizovan. U početku se nije govorilo o prevozu vojne opreme, već pre svega o širenju trgovine i snabdevanja. Današnje stanje Severne Koreje teško se može nazvati normalnim, jer je zemlja koja se ponaša sasvim korektno i dostojanstveno izolovana od ostatka sveta. U tom kontekstu, Rusija i Kina su dva velika partnera koja sarađuju sa Severnom Korejom“, kaže ekspert.Maslov ukazuje da Severna Koreja već ima razvijene saobraćajne veze sa Kinom, dok slična infrastruktura sa Rusijom do sada nije postojala. Zbog toga ovaj projekat, pre svega, vidi kao korak ka proširenju trgovine i ekonomske saradnje dve zemlje.„Skrenuo bih pažnju na činjenicu da na severoistoku Kine postoji čitav niz puteva koji povezuju Severnu Koreju sa Kinom, ali slične mostove i prelaze sa Rusijom Severna Koreja nema. Zato će se, pre svega, raditi na jačanju i proširivanju trgovine. Koliko shvatam, Rusija, formalno ne izlazeći iz režima sankcija, proširuje svoje trgovinske odnose sa Severnom Korejom. Reč je, između ostalog, o uglju koji je standardni izvozni proizvod Severne Koreje. Sa ruske strane to su prehrambeni proizvodi, tehnologije čiji izvoz nije zabranjen i slično. Postoji veliki broj oblasti u kojima dve zemlje mogu da trguju“, navodi Maslov.Maslov ocenjuje da bi nova saobraćajna veza mogla da doprinese ne samo razvoju trgovine i logistike, već i turizmu. On podseća da je Severna Koreja već dugo popularna destinacija među kineskim turistima, a mogla bi postati i atraktivna destinacija za Ruse.„Tamo su razvijene turističke rute, a izgrađeno je i nekoliko turističkih zona koje ne mogu reći da su luksuzne, ali su veoma komforne. Tokom poseta visokih ruskih zvaničnika Severnoj Koreji, korejski zvaničnici su predstavljali te zone, koje su veoma lepo uređene i nalaze se na obali mora. Imajući u vidu da Evropa sve više ograničava mogućnosti ruskih državljana za dobijanje viza, logično je što se turistički tok već preusmerio ka Kini, a ubuduće i ka Severnoj Koreji. Samim tim, evropske zemlje će gubiti prihode“, ističe ekspert.Moguć trojni savez sa KinomMaslov smatra da bi nova veza mogla da reši i deo logističkih izazova i olakša snabdevanje opremom u obe zemlje. To bi u budućnosti moglo da otvori prostor za osnivanje zajedničkih preduzeća u Rusiji i Severnoj Koreji, posebno u oblasti proizvodnje različite industrijske opreme – od automobila do mašina i raznih alata.On napominje da ideja o ekonomskom povezivanju ruskog Hasana i severnokorejskog Tumangana nije nova – o ovom projektu se govori još od devedesetih godina prošlog veka. Prema njegovim rečima, današnja saradnja Rusije i Severne Koreje deo je šireg procesa okretanja Moskve ka Aziji i jačanja veza sa partnerima na Istoku.„Tada je glavno pitanje bilo da li je ekonomski opravdan. Danas se pokazalo da ekonomska opravdanost postoji. Što bi se reklo - sreća u nesreći. Ne isključujem ni mogućnost da se ovom projektu kasnije pridruži i Kina. Tada bismo mogli da stvorimo jedan od najmoćnijih, najvećih ekonomskih i tehnoloških klastera na Dalekom istoku. Ali, ovo su upravo posledice ruske orijentacije ka azijskim zemljama“, ocenjuje ekspert.Govoreći o signalu koji Moskva ovim projektom šalje, Maslov ocenjuje da Rusija pokazuje da ima partnere van Evrope i da nije u poziciji pasivnog iščekivanja, već da aktivno gradi novi politički i ekonomski prostor.Maslov ocenjuje da činjenica da Rusija i Severna Koreja, uprkos strogim međunarodnim sankcijama, nastavljaju da razvijaju saradnju pokazuje da politika izolacije nije uspela. Prema njegovim rečima, Moskva istovremeno nastavlja da gradi odnose sa novim partnerima i proširuje saradnju van zapadnog bloka.„Kada govore o izolaciji Rusije, treba imati u vidu da je reč o izolaciji od strane ograničene grupe država. Tome u prilog ide činjenica da je Rusija nedavno organizovala forum sa zemljama ASEAN-a u Kazanju, da se priprema forum Rusija–Afrika, kao i da se povećava učešće velikih stranih kompanija na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku koji se održava u septembru, a uz to se proširuje saradnja sa Severnom Korejom i realizuju novi projekti sa Kinom, sve to pokazuje da Rusija jednostavno bira drugačiji pravac razvoja“, zaključio je ekspert.
https://lat.sputnikportal.rs/20240619/moze-li-severnokorejska-vojska-da-brani-donbas-od-nato-olivera-ikodinovic-1173866715.html
severna koreja
ukrajina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Olivera Ikodinović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, analize i mišljenja, svet, severna koreja, most, svet – politika, svet – ekonomija, ukrajina, zapad, sankcije, vojni savez, oružje, vojska i naoružanje
rusija, rusija – politika, rusija – ekonomija, analize i mišljenja, svet, severna koreja, most, svet – politika, svet – ekonomija, ukrajina, zapad, sankcije, vojni savez, oružje, vojska i naoružanje
Pet kilometara koji menjaju svet: Rusija gradi kapiju ka Severnoj Koreji
Izgradnja prvog drumskog mosta između Rusije i Severne Koreje za Moskvu predstavlja više od infrastrukturnog projekta – ekonomsku kapiju ka Istoku i simbol jačanja veza sa azijskim partnerima uprkos zapadnim sankcijama, ocenjuje ruski ekspert Aleksej Maslov, dodajući da bi ovaj koridor mogao da otvori prostor i za jačanje vojne saradnje.
Dok zvanična Moskva očekuje da će
otvaranje novog koridora povećati uzajamnu trgovinu, optimizovati logistiku, ojačati kulturne veze i pretvoriti pogranična područja u dinamično razvijajuća ekonomska čvorišta, zapadni mediji prenose navode ukrajinskih analitičara, koji zaključuju da je „stvarni razlog izgradnje mosta produbljivanje vojne saradnje i
prebacivanje vojnog tereta, oružja i severnokorejskih vojnika za rat sa Ukrajinom“.
Ukrajinski eksperti ocenjuju da bi novi drumski koridor mogao da oteža satelitsko praćenje transporta između Rusije i Severne Koreje, jer kamioni, za razliku od vozova, nisu ograničeni železničkom infrastrukturom i mogu da koriste razgranatu putnu mrežu. Zbog toga smatraju da bi drumska veza mogla da omogući tajni prevoz ljudstva i tereta i prikrivanje dela transporta od zapadnih obaveštajnih službi.
Maslov napominje da je projekat izgradnje mosta prvobitno zamišljen kao ekonomski, ali ne isključuje mogućnost širenja vojne saradnje Moskve i Pjongjanga u uslovima sve većih pritisaka Zapada, podsećajući istovremeno da dve zemlje imaju Sporazum o sveobuhvatnom strateškom partnerstvu u širokom spektru oblasti, koji između ostalog predviđa i pružanje međusobne pomoći u slučaju agresije na jednu od zemalja. To znači ako se izvši agresija na jednog saveznika, onda drugi ima pravo da mu pomogne.
„Da li će se ova nova infrastruktura koristiti i u vojne svrhe? Ne bih isključio takvu mogućnost, jer vojna saradnja između Rusije i Severne Koreje nije nikakva tajna. Štaviše, između dve zemlje je potpisan sveobuhvatan sporazum koji se pokazao veoma efikasnim. Zbog toga, ako se nastavi pritisak na Rusiju i Severnu Koreju, pre svega od strane zapadnih država, logično je očekivati da će saradnja biti još više proširena“, istakao je Maslov.
Na pitanje zašto Ukrajina i njeni zapadni saveznici sa zabrinutošću prate projekat izgradnje mosta, iako se on gradi hiljadama kilometara daleko od ukrajinskog fronta, Maslov odgovara da to proizlazi iz straha od produbljivanja saradnje Moskve i Pjongjanga, pre svega u vojno-tehničkoj sferi.
To, međutim, pokazuje i dvostruke standarde Kijeva i Zapada – dok više od 50 savezničkih zemalja različitim kanalima snabdeva Ukrajinu oružjem, istovremeno se osporava pravo Rusije da razvija vojnu saradnju sa svojim partnerima.
Maslov poručuje da Rusija ima pravo da samostalno bira partnere i razvija odnose sa zemljama koje smatra važnim za svoje ekonomske, političke i bezbednosne interese.
„To je razumljivo, jer kijevski režim, u celini gledano, u potpunosti zavisi od spoljne pomoći. Ne radi se samo o vojnoj, već i o humanitarnoj i drugim oblicima podrške. Rusija se, s druge strane, nalazi u položaju koji nije zavisan od drugih država. Na Zapadu i dalje postoji koncept prema kojem je ukrajinski sukob u suštini proksi rat NATO-a protiv Rusije, pa ako Rusija proširi vojnu saradnju i vojne isporuke sa Severnom Korejom to bi moglo značajno da promeni odnos snaga. Nije reč – pretpostavimo - samo o isporuci severnokorejskog naoružanja Rusiji, već i o mogućnosti da ruske tehnologije, na primer tehnologije protivvazduhoplovne odbrane, budu prenete Severnoj Koreji. To bi značajno ojačalo ovaj blok. Možda upravo sada evropske zemlje shvate da svojom politikom doprinose približavanju svetskog rata“, ističe Maslov.
Od početka rata u Ukrajini, Rusija i Severna Koreja – dve zemlje koje su na udaru snažnih zapadnih sankcija - značajno su ojačale vojno-političku saradnju. Njihov savez potvrđen je i na bojištu – severnokorejski vojnici učestvovali su i u odbijanju ukrajinske invazije i oslobađanju ruske Kurske oblasti, gde su pokazali visok nivo obučenosti i borbene sposobnosti.
Mali most - velike mogućnosti
Granica Rusije i Severne Koreje duga je svega 17 kilometara i predstavlja najkraću kopnenu granicu Rusije. Dve zemlje razdvaja reka Tuman, preko koje je do sada postojao samo jedan stalni transportni prelaz – železnički most „Družba“, izgrađen 1959. godine. Osim praktičnog značaja, ovaj most ima i poseban simbolički značaj, jer ga severnokorejski lider Kim Džong Un koristi prilikom poseta Rusiji, gde stiže svojim oklopnim vozom.
Novi drumski most preko reke Tuman, koji se gradi oko 400 metara nizvodno od postojećeg mosta „Družba“, povezaće ruski Hasan u Primorskom kraju sa severnokorejskim Tumanganom i otvoriće novo poglavlje u razvoju saobraćajnih i ekonomskih veza dve zemlje.
Sa manje od 500 stanovnika, pogranično mesto Hasan na Dalekom istoku, dobilo je strateški značaj jer je jedino rusko naselje na kratkoj granici sa Severnom Korejom.
Ukupna dužina mostovskog prelaza biće gotovo pet kilometara, dok će sam most biti dug oko jedan kilometar.
Širina mosta biće sedam metara, sa dve saobraćajne trake. Sa ruske strane gradi se i novi granični prelaz „Hasan“, koji bi, prema planu, trebalo da omogući prolaz za oko 300 vozila i 2.850 ljudi dnevno.
Sporazum o realizaciji novog projekta potpisan je 2024. godine tokom Putinove posete Severnoj Koreji, iako se ideja o izgradnji mosta pojavila mnogo ranije.
Izgradnja mosta i neophodne infrastrukture koštaće, prema procenama, oko 100 miliona dolara, a prema navodima zapadnih medija na satelitskim snimcima se vidi da se podižu i veliki skladišni i carinski objekti, parkinzi za teretna vozila i helidrom.
„Pre svega, projekat je razmatran još odavno, ali izgleda da su tek sada strani mediji saznali da će biti realizovan. U početku se nije govorilo o prevozu vojne opreme, već pre svega o širenju trgovine i snabdevanja. Današnje stanje Severne Koreje teško se može nazvati normalnim, jer je zemlja koja se ponaša sasvim korektno i dostojanstveno izolovana od ostatka sveta. U tom kontekstu, Rusija i Kina su dva velika partnera koja sarađuju sa Severnom Korejom“, kaže ekspert.
Maslov ukazuje da Severna Koreja već ima razvijene saobraćajne veze sa Kinom, dok slična infrastruktura sa Rusijom do sada nije postojala. Zbog toga ovaj projekat, pre svega, vidi kao korak ka proširenju trgovine i ekonomske saradnje dve zemlje.
„Skrenuo bih pažnju na činjenicu da na severoistoku Kine postoji čitav niz puteva koji povezuju Severnu Koreju sa Kinom, ali slične mostove i prelaze sa Rusijom Severna Koreja nema. Zato će se, pre svega, raditi na jačanju i proširivanju trgovine. Koliko shvatam, Rusija, formalno ne izlazeći iz režima sankcija, proširuje svoje trgovinske odnose sa Severnom Korejom. Reč je, između ostalog, o uglju koji je standardni izvozni proizvod Severne Koreje. Sa ruske strane to su prehrambeni proizvodi, tehnologije čiji izvoz nije zabranjen i slično. Postoji veliki broj oblasti u kojima dve zemlje mogu da trguju“, navodi Maslov.
Maslov ocenjuje da bi nova saobraćajna veza mogla da doprinese ne samo razvoju trgovine i logistike, već i turizmu. On podseća da je Severna Koreja već dugo popularna destinacija među kineskim turistima, a mogla bi postati i atraktivna destinacija za Ruse.
„Tamo su razvijene turističke rute, a izgrađeno je i nekoliko turističkih zona koje ne mogu reći da su luksuzne, ali su veoma komforne. Tokom poseta visokih ruskih zvaničnika Severnoj Koreji, korejski zvaničnici su predstavljali te zone, koje su veoma lepo uređene i nalaze se na obali mora. Imajući u vidu da Evropa sve više ograničava mogućnosti ruskih državljana za dobijanje viza, logično je što se turistički tok već preusmerio ka Kini, a ubuduće i ka Severnoj Koreji. Samim tim, evropske zemlje će gubiti prihode“, ističe ekspert.
Moguć trojni savez sa Kinom
Maslov smatra da bi nova veza mogla da reši i deo logističkih izazova i olakša snabdevanje opremom u obe zemlje. To bi u budućnosti moglo da otvori prostor za osnivanje zajedničkih preduzeća u Rusiji i Severnoj Koreji, posebno u oblasti proizvodnje različite industrijske opreme – od automobila do mašina i raznih alata.
On napominje da ideja o ekonomskom povezivanju ruskog Hasana i severnokorejskog Tumangana nije nova – o ovom projektu se govori još od devedesetih godina prošlog veka. Prema njegovim rečima, današnja saradnja Rusije i Severne Koreje deo je šireg procesa okretanja Moskve ka Aziji i jačanja veza sa partnerima na Istoku.
„Tada je glavno pitanje bilo da li je ekonomski opravdan. Danas se pokazalo da ekonomska opravdanost postoji. Što bi se reklo - sreća u nesreći. Ne isključujem ni mogućnost da se ovom projektu kasnije pridruži i Kina. Tada bismo mogli da stvorimo jedan od najmoćnijih, najvećih ekonomskih i tehnoloških klastera na Dalekom istoku. Ali, ovo su upravo posledice ruske orijentacije ka azijskim zemljama“, ocenjuje ekspert.
Govoreći o signalu koji Moskva ovim projektom šalje, Maslov ocenjuje da Rusija pokazuje da ima partnere van Evrope i da nije u poziciji pasivnog iščekivanja, već da aktivno gradi novi politički i ekonomski prostor.
„To je, pre svega, posledica sve dublje politike izolacije Rusije koju sprovode evropske zemlje, dok Rusija istovremeno širi svoje delovanje ka Istoku – i u vojnom i u ekonomskom smislu, i samim tim formira se novi tip saveza koji se ne zasniva isključivo na vojnim sporazumima, već pre svega na sveobuhvatnoj saradnji – to je ono što predviđaju mnogi savezi poput ŠOS-a i BRIKS-a. Na kraju, Rusija postaje jedan od aktera u stvaranju nove političke arhitekture na Dalekom istoku. Stoga je to i glavna poruka – imamo partnere i možemo da biramo”, naglasio je Maslov.
Maslov ocenjuje da činjenica da Rusija i Severna Koreja, uprkos strogim međunarodnim sankcijama, nastavljaju da razvijaju saradnju pokazuje da politika izolacije nije uspela. Prema njegovim rečima, Moskva istovremeno nastavlja da gradi odnose sa novim partnerima i proširuje saradnju van zapadnog bloka.
„
Kada govore o izolaciji Rusije, treba imati u vidu da je reč o izolaciji od strane ograničene grupe država. Tome u prilog ide činjenica da je Rusija nedavno organizovala forum sa zemljama ASEAN-a u Kazanju, da se priprema forum Rusija–Afrika, kao i da se povećava učešće velikih stranih kompanija na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku koji se održava u septembru, a uz to se proširuje saradnja sa Severnom Korejom i realizuju
novi projekti sa Kinom, sve to pokazuje da Rusija jednostavno bira drugačiji pravac razvoja“, zaključio je ekspert.
