https://lat.sputnikportal.rs/20260808/naucnici-upozoravaju-topljenje-leda-na-antarktiku-oslobadja-zivu-u-okean-1202134070.html
Naučnici upozoravaju: Topljenje leda na Antarktiku oslobađa živu u okean
Naučnici upozoravaju: Topljenje leda na Antarktiku oslobađa živu u okean
Sputnik Srbija
Tokom poslednjih 200 godina na Antarktik su dospele ogromne količine žive, iako se taj kontinent dugo smatrao jednim od retkih preostalih netaknutih područja na... 08.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-08T22:18+0200
2026-08-08T22:18+0200
2026-08-08T22:18+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/08/1202134203_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_cf07ff2860255ea1063f075a9c2f71ea.png
Tokom poslednjih 200 godina na Antarktik su dospele ogromne količine žive, iako se taj kontinent dugo smatrao jednim od retkih preostalih netaknutih područja na Zemlji.Živa se u životnu sredinu oslobađa prirodnim putem, kroz vulkansku aktivnost i trošenje stena, ali su ljudske aktivnosti, poput rudarstva i sagorevanja fosilnih goriva, drastično povećale njenu koncentraciju u prirodi, piše “Sajens alert”.Antarktik je do sada funkcionisao kao ogromno prirodno skladište koje je zarobljavalo živu u svojim ledenim slojevima. Problem je u tome što teška industrija, koja ispušta živu u životnu sredinu, istovremeno emituje i gasove sa efektom staklene bašte. Oni doprinose globalnom zagrevanju i topljenju antarktičkog leda, pa se deo žive akumulirane u prošlosti sada vraća u okean.Alarmantni podaciTim naučnika predvođen Čengženom Džouom sa Univerziteta u Pekingu objavio je u časopisu “Proceedings of the National Academy of Sciences” studiju koja detaljno opisuje trenutnu situaciju.Analizom uzoraka sedimenta sa Antarktičkog poluostrva, regiona koji se najbrže topi, istraživači su otkrili zabrinjavajuće trendove. Stopa akumulacije žive na tom području porasla je za 160 odsto od početka industrijalizacije sredinom 19. veka.Živa sa udaljenih područja do Antarktika uglavnom stiže atmosferskim putem. Iz vazduha je apsorbuje morska voda, iz koje se ponovo može osloboditi u atmosferu, u procesu poznatom kao „atmosfersko-okeanski ciklus“.Međutim, nova istraživanja pokazuju da deo ubrzanog nagomilavanja žive potiče i iz unutrašnjosti samog kontinenta. Topljenje leda i erozija pokreću proces koji su naučnici nazvali „ciklus atmosfera–glečer–kopno–okean“, a on ponovo aktivira živu koja je decenijama bila zarobljena u ledu.„Kombinovanje ova dva ciklusa povećalo je oslobađanje žive sa kopna usled topljenja leda za 550 odsto, dok je razmena između vazduha i mora povećana za 350 odsto“, navode Džou i njegov tim u studiji.„Klimatsko zagrevanje na taj način pretvara ogromno istorijsko skladište žive na Antarktiku u aktivan sekundarni izvor zagađenja, što povećava rizik od kontaminacije polarnih područja živom“, zaključuju naučnici, prenosi portal “Indeks”.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo
nauka i tehnologija, društvo
Tokom poslednjih 200 godina na Antarktik su dospele ogromne količine žive, iako se taj kontinent dugo smatrao jednim od retkih preostalih netaknutih područja na Zemlji.
Živa se u životnu sredinu oslobađa prirodnim putem, kroz vulkansku aktivnost i trošenje stena, ali su ljudske aktivnosti, poput rudarstva i sagorevanja fosilnih goriva, drastično povećale njenu koncentraciju u prirodi,
piše “Sajens alert”.
Antarktik je do sada funkcionisao kao ogromno prirodno skladište koje je zarobljavalo živu u svojim ledenim slojevima. Problem je u tome što teška industrija, koja ispušta živu u životnu sredinu, istovremeno emituje i gasove sa efektom staklene bašte. Oni doprinose globalnom zagrevanju i topljenju antarktičkog leda, pa se deo žive akumulirane u prošlosti sada vraća u okean.
Tim naučnika predvođen Čengženom Džouom sa Univerziteta u Pekingu
objavio je u časopisu “
Proceedings of the National Academy of Sciences” studiju koja detaljno opisuje trenutnu situaciju.
Analizom uzoraka sedimenta sa Antarktičkog poluostrva, regiona koji se najbrže topi, istraživači su otkrili zabrinjavajuće trendove. Stopa akumulacije žive na tom području porasla je za 160 odsto od početka industrijalizacije sredinom 19. veka.
Živa sa udaljenih područja do Antarktika uglavnom stiže atmosferskim putem. Iz vazduha je apsorbuje morska voda, iz koje se ponovo može osloboditi u atmosferu, u procesu poznatom kao „atmosfersko-okeanski ciklus“.
Međutim, nova istraživanja pokazuju da deo ubrzanog nagomilavanja žive potiče i iz unutrašnjosti samog kontinenta. Topljenje leda i erozija pokreću proces koji su naučnici nazvali „ciklus atmosfera–glečer–kopno–okean“, a on ponovo aktivira živu koja je decenijama bila zarobljena u ledu.
„Kombinovanje ova dva ciklusa povećalo je oslobađanje žive sa kopna usled topljenja leda za 550 odsto, dok je razmena između vazduha i mora povećana za 350 odsto“, navode Džou i njegov tim u studiji.
„Klimatsko zagrevanje na taj način pretvara ogromno istorijsko skladište žive na Antarktiku u aktivan sekundarni izvor zagađenja, što povećava rizik od kontaminacije polarnih područja živom“, zaključuju naučnici, prenosi portal “Indeks”.
