https://lat.sputnikportal.rs/20260808/naucnici-otkrili-kako-trauma-iz-detinjstva-menja-mozak-1202133582.html
Naučnici otkrili kako trauma iz detinjstva menja mozak
Naučnici otkrili kako trauma iz detinjstva menja mozak
Sputnik Srbija
Iskustva iz detinjstva oblikuju nas u odraslom dobu i mogu imati dugoročne posledice po zdravlje. Prema procenama, više od polovine ljudi doživelo je bar jedno... 08.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-08T21:30+0200
2026-08-08T21:30+0200
2026-08-08T21:30+0200
nauka i tehnologija
nauka i tehnologija
društvo
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/0f/1184747947_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_b671a7b081d5d7c44ed5af2abb2937ef.jpg
Iako je ta veza poznata, za razvoj efikasnih terapija ključno je razumevanje bioloških mehanizama koji stoje iza nje, piše portal “Sajens alert”.Nova studija, objavljena u časopisu “Neuron”, pruža detaljniji uvid u te procese. Američki istraživači proučavali su ventralno tegmentalno područje mozga kod miševa, koje ima važnu ulogu u regulaciji dopamina, a samim tim i u reakcijama na nagradu, motivaciju i stres.Otkrili su da stres u ranom uzrastu dovodi do svojevrsnog „odmotavanja“ spiralne strukture DNK unutar neurona u tom delu mozga. Zbog toga geni postaju dostupniji za aktiviranje.Posledica je da ti neuroni i njihovi geni, koji se sada nalaze u „otvorenijem“ stanju, snažnije reaguju na nove stresne događaje kasnije tokom života. To može dovesti do poremećaja u regulaciji dopamina i pojave problema poput anksioznosti.„Otkrili smo novi biološki proces koji povezuje teška iskustva u ranom detinjstvu sa dugoročnom podložnošću mentalnim bolestima“, objasnila je anesteziolog Megan Krid sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu.„Ovo otkriće otkriva fizički trag koji trauma tokom razvoja ostavlja unutar moždanih ćelija. Naučnicima to daje konkretnu biološku metu za razvoj novih tretmana i intervencija.“Mehanizam promena na ćelijskom nivouIstraživači su utvrdili da stres kod miševa povećava nivo enzima SETD7. Viši nivo enzima, prema rezultatima eksperimenta, bio je povezan sa manjom otpornošću na stres i izraženijim anksioznim ponašanjem u odraslom dobu. Nasuprot tome, blokiranje enzima SETD7 učinilo je miševe izložene stresu otpornijim.„Trenutno ne postoje tretmani za promene koje stres u ranom detinjstvu izaziva u mozgu, delimično zato što nismo imali jasnu sliku o tome koje molekularne mehanizme treba ciljati“, ukazala je Ketrin Džensen Penja sa Instituta za neuronauku Univerziteta Prinston.Ovi nalazi tek treba da budu potvrđeni istraživanjima na ljudima. Međutim, zbog bioloških sličnosti miševa i ljudi, kao i postojećih dokaza o posledicama teških iskustava u detinjstvu, naučnici smatraju da bi se, kako prenosi poprtal "Indeks", sličan mehanizam mogao odvijati i kod ljudi.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
nauka i tehnologija, društvo, živi svet i genetika
Naučnici otkrili kako trauma iz detinjstva menja mozak
Iskustva iz detinjstva oblikuju nas u odraslom dobu i mogu imati dugoročne posledice po zdravlje. Prema procenama, više od polovine ljudi doživelo je bar jedno nepovoljno iskustvo u detinjstvu koje je kasnije dovelo do psihičkih ili fizičkih problema.
Iako je ta veza poznata, za razvoj efikasnih terapija ključno je razumevanje bioloških mehanizama koji stoje iza nje,
piše portal “Sajens alert”.
Nova studija,
objavljena u časopisu “
Neuron”, pruža detaljniji uvid u te procese. Američki istraživači proučavali su ventralno tegmentalno područje mozga kod miševa, koje ima važnu ulogu u regulaciji dopamina, a samim tim i u reakcijama na nagradu, motivaciju i stres.
Otkrili su da stres u ranom uzrastu dovodi do svojevrsnog „odmotavanja“ spiralne strukture DNK unutar neurona u tom delu mozga. Zbog toga geni postaju dostupniji za aktiviranje.
Posledica je da ti neuroni i njihovi geni, koji se sada nalaze u „otvorenijem“ stanju, snažnije reaguju na nove stresne događaje kasnije tokom života. To može dovesti do poremećaja u regulaciji dopamina i pojave problema poput anksioznosti.
„Otkrili smo novi biološki proces koji povezuje teška iskustva u ranom detinjstvu sa dugoročnom podložnošću mentalnim bolestima“, objasnila je anesteziolog Megan Krid sa Univerziteta Vašington u Sent Luisu.
„Ovo otkriće otkriva fizički trag koji trauma tokom razvoja ostavlja unutar moždanih ćelija. Naučnicima to daje konkretnu biološku metu za razvoj novih tretmana i intervencija.“
Mehanizam promena na ćelijskom nivou
Istraživači su utvrdili da stres kod miševa povećava nivo enzima SETD7. Viši nivo enzima, prema rezultatima eksperimenta, bio je povezan sa manjom otpornošću na stres i izraženijim anksioznim ponašanjem u odraslom dobu. Nasuprot tome, blokiranje enzima SETD7 učinilo je miševe izložene stresu otpornijim.
„Trenutno ne postoje tretmani za promene koje stres u ranom detinjstvu izaziva u mozgu, delimično zato što nismo imali jasnu sliku o tome koje molekularne mehanizme treba ciljati“, ukazala je Ketrin Džensen Penja sa Instituta za neuronauku Univerziteta Prinston.
Ovi nalazi tek treba da budu potvrđeni istraživanjima na ljudima. Međutim, zbog bioloških sličnosti miševa i ljudi, kao i postojećih dokaza o posledicama teških iskustava u detinjstvu, naučnici smatraju da bi se, kako prenosi poprtal "Indeks", sličan mehanizam mogao odvijati i kod ljudi.
