https://lat.sputnikportal.rs/20260808/1202124975.html
Ruski tragovi u Beogradu
Ruski tragovi u Beogradu
Sputnik Srbija
Šta je sve o sebi i svom stvaranju napisao veliki Sava Šumanović kao uvod u katalog čuvene izložbe iz 1939. godine, kada je 410 svojih radova izložio u zgradi... 08.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-08T10:00+0200
2026-08-08T10:00+0200
2026-08-08T10:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/08/1202124817_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_8987e3f47539b8f38dac50b471714d9c.jpg
Ruski tragovi u Beogradu
Sputnik Srbija
Šta je sve o sebi i svom stvaranju napisao veliki Sava Šumanović kao uvod u katalog čuvene izložbe iz 1939. godine, kada je 410 svojih radova izložio u zgradi Univerziteta u Beogradu, u kakvom su odnosu bili vedri ton i veseli kolorit sa njegovim duševnim stanjem i zašto su mu sremski pejzaži bili bliži srcu od pariskih – čitamo u knjizi „Sava Šumanović: Autobiografija“, o kojoj razgovaramo sa Lidijom Nikolić iz izdavačke kuće „Kvazar“, koja je objavila knjigu.
Da li je hit film „Odiseja“ Kristofera Nolana motivisan željom da se na veliko platno prenese slavni ep ili pak da se na motivima Homerove priče ispriča savremena priča o čoveku, o užasima rata i isceljenju koje donosi povratak domovini, porodici i sebi samom, zašto je slavni reditelj izabrao da njegova priča, za razliku od starog epa, bude mračna i hladna – pitamo Božidara Radojčina iz Helenske fondacije za knjigu i kulturu.
Kakve priče o Beogradu otkrivaju ruski tragovi sačuvani u njegovim ulicama, hramovima i spomenicima i ima li među njima onih za koje ni stručnjaci do sada nisu znali? O izložbi „Rusko kulturno nasleđe u Beogradu“, koja se do 28. avgusta može pogledati u Biblioteci grada Beograda i značaju očuvanja ove baštine razgovaramo s Miroljubom Milinčićem, predsednikom Centra Ruskog geografskog društva u Beogradu.
Šta za njega znači nagrada „Aleksandar Lifka“ Festivala evropskog filma Palić i zašto je priča o novom filmu „Čuvar ikone Svetog Đorđa“, u kojem igra glavnu ulogu, a potpisuje se i kao scenarista, važna i domaćoj i svetskoj publici – pitamo glumca, reditelja i scenaristu Radoša Bajića.
Zašto je upravo „bela faza“ vrhunac stvaralaštva istaknutog srpskog slikara Marka Čelebonovića i može li tišina jedne slike da govori snažnije od boja? Povodom izložbe u Galeriji ULUS razgovaramo s kolekcionarom i autorom postavke Dejanom Damnjanovićem o umetniku čija dela i danas pozivaju na novo čitanje srpske moderne.
Šta je sve o sebi i svom stvaranju napisao veliki Sava Šumanović kao uvod u katalog čuvene izložbe iz 1939. godine, kada je 410 svojih radova izložio u zgradi Univerziteta u Beogradu, u kakvom su odnosu bili vedri ton i veseli kolorit sa njegovim duševnim stanjem i zašto su mu sremski pejzaži bili bliži srcu od pariskih – čitamo u knjizi „Sava Šumanović: Autobiografija“, o kojoj razgovaramo sa Lidijom Nikolić iz izdavačke kuće „Kvazar“, koja je objavila knjigu.Da li je hit film „Odiseja“ Kristofera Nolana motivisan željom da se na veliko platno prenese slavni ep ili pak da se na motivima Homerove priče ispriča savremena priča o čoveku, o užasima rata i isceljenju koje donosi povratak domovini, porodici i sebi samom, zašto je slavni reditelj izabrao da njegova priča, za razliku od starog epa, bude mračna i hladna – pitamo Božidara Radojčina iz Helenske fondacije za knjigu i kulturu. Kakve priče o Beogradu otkrivaju ruski tragovi sačuvani u njegovim ulicama, hramovima i spomenicima i ima li među njima onih za koje ni stručnjaci do sada nisu znali? O izložbi „Rusko kulturno nasleđe u Beogradu“, koja se do 28. avgusta može pogledati u Biblioteci grada Beograda i značaju očuvanja ove baštine razgovaramo s Miroljubom Milinčićem, predsednikom Centra Ruskog geografskog društva u Beogradu. Šta za njega znači nagrada „Aleksandar Lifka“ Festivala evropskog filma Palić i zašto je priča o novom filmu „Čuvar ikone Svetog Đorđa“, u kojem igra glavnu ulogu, a potpisuje se i kao scenarista, važna i domaćoj i svetskoj publici – pitamo glumca, reditelja i scenaristu Radoša Bajića.Zašto je upravo „bela faza“ vrhunac stvaralaštva istaknutog srpskog slikara Marka Čelebonovića i može li tišina jedne slike da govori snažnije od boja? Povodom izložbe u Galeriji ULUS razgovaramo s kolekcionarom i autorom postavke Dejanom Damnjanovićem o umetniku čija dela i danas pozivaju na novo čitanje srpske moderne.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
audio
Šta je sve o sebi i svom stvaranju napisao veliki Sava Šumanović kao uvod u katalog čuvene izložbe iz 1939. godine, kada je 410 svojih radova izložio u zgradi Univerziteta u Beogradu, u kakvom su odnosu bili vedri ton i veseli kolorit sa njegovim duševnim stanjem i zašto su mu sremski pejzaži bili bliži srcu od pariskih – čitamo u knjizi „Sava Šumanović: Autobiografija“, o kojoj razgovaramo sa Lidijom Nikolić iz izdavačke kuće „Kvazar“, koja je objavila knjigu.
Da li je hit film „Odiseja“ Kristofera Nolana motivisan željom da se na veliko platno prenese slavni ep ili pak da se na motivima Homerove priče ispriča savremena priča o čoveku, o užasima rata i isceljenju koje donosi povratak domovini, porodici i sebi samom, zašto je slavni reditelj izabrao da njegova priča, za razliku od starog epa, bude mračna i hladna – pitamo Božidara Radojčina iz Helenske fondacije za knjigu i kulturu.
Kakve priče o Beogradu otkrivaju ruski tragovi sačuvani u njegovim ulicama, hramovima i spomenicima i ima li među njima onih za koje ni stručnjaci do sada nisu znali? O izložbi „Rusko kulturno nasleđe u Beogradu“, koja se do 28. avgusta može pogledati u Biblioteci grada Beograda i značaju očuvanja ove baštine razgovaramo s Miroljubom Milinčićem, predsednikom Centra Ruskog geografskog društva u Beogradu.
Šta za njega znači nagrada „Aleksandar Lifka“ Festivala evropskog filma Palić i zašto je priča o novom filmu „Čuvar ikone Svetog Đorđa“, u kojem igra glavnu ulogu, a potpisuje se i kao scenarista, važna i domaćoj i svetskoj publici – pitamo glumca, reditelja i scenaristu Radoša Bajića.
Zašto je upravo „bela faza“ vrhunac stvaralaštva istaknutog srpskog slikara Marka Čelebonovića i može li tišina jedne slike da govori snažnije od boja? Povodom izložbe u Galeriji ULUS razgovaramo s kolekcionarom i autorom postavke Dejanom Damnjanovićem o umetniku čija dela i danas pozivaju na novo čitanje srpske moderne.
