https://lat.sputnikportal.rs/20260807/rusija-izdala-skoro-200-specijalnih-viza-francuzima-koji-dele-tradicionalne-vrednosti-1202090832.html
Rusija izdala skoro 200 specijalnih viza Francuzima koji dele tradicionalne vrednosti
Rusija izdala skoro 200 specijalnih viza Francuzima koji dele tradicionalne vrednosti
Sputnik Srbija
Ruska konzularna predstavništva u Francuskoj izdala su francuskim državljanima tokom poslednjih godinu i po dana skoro 200 viza za lica koja dele tradicionalne... 07.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-07T09:39+0200
2026-08-07T09:39+0200
2026-08-07T09:39+0200
rusija
rusija – politika
vize
pariz
francuska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/06/0c/1157115943_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_a69189c5df47f17f77c5d52b567edbd5.jpg
U ruskoj diplomatskoj misiji istakli su da se ruskim konzularnim predstavništvima u Francuskoj i dalje obraćaju francuski državljani tražeći informacije o uslovima preseljenja u Rusiju i dobijanja „vize tradicionalnih vrednosti“.Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 19. avgusta 2024. godine ukaz „O pružanju humanitarne podrške licima koja dele tradicionalne ruske duhovne i moralne vrednosti”.Ljubav francuskog istoričara prema RusijiFrancuski istoričar i predsednik Fonda za razvoj rusko-francuskih istorijskih inicijativa Pjer Malinovski, koji je 2022. godine dobio rusko državljanstvo, ispričao je za Sputnjik kako je počelo njegovo interesovanje za rusku istoriju i iskopavanje posmrtnih ostataka poginulih vojnika.Prema rečima francuskog istoričara, ta misao mu nije davala mira još od detinjstva.„Tada sam, 2014. godine, odlučio da po svaku cenu želim da pokušam da pronađem posmrtne ostatke ruskih vojnika, odnosno da se bavim arheološkim iskopavanjima. Upravo je tu počela moja ljubav prema Rusiji“, rekao je francuski istoričar.Od tada se Malinovski posvetio potrazi za posmrtnim ostacima poginulih vojnika, a 2018. godine osnovao je Fond za razvoj rusko-francuskih istorijskih inicijativa.Fond „Malinovski” sproveo je niz projekata istorijskih istraživanja na mestima velikih bitaka, uključujući Staljingradsku bitku, opsadu Lenjingrada, područje kod Vjazme i Krim. Ove ekspedicije bile su usmerene na pronalaženje posmrtnih ostataka palih vojnika i očuvanje istorijskog sećanja. Pored toga, fond je kod Smolenska otkrio posmrtne ostatke generala Napoleonove vojske Šarl Etjena Gudena, koji su 2021. godine vraćeni u Francusku.Tokom 1916. i 1917. godine kod francuskog sela Kursi, u pokrajini Marna, borili su se vojnici Ruskog ekspedicionog korpusa, koji je bio upućen u Francusku u skladu sa savezničkim obavezama Ruske imperije.Prilikom juriša na Kursi u aprilu 1917. godine Ruski ekspedicioni korpus pretrpeo je teške gubitke: tokom četiri dana borbi poginulo je, ranjeno ili nestalo oko 4.500 vojnika.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260806/unuk-sarla-de-gola-sve-vise-evropljana-zeli-da-se-preseli-u-rusiju-zbog-tradicionalnih-vrednosti-1202058861.html
francuska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
rusija – politika, vize, pariz, francuska
rusija – politika, vize, pariz, francuska
Rusija izdala skoro 200 specijalnih viza Francuzima koji dele tradicionalne vrednosti
Ruska konzularna predstavništva u Francuskoj izdala su francuskim državljanima tokom poslednjih godinu i po dana skoro 200 viza za lica koja dele tradicionalne vrednosti, saopštili su za Sputnjik iz ruske ambasade u Parizu.
„Francuskim državljanima je 2025. godine izdato oko 140 takvih viza, a tokom 2026. godine do sada ih je izdato oko 50”, navela je ruska ambasada.
U ruskoj diplomatskoj misiji istakli su da se ruskim konzularnim predstavništvima u Francuskoj i dalje obraćaju francuski državljani tražeći informacije o uslovima preseljenja u Rusiju i dobijanja „vize tradicionalnih vrednosti“.
Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je 19. avgusta 2024. godine ukaz „O pružanju humanitarne podrške licima koja dele tradicionalne ruske duhovne i moralne vrednosti”.
Ljubav francuskog istoričara prema Rusiji
Francuski istoričar i predsednik Fonda za razvoj rusko-francuskih istorijskih inicijativa Pjer Malinovski, koji je 2022. godine dobio rusko državljanstvo, ispričao je za Sputnjik kako je počelo njegovo interesovanje za rusku istoriju i iskopavanje posmrtnih ostataka poginulih vojnika.
„Živeo sam u blizini malog sela po imenu Kursi. Posmrtni ostaci vojnika pronađeni su na tri kilometra odatle. Moj otac je istoričar specijalizovan za Prvi svetski rat. Stalno mi je govorio: ’Znaš, Rusi su se borili u našem selu.’ I svaki put bih se pitao: ’Kako su se Rusi našli u mom selu?’”, ispričao je Malinovski.
Prema rečima francuskog istoričara, ta misao mu nije davala mira još od detinjstva.
„Tada sam, 2014. godine, odlučio da po svaku cenu želim da pokušam da pronađem posmrtne ostatke ruskih vojnika, odnosno da se bavim arheološkim iskopavanjima. Upravo je tu počela moja ljubav prema Rusiji“, rekao je francuski istoričar.
Od tada se Malinovski posvetio potrazi za posmrtnim ostacima poginulih vojnika, a 2018. godine osnovao je Fond za razvoj rusko-francuskih istorijskih inicijativa.
Fond „Malinovski” sproveo je niz projekata istorijskih istraživanja na mestima velikih bitaka, uključujući Staljingradsku bitku, opsadu Lenjingrada, područje kod Vjazme i Krim. Ove ekspedicije bile su usmerene na pronalaženje posmrtnih ostataka palih vojnika i očuvanje istorijskog sećanja. Pored toga, fond je kod Smolenska otkrio posmrtne ostatke generala Napoleonove vojske Šarl Etjena Gudena, koji su 2021. godine vraćeni u Francusku.
Tokom 1916. i 1917. godine kod francuskog sela Kursi, u pokrajini Marna, borili su se vojnici Ruskog ekspedicionog korpusa, koji je bio upućen u Francusku u skladu sa savezničkim obavezama Ruske imperije.
Prilikom juriša na Kursi u aprilu 1917. godine Ruski ekspedicioni korpus pretrpeo je teške gubitke: tokom četiri dana borbi poginulo je, ranjeno ili nestalo oko 4.500 vojnika.
