Ucene kao oprobani recept: Šta je to Sorensen stvarno poručio Srbiji
© Sputnik / Lola Đorđević
Pratite nas
U pristupu kakav u svojim izjavama pokazuje posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Peter Sorensen evidentno je da se prednost daje albanskoj strani, i to nikako nije dobro jer treba da razgovarate i sa jednom i sa drugom stranom i da posrednik bude objektivan.
Ovo je komentar politikologa Nikole Perišića na izjavu Sorensena da je primena obaveza dve strane i dalje daleko ispod nivoa, pri čemu je u obaveze Beograda uvrstio neprotivljenje članstvu Prištine u međunarodnim organizacijama ali i prihvatanje kosovskih dokumenata i simbola. S druge strane Sorensen Prištini poručuje da treba da započne pregovore o aranžmanima za samoupravljanje srpske zajednice, kao da nema dogovora o Zajednici srpskih opština postignutog Briselskim sporazumom pre 13 godina.
Kosovsko pitanje poluga za pritisak na Srbiju
Perišić kaže da izjave Sorensena svedoče u tome da se nastavlja politika kontinuiteta pritisaka od strane EU prema Srbiji, jer drugi međunarodni akteri koji imaju značajne uloge ne vrše više taj spoljno-politički pritisak na Srbiju kao Evropska unija.
„Jasan pokazatelj je da, pre svega, albanska strana nije u prethodnom periodu ispunila obaveze koje su potpisane Briselski sporazumom još 2013. godine, a koje se odnose na formiranje Zajednice srpskih opština. Tako da bi pre svega EU i glavni posrednik EU u dijalogu Sorensen trebalo da utiču na albansku stranu da primeni ono što je tada prihvatila. Aspekt koji se odnosi na Srbiju, odnosno da se ona ne suprotstavljanja članstvu takozvanog Kosova u određenim međunarodnim institucijama i organizacijama je u stvari širi kontekst posmatranja odnosa između Srbije i Evropske unije,“ kaže on.
Drugim rečima, podseća Perišić, u okviru Poglavlja 35 pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, Srbija faktički nametnuta obveza da treba da radi na normalizaciji odnosa sa takozvanim Kosovom, u okviru kojeg se od Srbije ne traži eksplicitno priznanje nezavisnosti Kosova.
Ko o čemu, EU o sankcijama Rusiji
EU, međutim, kako ističe naš sagovornik, očekuje od Srbije da razvija odnose s Prištinom te da u okviru toga ne blokira članstvo tzv. Kosova u određenim međunarodnim institucijama i organizacijama.
„Srbija je dosad imala podršku nekih velikih evropskih država poput Francuske koja je zaustavljala mogućnost članstva Kosova u određenim međunarodnim institucijama, kao što je recimo za Unesko mogal da se primeti značaj uticaja Francuske. Međutim, sama perspektiva takvih odnosa i svega onoga šta će se dešavati u budućnosti biće uslovljena dinamikom odnosa sa EU. Ukoliko EU i dalje bude posmatrala Srbiju u smislu da nije u potpunosti uskladila spoljnu politiku sa onim što je prioritet EU, a to je u ovom trenutku i dalje uvođenje sankcija Rusiji, pritisci se mogu očekivati i u narednom periodu. I sama EU je svesna da najveći nivo pritiska na Srbiju može da vrši upravo po pitanju KiM i da to u stvari predstavlja jednu od najbolnijih tačaka Srbije u ovom trenutku i zbog toga je takav odnos kakav je i u ovom trenutku“, ocenjuje Perišić.
Nema pozitivnog signala iz EU
To znači, dodaje on, da nažalost ne možemo dati pozitivna predviđena kada je u pitanju uloga Evropske unije u razgovorima i dijalogu koji bi trebalo da se vodi i da se nastavi između Beograda i Prištine.
„Srbija treba da iskoristi trenutno dobre odnose sa najvećim svetskim silama da informiše upravo te države o svemu ovome i da na taj način pokuša da izvrši pritisak na EU da drugačije tretira strane i da nema favorita u stranama koje bi trebalo da razgovaraju,“ zaključuje naš sagovornik.
Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Peter Sorensen izjavio je da će novi sastanak na visokom nivou između Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića biti organizovan tek kada obe strane budu spremne da ostvare konkretne rezultate.
