Ruski naučnici napravili AI model za prepoznavanje depresije
CC0 / Slika generisana veštačkom inteligencijom /
Pratite nas
Ruski naučnici napravili su grafički model koji omogućava istovremenu analizu neurofizioloških i genetičkih podataka što bi moglo da doprinese preciznijoj klasifikaciji depresije.
„Reč je o novoj metodi obrade podataka koja koristi sistem zasnovan na grafovima – vrsti neuronske mreže. Proces funkcioniše na sledeći način: unosimo takozvani skup za obuku, u kojem su označeni zdravi ispitanici i oni koji pate od depresije, te učitavamo njihove genotipove i EEG podatke. Sistem uči da pravi razliku između te dve grupe. Zatim kreiramo skup za testiranje koji sadrži samo genotipove i EEG podatke, a neuronska mreža mora samostalno da utvrdi ko je bolestan, a ko zdrav”, rekao je naučnik i jedan od tvoraca modela Aleksandar Savostjanov.
Istraživači su prikupili obimnu bazu podataka koja obuhvata stanovništvo gotovo celog Sibira — od Altajskog kraja do Burjatije. U istraživanju je učestvovalo više od 3.000 ljudi. Kod pojedinih ispitanika analizirani su uzorci krvi i bris sluzokože obraza, obavljena su EEG snimanja i psihološka testiranja kako bi se procenile osobine ličnosti i stepen ispoljenosti simptoma depresije. Nakon izdvajanja DNK iz uzoraka, naučnici su analizirali 164 genetička lokusa i za svakog ispitanika odredili odstupanja u odnosu na referentni genom.
Pristup zasnovan na grafovima pokazao je znatno veću preciznost od ranije korišćenih sistema neuronskih mreža. Ako je prethodno uspešnost prepoznavanja depresije bila oko 86 odsto, novi model je dostigao više od 96 odsto tačnosti. Istovremeno, broj lažno negativnih rezultata bio je manji nego kod prethodno ispitivanih modela. To ima veliki značaj za skrining psihičkih poremećaja, jer je u ovom slučaju daleko opasnije prevideti depresiju kod osobe koja je ima nego postaviti pogrešnu dijagnozu.
„Genetska predispozicija može se utvrditi još u trenutku rođenja, ali problem je u tome što bi, ako se koristi samo genotip, tačnost predviđanja bila veoma niska. Na razvoj depresije snažno utiču životne okolnosti“, istakao je Savostjanov.
Prema njegovim rečima, EEG, s druge strane, dobro procenjuje trenutno stanje ispitanika u trenutku pregleda, ali se taj pokazatelj veoma brzo menja i ne odražava dugoročne osobine čoveka. Na njega mogu uticati glad i fizičko stanje, objasnio je naučnik.
„U praksi smo imali slučaj kada je EEG pokazao abnormalno stanje mozga kod ispitanika. Ispostavilo se da je to bilo posledica činjenice da je osoba došla na snimanje EEG neposredno nakon vađenja zuba. Kombinovanom analizom genetičkih, neurofizioloških i bihevioralnih podataka pouzdanost dijagnostike se značajno povećava“, zaključio je tvorac modela.
Projekat je predstavljen u časopisu „Nauka u Sibiru“, zvaničnom glasilu Sibirskog odeljenja Ruske akademije nauka.
Pogledajte i:
