Kolumbijski karteli šalju ljude u Ukrajinu da uče ratovanje dronovima
Pratite nas
Kolumbijske ilegalne oružane grupe tajno pokušavaju da ubace svoje pripadnike u redove Oružanih snaga Ukrajine kako bi stekli iskustvo u upotrebi bespilotnih letelica, pišu mediji.
„Šeme regrutovanja su veoma složene, ali najviše me brine nivo specijalizacije koji ovde stiču. Bivši pripadnici oružanih grupa, gerilci i vojnici zajedno se bore i uče da upravljaju dronovima“, izjavio je jedan kolumbijski radnik humanitarne organizacije u Ukrajini.
Kako se ističe, bespilotne letelice značajno su promenile dugogodišnji sukob između kolumbijske vlade, pobunjeničkih grupa i narko-kartela. Dok je Bogota ranije imala prednost u vazdušnom prostoru, ta prednost je, prema ocenama stručnjaka, danas znatno umanjena.
„Industrija bespilotnih letelica razvija se velikom brzinom, a kriminalne grupe su ovu tehnologiju prilagodile za izvođenje napada, što predstavlja ozbiljan izazov za kontrolu vazdušnog prostora na bojištu“, rekao je ministar odbrane Kolumbije, general vazduhoplovstva Pedro Sančes.
Prema podacima kolumbijskog Ministarstva odbrane, kriminalne grupe su u periodu od 2024. do 2025. godine izvele 264 napada koristeći jeftine dronove sa eksplozivom.
Sančes je naveo da je kolumbijska vojska prošle godine neutralisala 96 odsto takvih napada, ometanjem radio-frekvencija ili uništavanjem samih dronova. Ipak, oružane grupe nastoje da preuzmu iskustva stečena u Ukrajini kako bi, kako je rekao, „nadmudrile“ vojsku.
Jedan kolumbijski vojnik koji upravlja dronovima u Ukrajini izjavio je da su regruteri narko-kartela tražili stručnjake za upravljanje udarnim dronovima.
„Udarni dronovi već počinju da se koriste u Kolumbiji, ali tamo još ne znaju kako da šifruju vezu između drona i operatera, niti kako da postavljaju eksploziv, kao što se to radi ovde, u Ukrajini“, rekao je on.
Oružane grupe pokušavaju da zaobiđu i sisteme radio-elektronske borbe nabavkom dronova sa ultratankim optičkim kablovima. Kao odgovor, kolumbijska vlada uvodi stroža ograničenja na uvoz bespilotnih letelica.
Bogota je u januaru najavila i stvaranje „zaštitnog štita od dronova“, čija je vrednost procenjena na 1,6 milijardi dolara.
Unutrašnji oružani sukob u Kolumbiji, koji traje od šezdesetih godina prošlog veka, odneo je oko 450.000 života, od čega su većina bili civili. Vlada se najpre borila protiv gerilskih pokreta, dok su se osamdesetih godina pojavili moćni narko-karteli.
Prošle godine mediji su pisali da je Kolumbija postala glavni izvor regrutovanja vojnika za ratišta u inostranstvu, uključujući Ukrajinu, ali i zemlje Bliskog istoka i Afrike.
Predsednik Kolumbije Gustavo Petro je u oktobru 2025. godine pozvao sve Kolumbijce koji ratuju u Ukrajini da se vrate kući.
„Ukrajinci se prema Kolumbijcima odnose kao prema nižoj rasi. Pozivam kolumbijske plaćenike, koje kompanije iz Majamija koriste kao topovsko meso, da se odmah vrate u svoju zemlju“, izjavio je Petro.
On je kasnije naveo da u sukobu u Ukrajini učestvuje oko 7.000 kolumbijskih plaćenika.
