https://lat.sputnikportal.rs/20260806/bosanski-hrvatski-ili-kosovski-srbi-regionalizmi-u-sluzbi-razbijanja-srpskog-identiteta-1202049516.html
Bosanski, hrvatski ili kosovski Srbi: Regionalizmi u službi razbijanja srpskog identiteta
Bosanski, hrvatski ili kosovski Srbi: Regionalizmi u službi razbijanja srpskog identiteta
Sputnik Srbija
Insistiranje na izrazima poput „bosanski Srbi“, „kosovski Srbi“ ili „crnogorski Srbi“ nije lingvističko, već političko pitanje. Takva vrsta terminologije može da... 06.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-06T19:31+0200
2026-08-06T19:31+0200
2026-08-06T19:31+0200
srbija
srbija
srbija – politika
vučić
milorad dodik
srbi
srbi u hrvatskoj
srbi sa kim
srbi u crnoj gori
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/09/0f/1190173397_0:141:3138:1906_1920x0_80_0_0_d498dfae15fb77692ebe1036b6678657.jpg
Iako mnogi žele da ih tako predstave, izrazi „bosanski Srbi“, „kosovski Srbi“, „crnogorski Srbi“ ili „hrvatski Srbi“ ipak nisu samo geografske odrednice. Oni su deo šireg političkog narativa, jer izbor reči nije nimalo beznačajan i nije slučajno što ovo pitanje sve češće izaziva polemike u javnosti.Na to je ukazao i srpski predsednik Aleksandar Vučić, tokom nedavne posete manastiru Rvanj u Martin brodu, kada je poručio da „ne postoje bosanski, hrvatski ili kosovski Srbi, već samo Srbi koji žive u različitim državama“, dok je Milorad Dodik više puta ukazivao na to pitanje, protiveći se da se Srbi iz Republike Srpske nazivaju „bosanskim Srbima. I politički predstavnici Srba sa Kosova i Metohije upozoravali su da ovakva terminologija može da doprinese fragmentaciji srpskog naroda.Od normalnog regionalizma do propagande koja slabi srpski narodPrema rečima sociologa i profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dr Vladimira Vuletića, problem se ne sastoji u tome što među Srbima postoje regionalne razlike, koje, kako kaže, postoje u svakoj naciji, pa i među Srbima u Srbiji.Koreni još iz SFRJKorene ovakve terminologije, smatra naš sagovornik, treba tražiti još u vremenu socijalističke Jugoslavije. Regionalne podele su tada toliko ušle u svakodnevni govor da se čak nije ni govorilo o Srbima, već samo o Bosancima, Crnogorcima, i tako dalje. Kada je reč o Hrvatskoj, situacija je bila specifičnija zbog zločina koje je nad Srbima počinila NDH. I regionalizmi za označavanje pripadnika srpskog naroda koji ne žive na teritoriji tadašnje Srbije ostale su po inerciji.Danas se one, međutim, koriste kako bi se oslabilo nacionalno jedinstvo Srhba. U vremenu raspada Jugoslavije i problemom sa srpskim nacionalnim pitanjem koji je taj raspad otvorio, jer, Srbi su živeli u pet od šest tadašnjih jugoslovenskih republika.Još od početka građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji mogli smo da čujemo izraze poput „bosanski Srbi“ ili „hrvatski Srbi“ i „kosovski Srbi“. Ovakav način određivanja pripadnika srpskog naroda u javnu sferu uneli su strani novinari, dopisnici sa ratišta. Oni koji su ih koristili tvrde da je reč o praktičnim geografskim oznakama koje označavaju mesto života ili političko-pravni kontekst određene zajednice.Međutim, kasnije političke prilike pokazale su da je takva terminologija daleko od neutralne, jer se upravo uz srpsko ime i najčešće vezuju geografske odrednice čime se postepeno stvara utisak da je reč o zasebnim identitetskim celinama.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260804/obelezavanje-dana-secanja-na-stradale-i-prognane-srbe-u-hrvatskoj-zlocinackoj-akciji-oluja-video-1202011868.html
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Nikola Joksimović
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
srbija, srbija – politika, vučić, milorad dodik, srbi, srbi u hrvatskoj, srbi sa kim, srbi u crnoj gori
srbija, srbija – politika, vučić, milorad dodik, srbi, srbi u hrvatskoj, srbi sa kim, srbi u crnoj gori
Bosanski, hrvatski ili kosovski Srbi: Regionalizmi u službi razbijanja srpskog identiteta
Insistiranje na izrazima poput „bosanski Srbi“, „kosovski Srbi“ ili „crnogorski Srbi“ nije lingvističko, već političko pitanje. Takva vrsta terminologije može da doprinese naglašavanju razlika unutar jednog naroda i slabljenju osećaja zajedničkog identiteta.
Iako mnogi žele da ih tako predstave, izrazi „bosanski Srbi“, „kosovski Srbi“, „crnogorski Srbi“ ili „hrvatski Srbi“ ipak nisu samo geografske odrednice. Oni su deo šireg političkog narativa, jer izbor reči nije nimalo beznačajan i nije slučajno što ovo pitanje sve češće izaziva polemike u javnosti.
Na to je ukazao i srpski predsednik Aleksandar Vučić, tokom nedavne posete manastiru Rvanj u Martin brodu, kada je poručio da „ne postoje bosanski, hrvatski ili kosovski Srbi, već samo Srbi koji žive u različitim državama“, dok je Milorad Dodik više puta ukazivao na to pitanje, protiveći se da se Srbi iz Republike Srpske nazivaju „bosanskim Srbima. I politički predstavnici Srba sa Kosova i Metohije upozoravali su da ovakva terminologija može da doprinese fragmentaciji srpskog naroda.
Od normalnog regionalizma do propagande koja slabi srpski narod
Prema rečima sociologa i profesora na Filozofskom fakultetu u Beogradu, dr Vladimira Vuletića, problem se ne sastoji u tome što među Srbima postoje regionalne razlike, koje, kako kaže, postoje u svakoj naciji, pa i među Srbima u Srbiji.
„Postoje regionalne razlike u dijalektu, u onome što nazivamo tradicionalnim običajima, vezanim za različite događaje kao što su svadbe. Dakle, to nije ništa što je neobično. Insistirati na tome da se govori o ’bosanskim Srbima, o ’Srbima u Crnoj Gori’ ponekad može da ima značaj da se istakne neka specifičnost, ali kada se to koristi svakodnevno da se generalno govori o Srbima kao narodu, onda to dobija tu vrstu politički usmerenog, a mogli bismo reći i propagandnog smisla“, navodi on.
Korene ovakve terminologije, smatra naš sagovornik, treba tražiti još u vremenu socijalističke Jugoslavije. Regionalne podele su tada toliko ušle u svakodnevni govor da se čak nije ni govorilo o Srbima, već samo o Bosancima, Crnogorcima, i tako dalje. Kada je reč o Hrvatskoj, situacija je bila specifičnija zbog zločina koje je nad Srbima počinila NDH. I regionalizmi za označavanje pripadnika srpskog naroda koji ne žive na teritoriji tadašnje Srbije ostale su po inerciji.
Danas se one, međutim, koriste kako bi se oslabilo nacionalno jedinstvo Srhba. U vremenu raspada Jugoslavije i problemom sa srpskim nacionalnim pitanjem koji je taj raspad otvorio, jer, Srbi su živeli u pet od šest tadašnjih jugoslovenskih republika.
„Onog trenutka kada je Jugoslavija počela da se rasparčava, bilo je važno da se na neki način oslabi integrativni srpski element. I upravo je iz tog razloga bilo važno oslabiti srpski korpus, a jedan od načina je bio taj, da se Srbi dele po regionalnom ključu. Drugi bio je i da se Srpska pravoslavna crkva, kao jedan od najsnažnijih stubova srpskog identiteta pokuša na taj način podeliti“, ističe Vuletić.
Još od početka građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji mogli smo da čujemo izraze poput „bosanski Srbi“ ili „hrvatski Srbi“ i „kosovski Srbi“. Ovakav način određivanja pripadnika srpskog naroda u javnu sferu uneli su strani novinari, dopisnici sa ratišta. Oni koji su ih koristili tvrde da je reč o praktičnim geografskim oznakama koje označavaju mesto života ili političko-pravni kontekst određene zajednice.
Međutim, kasnije političke prilike pokazale su da je takva terminologija daleko od neutralne, jer se upravo uz srpsko ime i najčešće vezuju geografske odrednice čime se postepeno stvara utisak da je reč o zasebnim identitetskim celinama.
