Prebilovci kao opomena: Zločin koji se ne sme zaboraviti
© Foto : Print skirn /Jutjub
Pratite nas
Ustaše su u Drugom svetskom ratu u Prebilovcima počinile takav zločin nad Srbima da su iz ovog mesta tek posle 25 godina od tog strašnog događaja prva deca stasala za vojsku. Ali mi smo narod sklon amnezijama i zato nam se i danas ponavljaju tragedije, kaže protojerej Darko Đogo, povodom obeležavanja 85 godina od zločina nad Srbima u ovom mestu.
Stradanja srpskog stanovništva u ovom hercegovačkom selu kod Čapljine biće obeleženo parastosom, liturgijom i prigodnim programom.
Zaborav je najgora opcija za budućnost
Protojerej Đogo kaže za Sputnjik da je tužno da mnogi ljudi danas ne znaju detalje ovog zločina.
„Nažalost mnogo je onih koji ne znaju, na primer, da u samim Prebilovcima u to doba nije bilo nijedne muške glave, niko nije računao da je moguće da neko sistematski uništi kompletno civilno stanovništvo. Zločinke države najviše ciljaju muško, vojno sposobno stanovništvo, ali to nije sprečilo ustaše da naprave takav zločin da su iz ovog mesta tek nakon 25 godina od zločina prva deca stasala za vojsku. Dakle, za jedan dan, kada je započeo zločin škola koja je do tada bila škola poslužila je zapravo kao neka vrsta mučilišta gde su i deca i žene mučeni, žene silovane i praktično je potpuno uništeno civilno stanovništvo,“ podseća Đogo.
Naš sagovornik kaže da mu je žao što Srbi ne neguju dovoljno kulturu sećanja, odnosno sećanje na žrtve.
Sudbina svake hercegovačke porodice
„Stradanje je bilo sudbina gotovo svake hercegovske porodice u Drugom svetskom ratu. U našem kraju nema niko ko nije imao neku sličnu životnu priču i ko ne bi mogao da kaže nešto o tome. Međutim, kao da smo mi na narod, koji je na neki način sklon amneziji – i kada se pogleda i Prvi svetski rat kada je reč o logorima, i Drugi svetski rat, gde još nisu do kraja ni istražene naše traume, naše suočavanje s onim što smo doživeli... Profesor Jovan Mirić izdao je zaista zanimljivu i veliku knjigu o tome. Kad pogledate šta se desilo u ratovima '90-tih, koliko smo stradali, a onda uparite sa scenom neke letnje lakomislenosti gde zapravo stotine hiljada ljudi, nesvesni istorije, sadašnjosti i budućnosti ne vide nikakvu potrebu da se bilo čega sećaju. Da makar kada turistički prolaze kroz te krajeve zastanu i svojoj deci objasne istoriju. Kada vidite to zaista se nekad čovek zapita šta zaista nama treba da se desi da bismo jednom za svagda, ili bar jednom naučili tu istorijsku lekciju da nam se stradanja ne ponavljaju nego da pokušamo da na neki način učimo iz istorije,“ navodi sagovornik Sputnjika.
Protojerej Đogo napominje da se kod nas na žalost istorija ponovila, ne prvi put kao tragedija a drugi put kao farsa, već se nama istorija gotovo uvek ponavlja kao tragedija.
„Tužno je videti kako ljudi trče svi na more, počesto baš u te mučenike, nekada srpske krajeve, i potpunosti se vrate bez ikakvog saznanja o svojoj istoriji, o istoriji svog naroda, to je zaista zabrinjavajuće. Jer, taj naš zaborav je garant da će nam se nešto tako u budućnosti ponoviti, ako ne uložimo svestan trud da osvestimo istorijske i životne lekcije koje smo toliko puta ponovili,“ ističe Đogo.
Obeležavanje u Prebilovcima organizuje Odbor Vlade Republike Srpske za negovanje tradicije oslobodilačkih ratova.
Istorijske činjenice govore za sebe
Prema istorijskim izvorima, ustaške snage su između 6. i 11. avgusta 1941. godine izvele masovni zločin nad srpskim stanovništvom Prebilovaca. Većina žrtava bačena je u jamu Golubinku, dok su drugi ubijeni na licu mesta.
Prema svedočenju Mare Bulut, jedine osobe koja je preživela zločin u školi u Prebilovcima, ubijani su i žene i deca, uz izuzetnu surovost. Prema podacima koje navode organizatori obeležavanja, u Prebilovcima je ubijeno oko 830 Srba, dok iz 57 porodica niko nije preživeo.
Na području Hercegovine evidentirano je oko 110 stratišta, od kojih su mnoga bile kraške jame poput Golubinke, Korićanke, Jagodnjače, Pandurice, Ržanog dola i mnogih drugih. Posle rata, zločin je dugo bio nedovoljno istraživan u javnosti. Jame u koje su bacane žrtve zabetonirane su 1961. godine, a ekshumacije su počele 1990. Posmrtni ostaci više od 4.000 Srba sahranjeni su 4. avgusta 1991. godine u spomen-kosturnici u Prebilovcima.
U junu 1992. godine tokom ofanzive "Čagalj" pripadnici HOS-a i HVO-a minirali su spomen-kosturnicu.
Predsednik Stranke nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik poručio je da su Prebilovci hercegovačko selo koje obavezuje, opominje i poziva da nikad ne zaboravimo, da sećanje nije osveta, već dug prema precima koji nisu imali priliku da ostare i koja nas uči da zaborav otvara vrata ponavljanju zločina.
