Kompromis nije na vidiku: Amerika će teško izaći iz bliskoistočnog vira /video/
© AP Photo / Vahid Salemi
Pratite nas
Razvoj događaja na Bliskom istoku pokazuje da Sjedinjene Države imaju poteškoća da izađu iz vira u koji su se same upustile, a čak i sporazum sa Hamasom, u Vašingtonu ocenjen kao istorijski, zbog interesa Izraela nema mnogo šanse da se održi, iako bi njegova primena blagotvorno uticala i na rešenje oko Irana, ocenjuju sagovornici Sputnjika.
Postoji veliki broj različitih aktera koji imaju određene interese kada je u pitanju sve što se dešava na Bliskom istoku i to usložnjava situaciju i pravi jednačinu sa više nepoznatih, kaže politikolog Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja.
On napominje da su tu ključni interesi Sjedinjenih Država i Izraela koji dosad nisu išli na ruku postizanju kompromisa s Iranom, dok su s druge strane zemlje Zaliva koje se zalažu za smirivanje strasti i pronalaženje kakvog-takvog rešenja.
„Te države imaju najveći interes da dođe do mira kada je u pitanju sve ono što se dešava na Bliskom istoku, pogotovo imajući u vidu činjenicu da su bile pogođene poslednjim borbama i faktički bile uključene u sukob. Zato i žele da se ovo završi što pre. Pitanje je samo koliko one zaista imaju uticaja na uspostavljanje mira u tom regionu jer je jasno da SAD najviše utiču na društvene i političke tokove u tom području i da će najviše od njih zavisiti u kom smeru će ići stvari“, objašnjava Perišić u emisiji Svet sa Sputnjikom.
Maksimalistički ciljevi Izraela
Kako kaže, ne treba zaboraviti značaj jevrejske zajednice u SAD koja je imala važnu ulogu u izbornoj pobedi Donalda Trampa, a s druge strane Izrael ima otvoreno maksimalističke ciljeve i ne želi da dozvoli da se Iran i dalje razvija kao jedna od regionalnih sila.
Međutim, ističe on, i u SAD trenutno postoji svest da je Iran spremnije nego tšo se očekivalo dočekao ovaj sukob i Tramp sada mora da pronađe određenu izlaznu strategiju koja bi išla u korist i SAD, i Izraelu.
Važan momenat, prema rečima Perišića, jeste globalni ekonomski uticaj dešavanja na Bliskom istoku, ali i unutrašnja situacija u SAD gde se bliže novembarski izbori za Kongres.
“U tom smislu Tramp mora da balansira između različitih interesa koji postoje i da pokuša da spreči pre svega razvoj dalje ekonomske krize koja bi mogla da se oseti i u SAD. Kao čovek koji dolazi iz sfere biznisa, on može da prepozna u kom smeru idu ekonomski trendovi, a ako nas ičemu uči istorija dve velike ekonomske krize u SAD, one izazivaju mnogo dublje podele unutar same te države i to onda može da bude okidač različitih političkih potresa. Jasno je da to Trampu u ovom trenutku nikako ne odgovara.“
Ping-pong se nastavlja
Publicista dr Mario Kalik konstatuje da su zbog čvrstog stava Irana čak i američki izvori bliski administraciji skeptični da se s tom zemljom može postići neko rešenje do novembarskih izbora, a da je opet Trampu važno da ima neki opipljiv uspeh na spoljnopolitičkoj sceni, naročito kad je reč o Bliskom istoku.
On veruje da upravo zato američki predsednik ide taktikom na dva koloseka – kombinuje retoriku sile sa ponudom pregovora čime pokušava da ojača pozicije.
“Taj jezik sile je i deo diplomatske igre. Ali Iran je vrlo miran, siguran, ima samopouzdanje i od početka ne pristaje na takvu retoriku - kaže da se s njim može razgovarati samo kao sa ravnopravnom stranom i traži da se ispoštuje njegovo dostojanstvo i integritet. Tako da je Amerika u problemu kako da izađe iz ovog u šta se uplela a da ima makar privid nekog uspeha. Čak Iran u nekom smislu ima inicijativu”, primećuje naš sagovornik.
On takođe podseća da je i "Njujork tajms" pisao da Amerika ima problema sa zalihama municije što Tramp demantuje, ali s druge strane traži da se povećaju zalihe.
“Verovatno je istina malo sumornija po američku stranu nego što je optimistična. Čak se pojavio podatak da su američke strateške rezerve nafte na najnižem nivou, od marta 1983. godine, dakle, za poslednjih 43 godine, što je isto posledica ove krize i zatvaranja Ormuskog moreuza. Oko toga se i vodi glavna bitka jer to je važno čvorište, važan put i za Iran i za zalivske zemlje, a i za Ameriku”, navodi Kalik.
Naš sagovornik veruje da će se pregovori oko sukoba SAD i Irana verovatno nastaviti u “ping-pong, cik-cak ritmu”, sa smenjivanjem napada i uzvraćanja na njih i razgovora jer, kako stvari stoje, nema izgleda za neko trajno rešenje.
Nejasne perspektive sprovođenja sporazuma o razoružanju Hamasa
Komentarišući sporazum o razoružanju Hamasa, koji je Tramp nazvao istorijskim, Perišić izražava rezerve da će ga ta organizacija poštovati budući da je, prvo, vrlo teško utvrditi koliko ona oružja u ovom trenutku poseduje ali i na koji način i kojim tempom će se razoružavati.
“Iz tog razloga je vrlo teško govoriti o tome kakva bi mogla da bude perspektiva takvog dogovora. Ja očekujem da Hamas kao i druge terorističke organizacije koje deluju u tom području nastave da deluju u skladu s tim kako se budu razvijali sukobi u regionu gde je otvoreno više frontova i gde postoji bliska saradnja svih terrorističkih grupacija”, objašnjava on.
Kalik dodaje da ni Savet mira, koji istupa kao strana u pregovoru sa Hamasom, nije jasno definisan i zapravo nije ni uspeo da se konstituiše kako ga je Tramp gromoglasno najavio.
“Mnoge države nisu prihvatile učešće, ni Rusija. Iako je on pozvao Rusiju, ona je ostala uzdržana i distancirana…I sad se sporazum pojavio maltene kao prva aktivnost Saveta mira ili prvi neki uspeh koji je samo obznanjen u medijima. Ako se uzme u obzir problematični status tog Saveta mira može delovati da je i sporazum sa Hamasom na staklenim nogama. Ali ako se pogledae realnost, nema naznaka da bi se Hamas na kraće vreme mogao revitalizovati i uzvratiti nekim udarcem.”
Ukoliko bi ipak sporazum opstao, to bi definitivno donelo mirniju retoriku u region, ocenjuje Perišić ali takođe izražava skepsu kad je u pitanju njegova primena, ne samo zbog nejasno definisane uloge Saveta mira već i zbog odsustva aktivnosti Ujedinjenih nacija.
“Ključno je pitanje šta rade sve vreme Ujedinjene nacije dok se sve ovo dešava. Koliko je tu bilo zločina i sa jedne i sa druge strane, koliko je nedužnih civila stradalo u ove skoro tri godine koliko traje sukob u regionu. Sve to pokazuje nemogućnost primene međunarodnog prava, što je možda i najporaznije kada gledamo slike iz tog dela sveta gde su partikularni interesi pre svega globalnih sila, ali i regionalnih igrača kao što je Izrael u konkretnom primeru iznad primene međunarodnog prava i svega što je dogovoreno različitim konvencijama”, zaključuje politikolog.
