https://lat.sputnikportal.rs/20260804/u-beogradu-obelezen-dan-secanja-na-stradale-u-oluji-parastos-u-crkvi-svetog-marka-foto-video-1201998771.html
U Beogradu obeležen Dan sećanja na stradale u "Oluji": Parastos u crkvi Svetog Marka /foto, video/
U Beogradu obeležen Dan sećanja na stradale u "Oluji": Parastos u crkvi Svetog Marka /foto, video/
Sputnik Srbija
U Beogradu je danas obeležen Dan sećanja na stradale i prognane u zločinačkoj akciji hrvatske vojske i policije u avgustu 1995. godine "Oluji" parastosom u... 04.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-04T12:58+0200
2026-08-04T12:58+0200
2026-08-04T13:04+0200
srbija
srbija
srbija – društvo
akcija „oluja“
aleksandar šapić
hrvatska
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/04/1201997912_0:66:1281:786_1920x0_80_0_0_8c5c21f4df48505ecc29c561bc14559b.jpg
Obeležavanju su prisustvovali gradonačelnik Grada Beograda Aleksandar Šapić i ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, koji su u Tašmajdanskom parku odali poštu stradalima i položili venac kod Spomen-ploče srpskim žrtvama stradalim u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1991. do 2000. godine. U okviru obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane u "Oluji", u Tašmajdanskom parku izvedena je himna Srbije i prikazan kratkometražni dokumentarni film posvećen "Oluji".Nakon Šapića, vence su položili ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, državni sekretar u Ministarstvu za rad Mile Rosić, delegacija Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije na čelu sa Nataša Stanisavljević, predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, kao i brojna udruženja veterana i boraca.Žika Ivanović iz udruženja "Crvene beretke" istakao je da se danas sećamo 31 godinu od bola i sećanja koje niko nije mogao da izbriše, kolona, uplakanih majki i dece, kao i staraca koji su poslednji put zaključavali vrata svojih ognjišta, neznajući da se nikada neće vratiti.Naglasio je da se danas sećamo i srpskih boraca koji su branili svoj narod i porodice, od kojih su mnogi ostavljali živote u toj odbrani."Pamtimo Petrovačku cestu gde su u izbegličkoj koloni ubijena nedužna srpska deca i civili. Pamtimo Janusove livade, mesto stravičnog stradanja srpskih civila o kojem se predugo ćutalo i za koje porodice žrtava već više od tri decenije čekaju istinu i pravdu. Pamtimo svako spaljeno selo, porušenu kuću i svaku porodicu koja je ostala bez svojih najmilijih. Danas ne brojimo samo godine koje su prošle, brojimo prazna mesta za porodičnim stolom, brojimo one koji nisu dočekali da pravda zakuca na vrata njihovih porodica", rekao je Ivanović.Prema njegovim rečima, vreme je da oni koji su odgovorni za ubistva srpske nejači, civila, dece, žena i staraca, konačno odgovaraju pred licem pravde. Dodao je da to nije poziv na mržnju, niti na osvetu, već zahtev za istinom, pravdom i za dostojanstvom svake nevine žrtve."Mi najbolje znamo koliko boli kad ostaneš bez doma, bez zavičaja, bez uspomene i bez svojih najbližih. A isto tako znamo da narod živi dok pamti. Zato smo se danas ovde da se poklonimo senima naših stradalnika i da poručimo da neće biti zaboravljeni", naveo je Ivanović.Predsednik udruženja "Zavičaj" Nenad Abramović istakao je da svaki zaborav ubija ponovo i ukazao da preživeli prognani Srbi iz Krajine jedino što mogu da urade za sve stradale jeste da ih ne zaborave."Svi vi koji ste ovde danas, osim zahvalnosti, zaslužujete mnogo više, na ponos vašim naraštajima, tako vas Bog blagoslovio. Tu je sa nama i naša duhovna vodilja i sveta tačka koju sledimo, a to je naša pravoslavna crkva, koja je uvek sa svojim stradalnicima i koja je put našem spasenju i izbavljenju. Ona je u našim zavičajima i čuva ih i neguje kao najbrižnija majka, dok mi nismo tu, čeka dan spasenja i našeg povratka", rekao je Abramović.Ukazao je da je narod Srbije, kao mnogo puta kroz istoriju, u najtežim trenucima pomogao svojim stradalnicima, podelio njihovu muku, ističući da se za tadašnje političke elite to ne može reći."Sačuvali smo biološku osnovu. Napali su nas jer smo mi Krajišnici, jer volimo svoju pravoslavnu veru, istinoljubivi smo i slobodarski narod, nećemo stranu čizmu na svojoj kičmi i ne damo ono što je naše. Ne damo im da nas ponovo vode u Jasenovac, da nas bacaju u jame, da nam pokrštavaju porodice. Ne damo, jer smo mi prosto Krajišnici, iz nas izvire duh slobode", naveo je Abramović.U Mrkonjić Gradu danas će biti održana centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji "Oluja", u kojoj je proterano 220.000 Srba, a oko 2.000 ubijeno.Srbija i Republiska Srpska (RS) i ove godine zajedno odaju poštu žrtvama progona u "Oluji".Hrvatska vojno-policijska operacija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji.Prema podacima Dokumentaciono informacionog centra "Veritas", u "Oluji" je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, a više od 1.900 ih je ubijeno, pri čemu su počinjeni brojni zločini.Bio je to najveći egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata.Pogledajte i:
https://lat.sputnikportal.rs/20260804/ruska-ambasada-o-oluji-posebna-odgovornost-je-na-eu-i-nato---vrhunac-je-agresija-na-srj--1201996651.html
srbija
hrvatska
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija, srbija – društvo, akcija „oluja“, aleksandar šapić, hrvatska
srbija, srbija – društvo, akcija „oluja“, aleksandar šapić, hrvatska
U Beogradu obeležen Dan sećanja na stradale u "Oluji": Parastos u crkvi Svetog Marka /foto, video/
12:58 04.08.2026 (Osveženo: 13:04 04.08.2026) U Beogradu je danas obeležen Dan sećanja na stradale i prognane u zločinačkoj akciji hrvatske vojske i policije u avgustu 1995. godine "Oluji" parastosom u crkvi Svetog Marka.
Obeležavanju su prisustvovali gradonačelnik Grada Beograda Aleksandar Šapić i ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, koji su u Tašmajdanskom parku odali poštu stradalima i položili venac kod Spomen-ploče srpskim žrtvama stradalim u ratovima na prostoru bivše Jugoslavije od 1991. do 2000. godine.
U okviru obeležavanja Dana sećanja na stradale i prognane u "Oluji", u Tašmajdanskom parku izvedena je himna Srbije i prikazan kratkometražni dokumentarni film posvećen "Oluji".
Nakon Šapića, vence su položili ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina, državni sekretar u Ministarstvu za rad Mile Rosić, delegacija Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije na čelu sa Nataša Stanisavljević, predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta, kao i brojna udruženja veterana i boraca.
Žika Ivanović iz udruženja "Crvene beretke" istakao je da se danas sećamo 31 godinu od bola i sećanja koje niko nije mogao da izbriše, kolona, uplakanih majki i dece, kao i staraca koji su poslednji put zaključavali vrata svojih ognjišta, neznajući da se nikada neće vratiti.
Naglasio je da se danas sećamo i srpskih boraca koji su branili svoj narod i porodice, od kojih su mnogi ostavljali živote u toj odbrani.
"Pamtimo Petrovačku cestu gde su u izbegličkoj koloni ubijena nedužna srpska deca i civili. Pamtimo Janusove livade, mesto stravičnog stradanja srpskih civila o kojem se predugo ćutalo i za koje porodice žrtava već više od tri decenije čekaju istinu i pravdu. Pamtimo svako spaljeno selo, porušenu kuću i svaku porodicu koja je ostala bez svojih najmilijih. Danas ne brojimo samo godine koje su prošle, brojimo prazna mesta za porodičnim stolom, brojimo one koji nisu dočekali da pravda zakuca na vrata njihovih porodica", rekao je Ivanović.
Prema njegovim rečima, vreme je da oni koji su odgovorni za ubistva srpske nejači, civila, dece, žena i staraca, konačno odgovaraju pred licem pravde. Dodao je da to nije poziv na mržnju, niti na osvetu, već zahtev za istinom, pravdom i za dostojanstvom svake nevine žrtve.
"Mi najbolje znamo koliko boli kad ostaneš bez doma, bez zavičaja, bez uspomene i bez svojih najbližih. A isto tako znamo da narod živi dok pamti. Zato smo se danas ovde da se poklonimo senima naših stradalnika i da poručimo da neće biti zaboravljeni", naveo je Ivanović.
Predsednik udruženja "Zavičaj" Nenad Abramović istakao je da svaki zaborav ubija ponovo i ukazao da preživeli prognani Srbi iz Krajine jedino što mogu da urade za sve stradale jeste da ih ne zaborave.
"Svi vi koji ste ovde danas, osim zahvalnosti, zaslužujete mnogo više, na ponos vašim naraštajima, tako vas Bog blagoslovio. Tu je sa nama i naša duhovna vodilja i sveta tačka koju sledimo, a to je naša pravoslavna crkva, koja je uvek sa svojim stradalnicima i koja je put našem spasenju i izbavljenju. Ona je u našim zavičajima i čuva ih i neguje kao najbrižnija majka, dok mi nismo tu, čeka dan spasenja i našeg povratka", rekao je Abramović.
Ukazao je da je narod Srbije, kao mnogo puta kroz istoriju, u najtežim trenucima pomogao svojim stradalnicima, podelio njihovu muku, ističući da se za tadašnje političke elite to ne može reći.
"Sačuvali smo biološku osnovu. Napali su nas jer smo mi Krajišnici, jer volimo svoju pravoslavnu veru, istinoljubivi smo i slobodarski narod, nećemo stranu čizmu na svojoj kičmi i ne damo ono što je naše. Ne damo im da nas ponovo vode u Jasenovac, da nas bacaju u jame, da nam pokrštavaju porodice. Ne damo, jer smo mi prosto Krajišnici, iz nas izvire duh slobode", naveo je Abramović.
U Mrkonjić Gradu danas će biti održana centralna ceremonija obeležavanja Dana sećanja na sve stradale i prognane Srbe u hrvatskoj vojno-policijskoj operaciji "Oluja", u kojoj je proterano 220.000 Srba, a oko 2.000 ubijeno.
Srbija i Republiska Srpska (RS) i ove godine zajedno odaju poštu žrtvama progona u "Oluji".
Hrvatska vojno-policijska operacija "Oluja" počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica HVO-a na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.
Dan kasnije, 5. avgusta, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla zastavu Hrvatske, dok su kolone izbeglica preko srpskih teritorija u BiH krenule ka Srbiji.
Prema podacima Dokumentaciono informacionog centra "Veritas", u "Oluji" je sa prostora Republike Srpske Krajine proterano više od 220.000 Srba, a više od 1.900 ih je ubijeno, pri čemu su počinjeni brojni zločini.
Bio je to najveći egzodus civila u Evropi posle Drugog svetskog rata.
