https://lat.sputnikportal.rs/20260804/od-bludnice-do-svetice-ko-je-zaista-bila-marija-magdalina-1201997383.html
Od „bludnice“ do svetice: Ko je zaista bila Marija Magdalena
Od „bludnice“ do svetice: Ko je zaista bila Marija Magdalena
Sputnik Srbija
Pravoslavni vernici obeležavaju dan sećanja na Svetu Mariju Magdalenu, jednu od najpoštovanijih ličnosti u hrišćanstvu, čiji je život vekovima bio predmet... 04.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-04T12:29+0200
2026-08-04T12:29+0200
2026-08-04T12:30+0200
društvo
društvo
religija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/04/1201997629_0:646:2048:1798_1920x0_80_0_0_348f970b8f009a4f22372a82bcee242c.jpg
Prema Jevanđelju, Marija Magdalena bila je verna Hristova učenica i jedna od žena mironosica. Bila je prisutna na Golgoti tokom Hristovog raspeća, a upravo je njoj prvoj bilo dato da vidi vaskrslog Hrista. Jevanđelja pominju i da je Isus iz nje isterao sedam demona, nakon čega je postala njegov sledbenik.Predanje navodi da je posle Hristovog vaskrsenja propovedala hrišćanstvo u Jerusalimu, Efesu i na području današnje Italije. Prema jednoj poznatoj priči, donela je rimskom caru Tiberiju jaje i objavila mu Hristovo vaskrsenje. Kada je car rekao da je vaskrsenje nemoguće kao što je nemoguće da jaje postane crveno, ono je, prema predanju, čudesno promenilo boju. Upravo se ovaj događaj smatra jednim od objašnjenja običaja farbanja vaskršnjih jaja.Tokom vekova Marija Magdalena je često pogrešno predstavljana kao bludnica. Do toga je došlo nakon propovedi pape Grigorija Velikog iz 591. godine, koji je izjednačio Magdalenu sa grešnicom koja je mirom pomazala Hristove noge. Savremeni stručnjaci za biblistiku, međutim, smatraju da je reč o dve različite ličnosti i da Jevanđelja nigde ne nazivaju Mariju Magdalenu bludnicom.Poslednjih decenija javnost je ponovo zaokupila tvrdnja da je Marija Magdalena bila Hristova supruga. Teorija je dobila na popularnosti nakon objavljivanja fragmenta koptskog papirusa 2012. godine, na kojem se pominju reči „moja žena“. Međutim, već 2016. italijanski stručnjaci utvrdili su da je papirus falsifikat, a istoričari ističu da u najranijim hrišćanskim izvorima ne postoji nijedan dokaz koji bi ukazivao na bračnu vezu između Isusa i Marije Magdalene.Arheološka istraživanja u izraelskom mestu Magdala, za koje se smatra da je njen rodni grad, i dalje traju. Naučnici veruju da bi nova otkrića mogla da rasvetle život jedne od najznačajnijih žena ranog hrišćanstva, čija ličnost i danas inspiriše istoričare, teologe i vernike širom sveta.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
društvo, religija
Od „bludnice“ do svetice: Ko je zaista bila Marija Magdalena
12:29 04.08.2026 (Osveženo: 12:30 04.08.2026) Pravoslavni vernici obeležavaju dan sećanja na Svetu Mariju Magdalenu, jednu od najpoštovanijih ličnosti u hrišćanstvu, čiji je život vekovima bio predmet brojnih tumačenja, legendi i sporova.
Prema Jevanđelju, Marija Magdalena bila je verna Hristova učenica i jedna od žena mironosica. Bila je prisutna na Golgoti tokom Hristovog raspeća, a upravo je njoj prvoj bilo dato da vidi vaskrslog Hrista. Jevanđelja pominju i da je Isus iz nje isterao sedam demona, nakon čega je postala njegov sledbenik.
Predanje navodi da je posle Hristovog vaskrsenja propovedala hrišćanstvo u Jerusalimu, Efesu i na području današnje Italije. Prema jednoj poznatoj priči, donela je rimskom caru Tiberiju jaje i objavila mu Hristovo vaskrsenje. Kada je car rekao da je vaskrsenje nemoguće kao što je nemoguće da jaje postane crveno, ono je, prema predanju, čudesno promenilo boju. Upravo se ovaj događaj smatra jednim od objašnjenja običaja farbanja vaskršnjih jaja.
Tokom vekova Marija Magdalena je često pogrešno predstavljana kao bludnica. Do toga je došlo nakon propovedi pape Grigorija Velikog iz 591. godine, koji je izjednačio Magdalenu sa grešnicom koja je mirom pomazala Hristove noge. Savremeni stručnjaci za biblistiku, međutim, smatraju da je reč o dve različite ličnosti i da Jevanđelja nigde ne nazivaju Mariju Magdalenu bludnicom.
Poslednjih decenija javnost je ponovo zaokupila tvrdnja da je Marija Magdalena bila Hristova supruga. Teorija je dobila na popularnosti nakon objavljivanja fragmenta koptskog papirusa 2012. godine, na kojem se pominju reči „moja žena“. Međutim, već 2016. italijanski stručnjaci utvrdili su da je papirus falsifikat, a istoričari ističu da u najranijim hrišćanskim izvorima ne postoji nijedan dokaz koji bi ukazivao na bračnu vezu između Isusa i Marije Magdalene.
Arheološka istraživanja u izraelskom mestu Magdala, za koje se smatra da je njen rodni grad, i dalje traju. Naučnici veruju da bi nova otkrića mogla da rasvetle život jedne od najznačajnijih žena ranog hrišćanstva, čija ličnost i danas inspiriše istoričare, teologe i vernike širom sveta.
