Kome smetaju srpske kuće na obali jezera Gazivode
© Foto : Ustupljeno Sputnjiku Privatna Arhiva / Selo Rezala na Kosovu i Metohiji i crkveni dom koji je na udaru Prištine za rušenje
Pratite nas
Strah, panika i tuga … Ove tri reči su prve koje je meštanin sela Rezala na Kosovu i Metohiji rekao kada smo ga pitali kakva je situacija pošto su zatekli obaveštenja o rušenje njihovih kuća na obali veštačkog jezera Gazivode.
„Tenzije su velike, u mestu ima kuća koje su stare i više od sto godina! Čak su i pripadnici Kfora bili zapanjeni kada su videli i čuli šta se dešava, ni njima nije jasno zašto Priština želi da sruši naše kuće. Mi svi imamo poreklo te imovine i tapije na zemljišta jer su tokom izgradnje jezera naša imanja većinom potopljena a mi smo zauzvrat dobili ko je hteo zemlju, a ko novac,“ priča jedan od meštana, koji radi svoje bezbednosti nije želeo da mu se identitet otkrije (ime i prezime poznati redakciji).
Drugi meštanin mlađe generacije kaže da su strepeli da će i do njih stići nalog iz Prišine za rušenje, a najžalije mu je njegovog dede koji zbog cele situacije ne prestaje da plače.
„ Naši preci su ovde rođeni… Na ovoj zemlji. Nismo otišli odavde ni kad je bilo najgore a sad… Sad ne znam. Najteže nam pada što se na udaru našla i crkvena sala u kojoj tradicionalno proslavljamo svake godine seosku slavu Svete Trojica kada se u selo vraćaju i oni koji su izbegli. Mi smo sami od svog novca na našim parcelama izgradili taj objekat, i u njemu svake godine pop osvešta slavski kolač i obavi sve druge obrede koji idu uz to na dan slave. Šta će sada biti - ne znamo. Rok je 15 dana da odemo, gde - ne znamo! Za sada smo rešeni da se borimo. Pisali smo svim nadležnim institucijama od Uneska preko Unmika, Euleksa i Kfora i nadamo se da će bar neko imati razumevanja za nas,“ kaže naš sagovornik.
Profesor dr Aleksandar Đikić, predsednik Skupštine srpskog nacionalnog foruma, kao razlog za ovu novu akciju Prištine vidi želju tamošnjih vlasti da uklone prepreke za spajanje albanske nacije.
„Sad je sve već prešlo u fazu agresije, sada će se svašta nešta dešavati. To jezero je podignuto negde oko 1970. godina, sećam se kada je Džemal Bjedić otvarao branu, i tu je Ibarski Kolašin raseljen. A Ibarski Kolašin je strateški bio bitan, jer je razdvajao Sandžak, odnosno Rašku oblast i Novi Pazar od projekta „velike Albanije“.“
Jezero kao tampon zona
„Jezero je preseklo faktički tu dodirnu tačku albanskog korpusa. Ali i Srbi koji su živeli u okolini Jezera ili na zemlji koja je potopljena su se uglavnom raselili a mali broj njih je ostao. I to preduzeće Lepenac koje je sada „asistent“ kosovske policije za rušenje, ono što radi je praktično da oduzima zemlju ljudima. Država je u ono vreme plaćala nešto jako malo seljanima za zemlju koja je konfiskovana radi izgradnje jezera: sećam se da je bila priča da je ar zemlje išao negde oko jedne pakle cigareta. Tu su potopljene i crkve i manastiri od Jelene Anžujske iz 13. veka,“ podseća naš sagovornik.
On objašnjava i da je jezero od strateške važnosti za Prištinu jer Priština u suštini nema vodu.
„ U Vreme Miloševića napravljeno je premošćenje ka Gračaničkom jezeru iz ovog jezera upravo zbog vodosnabdevanja Prišine. A ovo što se sada dešava, to je napad da se i to preostalo srpsko stanovništvo raseli, i da se po sistemu kako je urađeno sa Brezovicom nastane a da se u ta mesta nasele Albanci. To je konačan plan i praktično tu bismo onda imali problem jer pitanje dana kada bi u tzv. Sandžaku počela težnja ka gradnji velike Albanije koja se pred našim očima stvara. Paralelno sa ovim traje pritisak na Srbe i na celom Kosmetu. U Gračanici se masovno prodaju kuće. Pri tom niko ništa ne radi da to zaustavi. Ne shvata se da nije samo KiM ugrožena ovim albanskim projektom već i deo oko Bujanovca i dalje do Vranja,“ upozorava Đikić.
Srbija treba da pokrene stvari
On se plaši da će tenzija biti sve veće i da će situacija biti još gora.
„Dokle god Srbija ne pokrene hitnu sednicu Saveta bezbednosti preko svojih saveznika, na primer preko Rusije, možda i Kine, po pitanju ovoga što se sada dešava, teško da će nam pomoć stići sa bilo koje strane,“ uveren je Đikić.
Zahtevi Prištine za „hitno oslobađanje imovine“ su dostavljeni u sela Kovače i Rezala. Preduzeće preduzeća Ibar -Lepenac tvrdi da je zakoniti vlasnik parcela a da su objeti na njima bespravno građeni. Srbi strahuju da su ovi zahtevi samo poslednji u nizu i očekuju da će ih biti još.
Do sada su vlasnicima objekata na više od 10 parcela u Kovačima dali rok od 15 dana da "oslobode imovinu”.Prethodno je meštanima ovog sela kompanija "Ibar Lepenac" zatražila da dokažu vlasništvo nad imovinom, za šta su imali rok od sedam dana, koji je istekao u sredu.
Nije poznato koliko je ukupno objekata obuhvaćeno novim zahtevom za "hitnim oslobađanjem imovine".
Ko stoji iza ovoga
Zahtevi dolaze samo četiri dana nakon što je na Gazivodama porušen 17. objekat - hotel Jezero, iako su vlasnici pokrenuli sudski postupak protiv kompanije "Ibar Lepenac".
Prethodno je porušeno 16 vikendica i kuća za odmor u vlasništvu Srba.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju saopštila je ranije da je nasilno rušenje vikendica na jezeru Gazivode, koje su decenijama u vlasništvu Srba, novi akt bezakonja i terora Aljbina Kurtija, kao i da je to sprovedeno bez ikakve sudske odluke, protivzakonito i sramno, s ciljem odmazde nad Srbima.
Kancelarija EU u Prištini pozvala je 22. jula na hitnu obustavu svih daljih rušenja, prinudnih uklanjanja objekata ili preuzimanja imovine dok se na odgovarajući način ne otklone zabrinutosti u vezi sa poštovanjem pravne procedure, pravom svojine i ljudskim pravima.
