https://lat.sputnikportal.rs/20260804/dug-veci-za-156-nego-pre-godinu-dana-koliko-gradjani-i-preduzetnici-duguju-bankama-u-srbiji-1202002685.html
Dug veći za 15,6% nego pre godinu dana: Koliko građani i preduzetnici duguju bankama u Srbiji
Dug veći za 15,6% nego pre godinu dana: Koliko građani i preduzetnici duguju bankama u Srbiji
Sputnik Srbija
Stanovništvo i privreda su na kraju jula na ime kredita bankama u Srbiji dugovali 4.700,66 milijardi dinara, od čega je stanovništvo dugovalo 2.131,19... 04.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-04T19:48+0200
2026-08-04T19:48+0200
2026-08-04T19:48+0200
ekonomija
srbija – ekonomija
banke i berza
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/1d/1189488637_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_bf53145e63616c22fd57a6a94b97294f.png
Kako je navedeno u julskom izveštaju Kreditnog biroa UBS, ukupan dug bankama je 31. jula bio za 15,6 odsto veći nego godinu dana ranije. Najviše je, i to za 19,7 odsto, poraslo dugovanje stanovništva. Dugovanje preduzetnika povećano je za 14,0 odsto a pravnih lica za 12,4 procenta, preneo je Tanjug.Građani su kao i ranijih meseci, na kraju jula najviše dugovali na ime gotovinskih kredita i to 1.046 milijardi što je za 20,8 odsto više nego pre godinu dana. Slede stambeni i krediti za adaptaciju koji su iznosili 903,25 milijardi dinara i za godinu dana su povećani za 19,6 odsto.Učešće kašnjenja u dugu po osnovu bankarskih kredita je iznosilo ukupno 1,8 odsto što je manje nego godinu dana ranije kada je kašnjenje iznosilo 2,0 odsto. Najveća je bila docnja kod preduzetnika - 3,3 odsto, zatim kod pravnih lica, 2,4 odsto dok je stanovništvo najmanje kasnilo u otplati, i učešće docnje kod građana iznosilo je 1,1 odsto.Tekućih računa je na kraju jula bilo 9.405.781, a broj korisnika ovih računa iznosio je 6.127.140, dok je broj tekućih računa u docnji bio 208.755. U Srbiji je 31. jula ove godine bilo 1.115.039 kreditnih kartica, što je za 1,7 odsto više nego godinu dana ranije. Broj korisnika kreditnih kartica iznosio je 855.832 ili za 1,9 odsto manje nego na kraju jula 2025. godine.Pogledajte i:
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
srbija – ekonomija, banke i berza
srbija – ekonomija, banke i berza
Dug veći za 15,6% nego pre godinu dana: Koliko građani i preduzetnici duguju bankama u Srbiji
Stanovništvo i privreda su na kraju jula na ime kredita bankama u Srbiji dugovali 4.700,66 milijardi dinara, od čega je stanovništvo dugovalo 2.131,19 milijardi, pravna lica 2.467,58 milijardi dinara, a ostalo je dug preduzetnika, objavilo je danas Udruženje banaka Srbije (UBS).
Kako je navedeno u julskom izveštaju Kreditnog biroa UBS, ukupan dug bankama je 31. jula bio za 15,6 odsto veći nego godinu dana ranije. Najviše je, i to za 19,7 odsto, poraslo dugovanje stanovništva. Dugovanje preduzetnika povećano je za 14,0 odsto a pravnih lica za 12,4 procenta, preneo je Tanjug.
Građani su kao i ranijih meseci, na kraju jula najviše dugovali na ime gotovinskih kredita i to 1.046 milijardi što je za 20,8 odsto više nego pre godinu dana. Slede stambeni i krediti za adaptaciju koji su iznosili 903,25 milijardi dinara i za godinu dana su povećani za 19,6 odsto.
Učešće kašnjenja u dugu po osnovu bankarskih kredita je iznosilo ukupno 1,8 odsto što je manje nego godinu dana ranije kada je kašnjenje iznosilo 2,0 odsto. Najveća je bila docnja kod preduzetnika - 3,3 odsto, zatim kod pravnih lica, 2,4 odsto dok je stanovništvo najmanje kasnilo u otplati, i učešće docnje kod građana iznosilo je 1,1 odsto.
Tekućih računa je na kraju jula bilo 9.405.781, a broj korisnika ovih računa iznosio je 6.127.140, dok je broj tekućih računa u docnji bio 208.755. U Srbiji je 31. jula ove godine bilo 1.115.039 kreditnih kartica, što je za 1,7 odsto više nego godinu dana ranije. Broj korisnika kreditnih kartica iznosio je 855.832 ili za 1,9 odsto manje nego na kraju jula 2025. godine.
