https://lat.sputnikportal.rs/20260803/kljuc-duzeg-zivota-zasto-naucnici-sada-preporucuju-smanjen-unos-proteina-1201966211.html
Ključ dužeg života: Zašto naučnici sada preporučuju smanjen unos proteina
Ključ dužeg života: Zašto naučnici sada preporučuju smanjen unos proteina
Sputnik Srbija
Smanjen unos proteina mogao bi da bude ključ za duži i zdraviji život, pokazuju rezultati novog istraživanja koje dovodi u pitanje jednu od najčešćih pretpostavki... 03.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-03T17:01+0200
2026-08-03T17:01+0200
2026-08-03T17:01+0200
nauka i tehnologija
živi svet i genetika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/03/1201967804_0:60:1152:708_1920x0_80_0_0_8e78bfa912a1fe13a6bf88a3baad6a1e.jpg
Od proteinskih praškova do energetskih pločica, trend u okviru kojeg ljudi unose velike količine proteina, postao je jedan od najvećih velnes trendova decenije, ali kako svetska populacija stari, novo istraživanje ukazuje na to da bi smanjen unos proteina mogao da bude bolji put ka dužem i zdravijem životu, prenose mediji.Rezultati analize više od 300 studijaNakon analize više od 300 studija, istraživači sa američkog Univerziteta Viskonsin-Medison, otkrili su da, iako zvanične preporuke često savetuju ishranu bogatu proteinima, novi dokazi ukazuju na to da smanjenje unosa proteina zapravo može da umanji rizik od bolesti povezanih sa starenjem, kao što su dijabetes i rak.„Apsolutno je jasno da proteini donose koristi kada je reč o rastu mišića i reakciji na vežbanje kod aktivnih pojedinaca“, izjavio je autor studije, Dadli Laming. On je dodao da s obzirom na to da većina ljudi tokom života najviše vremena provodi sedeći, mnogi verovatno unose više proteina nego što im je zaista potrebno, a što verovatno ima negativne posledice po zdravlje.Metabolički efekti i hormon FGF21Studija je pokazala da ishrana sa niskim sadržajem proteina poboljšava metaboličke funkcije tako što smanjuje količinu masnog tkiva, povećava potrošnju energije i poboljšava stabilnost nivoa šećera u krvi. Ovaj efekat je uglavnom posledica delovanja „zaštitnog hormona“ pod nazivom FGF21, čiji se nivo povećava kada je unos proteina nizak i koji pomaže telu da efikasnije troši energiju.Istraživači su otkrili i da manji unos proteina pomaže telu da pređe u režim „obnove i čišćenja“, poznat kao autofagija.Ograničenja i zvanične preporukeStudija, ipak, naglašava da ishrana sa niskim sadržajem proteina nije pogodna za sve. Određene grupe treba da izbegavaju ograničavanje unosa proteina, uključujući trudnice i decu u razvoju kojima su proteini neophodni za rast, kao i starije osobe i one koji se oporavljaju od teških povreda.Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odredile su referentni dnevni unos proteina za opštu populaciju na 0,83 grama po kilogramu telesne težine.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
živi svet i genetika
Ključ dužeg života: Zašto naučnici sada preporučuju smanjen unos proteina
Smanjen unos proteina mogao bi da bude ključ za duži i zdraviji život, pokazuju rezultati novog istraživanja koje dovodi u pitanje jednu od najčešćih pretpostavki o zdravom načinu života, navodi se u danas objavljenoj studiji američkih naučnika.
Od proteinskih praškova do energetskih pločica, trend u okviru kojeg ljudi unose velike količine proteina, postao je jedan od najvećih velnes trendova decenije, ali kako svetska populacija stari, novo istraživanje ukazuje na to da bi smanjen unos proteina mogao da bude bolji put ka dužem i zdravijem životu, prenose mediji.
Rezultati analize više od 300 studija
Nakon analize više od 300 studija, istraživači sa američkog Univerziteta Viskonsin-Medison, otkrili su da, iako zvanične preporuke često savetuju ishranu bogatu proteinima, novi dokazi ukazuju na to da smanjenje unosa proteina zapravo može da umanji rizik od bolesti povezanih sa starenjem, kao što su dijabetes i rak.
„Apsolutno je jasno da proteini donose koristi kada je reč o rastu mišića i reakciji na vežbanje kod aktivnih pojedinaca“, izjavio je autor studije, Dadli Laming. On je dodao da s obzirom na to da većina ljudi tokom života najviše vremena provodi sedeći, mnogi verovatno unose više proteina nego što im je zaista potrebno, a što verovatno ima negativne posledice po zdravlje.
Metabolički efekti i hormon FGF21
Studija je pokazala da ishrana sa niskim sadržajem proteina poboljšava metaboličke funkcije tako što smanjuje količinu masnog tkiva, povećava potrošnju energije i poboljšava stabilnost nivoa šećera u krvi. Ovaj efekat je uglavnom posledica delovanja „zaštitnog hormona“ pod nazivom FGF21, čiji se nivo povećava kada je unos proteina nizak i koji pomaže telu da efikasnije troši energiju.
Istraživači su otkrili i da manji unos proteina pomaže telu da pređe u režim „obnove i čišćenja“, poznat kao autofagija.
Ograničenja i zvanične preporuke
Studija, ipak, naglašava da ishrana sa niskim sadržajem proteina nije pogodna za sve. Određene grupe treba da izbegavaju ograničavanje unosa proteina, uključujući trudnice i decu u razvoju kojima su proteini neophodni za rast, kao i starije osobe i one koji se oporavljaju od teških povreda.
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) odredile su referentni dnevni unos proteina za opštu populaciju na 0,83 grama po kilogramu telesne težine.
