Crno joj je samo ime – Crnu Goru stavili među afričke zemlje za prihvat migranata
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom / Crna Gora i migranti
Pratite nas
Ako bi Savet Evrope usvojio predlog Italije za razmeštanje migranata, to bi značilo da je Crna Gora jedina evropska država, ako se izuzme Jermenija, u kojoj bi bili otvoreni kampovi za njih, pored afričkih država i jedne države iz Azije. Sama ta činjenica bi otvorila čitav niz pitanja: zašto je tako i zbog čega je izabrana upravo Crna Gora.
Ovako politički analitičar i predsednik Centra realne politike Vojin Grubač komentariše ideju Italije da na sednici Saveta Evropske unije 4. avgusta predloži osnivanje centara za smeštaj i repatrijaciju ilegalnih migranata u više zemalja.
Na preliminarnoj listi zemalja u kojima bi takvi centri mogli biti otvoreni nalaze se Ruanda, Gana, Senegal, Tunis, Libija, Mauritanija, Egipat, Uganda, Etiopija, Uzbekistan, Jermenija i – Crna Gora.
Može li se reći „ne“?
Ukoliko se italijanski predlog usvoji na Savetu Evrope, Grubač veruje da će Crna Gora i dalje moći da se odupre njegovoj implementaciji. Takva odluka bi sigurno pokrenula određene procese kako u društvu, tako i u politici.
Imamo primer Albanije, gde je 2023. godine bila usvojena odluka o otvaranju dva centra za migrante. Tome su se usprotivili italijanski sudovi, tako da od toga nije bilo ništa. Pored toga, ministar spoljnih poslova Albanije izjavio da njegova zemlja neće potpisati produženje tog sporazuma. Dakle, iz slučaja Albanije vidimo da su ostvarenje takve zamisli kod njih osujetile dve prepreke – prva su bili postupci pred italijanskim sudovima, a drugi odluka same Albanije da se takav ugovor ne produži, kaže Grubač za Sputnjik.
On smatra da će Crna Gora takođe biti u poziciji da odlučuje, ali da će postojati dva važna faktora – pritisak evropskih institucija i javnost u Crnoj Gori. Po svemu sudeći, javnost će biti izrazito protiv takvog rešenja i tražiće objašnjenje zašto je baš njihova zemlja, kao mala država sa oko 560.000 stanovnika, predložena za jedan toliko rizičan projekat.
Apsurd današnjice
Vrlo je teško proceniti da li su pojedine evropske strukture odlučile da na ovaj način testiraju Crnu Goru, dodaje naš sagovornik. Pogotovo je sulud tajming u kojem se odlučuje o ovakvoj stvari.
Vidimo da Evropa već godinama ima ozbiljnu migrantsku krizu. Imali smo i nedavne događaje u Španiji, koji su izazvali snažan rast antimigrantskog raspoloženja širom Evrope. Zbog toga je predlaganje otvaranja ovakvih centara u Evropi prilično apsurdno. S druge strane, sve su prilike da će javnost Crne Gore zauzeti jasan stav i da će političke stranke morati da ga uvažavaju zbog izbora.
Ukoliko bi se zanemarilo mišljenje javnosti, mogle bi se očekivati neobične pojave na narednim izborima, tvrdi Grubač. Posle odlaska Mila Đukanovića politički sistem u Crnoj Gori i dalje je prilično nestabilan, uz brojne probleme, pre svega u pravosuđu. Svako dodatno političko talasanje moglo bi da dovede do radikalizacije političke scene, upozorava on.
I jedan kamp je previše
Od svih navedenih zemalja, Crna Gora ima ubedljivo najmanje stanovnika. Druga evropska zemlja posle nje je Jermenija koja ima pet puta više žitelja. Na pitanje da li bi ovakva odluka uticala i na ekonomiju Crne Gore, a ne samo na društvo, Grubač kaže:
U Albaniji, koja je mnogo veća od Crne Gore, propao je plan o otvaranju dva migrantska centra. Što se tiče Crne Gore, moja je procena da bi i jedan kamp bio previše. Međutim, pre nego što se bilo šta prihvati ili odbije, neophodno je da javnost dobije potpune informacije o tome o kakvom profilu migranata je reč. Da li su to migranti koji se nisu uklopili u evropski civilizacijski krug i koji ne poštuju zakone Evrope, pa ih iz tih razloga deportuju u te kampove, ili se radi o nekom drugom profilu ljudi.
Ukoliko je reč o visokoobrazovanim migrantima, stručnjacima u svojim izabranim oblastima koji bi mogli da doprinesu razvoju crnogorske privrede, onda je to jedna tema, smatra naš sagovornik. Međutim, ako je reč o migrantima koji su nekontrolisani, koji su kršili zakone, i evropske i civilizacijske, i koji su se nedostojno ponašali u sredinama gde su bili, to je već sasvim drugo pitanje. U tom slučaju, te ljude ne bi trebalo puštati van takvih centara.
Ako je krajnji cilj da se oni svi vrate u države iz kojih su došli u EU, ako je to razlog, postavlja se pitanje zašto se odmah ne prebacuju u te države, zašto im je potrebna Crna Gorra. Treba sačekati da se otvori javna rasprava po tom pitanju, koja će momentalno uslediti. Znamo kolika je moć medija i društvenih mreža, a o tome će morati da vode računa i vlast u Crnoj Gori i institucije u Briselu. Već sada se, upravo zbog toga što je Crna Gora jedina evropska država na tom spisku, može očekivati snažno protivljenje javnosti, zaključuje Grubač.
Pogledajte i:
