Evropa gori, Španija ne želi da s Briselom „šminka mrtvaca“
© AP Photo / STR
Pratite nas
Migrantska kriza u Španiji još jednom je pokazala kako je Evropska unija apsolutno nesposobna, pre svega razjedinjena. A odlučnom, samostalnom akcijom Španija je pokazala da ne veruje u dalje šminkanje mrtvaca i da pripada bloku suverenih zemlja. Tu je i ključ za sve probleme – suverenizam. Jedini izlaz iz nesposobnog, štetnog lavirinta evrobirokratije.
Ovako za Sputnjik reakciju na upad gotovo 60 hiljada migranata iz Afrike u Španiju i nesnalaženje EU u haosu u kome je izgubljeno 90 života komentariše analitičar iz Nikšića, Spasoje Tomić:
„Jasno je kako se ovakvi problemi rešavaju, a EU je vojni patuljak bez SAD i NATO-a. Imate 27 članica, isto toliko zakonskih normi i 27. armija. I Fronteks je deo šminkanja mrtvaca. Španski premijer je pokazao kako se štiti granica i država. Od pomoći Unije nema ništa“.
„Udar“ migranata na Španiju po svom intenzitetu i koncentraciji jedan je od najvećih u modernoj istoriji Evrope, sa tragičnim bilansom.
Vlada u Madridu odmah je poslala vojne trupe kao pojačanje Civilnoj gardi i policiji u spornoj Seuti. Zahvaljujući sporazumu o hitnoj repatrijaciji, oko 53.000 ljudi je u roku od jednog dana bezbedno vraćeno u Maroko.
Međutim, kriza je odmah eskalirala u žestok diplomatski rat unutar Evropske unije. Italija je privremeno suspendovala Šengen sa tom zemljom, premijerka Đorđa Meloni uvela je jednomesečne provere na vazdušnim i morskim linijama iz Španije nazvavši situaciju u Seuti "direktnom pretnjom evropskoj bezbednosti".
Ugašeno evropsko zajedništvo
Španski premijer Pedro Sančez oštro je osudio reakciju Rima, nazvavši je "sebičnom i populističkom demagogijom".
Evropska komisija i Francuska stale su u odbranu Španije, ističući da nema osnova za izbacivanje zemlje iz Šengena, jer Seuta i Melilja imaju poseban status, već su fizički odvojene kontrolama od kontinentalnog dela Evrope.
Sagovornik Sputnjika smatra da je ova kriza ogolila ono što se godinama stavlja pod tepih, unutar Unije ne postoji jedinstvena politika ni kada je reč o migracijama, ni kada je reč o bezbednosti, pa ni o najvažnijim spoljnopolitičkim pitanjima. Izostalo je ono zbog čega Unija postoji, umesto zajedničkog odgovora, usledile su međusobne optužbe i jednostrane odluke.
„Ne možete svog saveznika u Evropskoj uniji na neki način kažnjavati, time pokazujete nejedinstvo. Pored toga, potez Melonijeve, da nešto uvede na mesec dana, tako se ne radi, to ne vodi ničemu. Uvede se jasan, strog zakon, kao što ga je uvela Rusija, i reaguje se u skladu sa zakonima svoje države“, ističe Tomić.
Granični prelaz Beni Enzar, jedini operativni prelaz između Španije i Maroka u Melilji, ostaje zatvoren nakon pokušaja masovnog ulaska migranata
© AP Photo / Antonio Sempere
Francuska je poslala poruku
Naš sagovornik, po obrazovanju istričar, komentariše i reakciju Francuske. On kaže da se za Petu republiku sada može reći da je neuspešan projekat. Primili su veliki broj imigranata i najbolje znaju kako je nositi se s time.
„Istovremeno, Francuska je kroz istoriju uvek želela, i želi, da bude dominantna evropska sila. Na ovaj način šalje jasan signal i jasnu poruku Italiji da se neke stvari ne mogu raditi. Ova migrantska kriza je ozbiljno uzdrmala Evropsku uniju, na način da se meni čini da bi, ukoliko bi se desila još jedna ili dve ovakve krize, došlo do još većeg raslojavanja u Evropskoj uniji, ako ne i do njene potpune dezintegracije“.
EU razjedinjena po svim pitanjima
Tomić dodaje da je eventualni izlaz u velikoj reformi unutar EU. Sada je još jednom potvrđeno njeno nejedinstvo, pa se takav scenario, posebno po drugim pitanjima, čini neverovatnim:
„Sada imate razne blokove, kolokvijalno rečeno, klanove unutar Evropske unije, koji imaju različita mišljenja o svemu, nemaju usaglašenu politiku. Po mnogim pitanjima je neusklađena. Sada po pitanju Ukrajine, po pitanju migranata, videćemo kako će se razvijati po pitanju Kosova i Metohije. I tu imamo sedam članica koje su protiv nezavisnosti takozvanog Kosova. Sve su to pitanja koja potresaju EU i mogu na kraju dovesti do njenog kraha“.
Ugledajmo se na odgovor Španije
Tomić dodaje da mu je kao čoveku koji se bavi istorijom migrantski „napad“ na Španiju izuzetno zanimljiv. Podseća da su Španci imali ratove kroz svoju istoriju, pogotovo u ranom Srednjem veku, baš protiv arapskog, muslimanskog sveta:
„Izgleda da neko opet vrši probu da li može da prodre na teritoriju Španije na taj način i da pokuša da jednu zaista katoličku zemlju uzdrma i promeni njenu demografiju, pa čak i njen verski sastav. Mislim da to neće biti moguće, da je ovaj odgovor Španije jako dobar i da se na taj odgovor mora gledati kao na pravi način na koji treba da reaguju sve zemlje, a pogotovo balkanske“, kaže Tomić i podseća na nedavne probleme Crne Gore, koja takođe hita u EU, sa Azerbejdžancima i Turcima.
Suverenost jedini način
Sreće, ubeđen je Tomić, u EU nema, a gde je, podvlači, pokazao je upravo primer migrantske krize i Španije. Nije čekala reakciju sporog i neefikasnog Frnoteksa, već je sama reagovala. Pokazala je svoj suverenitet kada je Katalonija pokušala otcepljenje na referendumu, a sada i svoju ozbiljnost kako država treba da reaguje u krizi.
„Sada imamo jedan suverenistički blok, iz koga je Melonijeva otpala, mada, videćemo u kom pravcu će se to razvijati. Imamo španskog premijera, imamo naravno Rusiju. Ona je pooštrila zakon kada je reč o imigrantima. Znači, niko ko ima bilo kakav krivični dosije, pa makar i za neku najmanju stvar, ne može da uđe. Imamo i Fica, ali predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je uspeo vešto da balansira i izbegne taj problem, otvorivši zemlju za tranzit“.
Tomić je sigruan da će EU sve više tonuti, dok će se istovremeno stvarati prirodni savezi suverenih zemalja, na talasu koji je pokrenuo Vladimir Putin. Takav savez, kaže, neophodan nam je i na Balkanu, jer bi dolazak migranata na naše prostore u krajnjem ishodu značio verski rat u Evropi.
Brisel po receptu Komiteta iz Nikšića
Dok se Španija borila sa migrantskim talasom, a Italija joj spremala izbacivanje iz Šengena, Finska, Švedska, Danska i još 19 zemalja potpisale su zajedničko pismo tražeći drastične korake i promenu migracione politike.
Kako bi se uskladio zajednički odgovor na ovu krizu, za utorak je zakazan hitan, vanredni sastanak Saveta EU za pravosuđe i unutrašnje poslove. Tomić kaže da ga je ova informacija podsetila na čuvenu priču o sastanku Mesnog komiteta Komunističke partije u Nikšiću:
„Kad je došlo do reakcije Sovjetskog Saveza na promenu kursa u Mađarskoj, oni su se sastali, a zaključak je bio sledeći;.šaljemo oštro pismo Sovjetskom Savezu da oni ne mogu tako da postupaju sa našim prijateljima Mađarima. Ukoliko nas ne poslušaju, mi ćemo se ponovo sastati - u utorak. Tako je i bilo. Politika Evropske komisije ravna je politici Mesnog odbora Komunističke partije u Nikšiću. Ako ne odluče u utorak, verovatno će se sastati u četvrtak. I pored ekonomske moći, EU niko više ne shvata ozbiljno“, zaključuje Tomić.
Pogledajte i:
