https://lat.sputnikportal.rs/20260801/sport-fudbal-kako-je-infantino-uspeo-da-unese-krizu-u-svetsko-prvenstvo-koje-jos-nije-ni-pocelo-1201901949.html
Kako je Infantino uspeo da unese krizu u Svetsko prvenstvo koje još nije ni počelo
Kako je Infantino uspeo da unese krizu u Svetsko prvenstvo koje još nije ni počelo
Sputnik Srbija
Kada je FIFA 2023. godine saopštila da će domaćini Svetskog prvenstva 2030. biti Španija, Portugalija i Maroko, odluka je predstavljena kao simbol povezivanja... 01.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-01T07:52+0200
2026-08-01T07:52+0200
2026-08-01T07:52+0200
sport
sport
fudbal
fifa
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111655/08/1116550867_0:0:2980:1677_1920x0_80_0_0_a106c50fdc6e80dd85ac89bfc8618d52.jpg
Samo nekoliko godina kasnije, ta ideja deluje daleko od stvarnosti.Odnosi između Španije i Maroka ponovo su opterećeni sporom oko Seute i Melilje, migrantskom krizom i sve oštrijom diplomatskom retorikom. Istovremeno, Donald Tramp poslednjih meseci sve otvorenije napada španske vlasti kroz ekonomske i političke mere, dodatno komplikujući odnose između Vašingtona i Madrida. Posle Svetskog prvenstva 2026. u Sjedinjenim Državama, na kom je predsednik FIFA Đani Infantino gotovo svakodnevno bio uz Trampa i praktično postao deo njegovog javnog nastupa, mnogi su već postavljali pitanje koliko je prvi čovek svetskog fudbala spreman da sport podredi političkim interesima.Upravo u takvom trenutku, Infantino je otvorio novu krizu – ovoga puta unutar same FIFA.Plan da se osnuje kompanija „FIFA Forward Enterprise“, vredna oko 20 milijardi dolara, i da se petina njenog kapitala proda privatnim investicionim fondovima izazvao je najozbiljniji sukob između FIFA i UEFA u poslednjih nekoliko decenija. Evropska kuća fudbala jednoglasno je odbacila predlog i najavila da njenih 55 članica neće učestvovati u FIFA takmičenjima dok god projekat ostane na snazi.Posledice takve odluke daleko prevazilaze administrativni spor oko komercijalnih prava. Bez evropskih reprezentacija Svetsko prvenstvo bi izgubilo najveći deo svog sportskog i komercijalnog značaja, a pod znakom pitanja našlo bi se i samo domaćinstvo turnira koji bi trebalo da organizuju upravo evropske zemlje.Zato nije slučajno što je španski list „El Espanjol“ objavio da Španija i Portugalija više nisu spremne da nastave organizaciju Mundijala ukoliko FIFA ne odustane od spornog projekta. Drugim rečima, zemlje koje su prihvatile ulogu domaćina sada prete povlačenjem zbog odluke institucije koja je turnir i poverila njima.Istovremeno, Maroko je zauzeo znatno umereniji stav. Afrička fudbalska konfederacija nije podržala evropski bojkot, već je najavila da će tek analizirati predlog FIFA. Upravo ta razlika u pristupu mogla bi da postane novi izvor tenzija među samim domaćinima, posebno jer ni posle nekoliko godina nije definitivno odlučeno da li će finale biti odigrano u Madridu ili Kazablanki.U takvoj atmosferi Infantinova poseta Maroku dobila je dodatnu političku težinu. Dok traje najveći sukob sa evropskim savezima otkako je preuzeo FIFA, predsednik svetske kuće fudbala odlučio je da prisustvuje proslavi Dana prestola povodom godišnjice krunisanja kralja Muhameda VI. Sam izbor trenutka bio je dovoljan da izazove pažnju, ali je još više odjeknula njegova poruka da će Svetsko prvenstvo 2030. biti „najbolje u istoriji jer će se održati u najlepšoj zemlji – Maroku“.Ta izjava teško da je mogla da bude primljena ravnodušno u Španiji i Portugaliji, državama koje sa Marokom dele domaćinstvo i koje istovremeno vode najoštriji spor sa FIFA oko budućnosti svetskog fudbala. Kada predsednik organizacije koja bi trebalo da predstavlja sve domaćine izdvoji samo jednog i javno ga predstavi kao centar budućeg šampionata, neminovno se postavlja pitanje da li je reč o diplomatskom propustu ili svesnoj političkoj poruci.Zbog toga današnja kriza daleko prevazilazi pitanje privatnih investicionih fondova. Ona se dešava u trenutku kada su odnosi Španije i Maroka već opterećeni teritorijalnim i diplomatskim sporovima, kada su odnosi Madrida i Vašingtona dodatno pogoršani posle Trampovih političkih napada i kada je Infantino već bio kritikovan zbog izuzetno bliskog odnosa sa američkim predsednikom tokom Mundijala 2026. Umesto da bude posrednik koji okuplja sve aktere oko najvećeg sportskog događaja na svetu, prvi čovek FIFA utisak je da istovremeno otvara nove političke, finansijske i institucionalne frontove.Ako se spor sa UEFA ne reši, Svetsko prvenstvo 2030. moglo bi da postane prvi Mundijal u istoriji čija najveća neizvesnost neće biti ko će podići trofej, već da li će turnir uopšte biti organizovan u obliku u kom je prvobitno zamišljen. Ironija je u tome što ta kriza ne dolazi spolja, već iz same FIFA, organizacije koja bi trebalo da bude garant stabilnosti svetskog fudbala.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, fudbal, fifa
Kako je Infantino uspeo da unese krizu u Svetsko prvenstvo koje još nije ni počelo
Kada je FIFA 2023. godine saopštila da će domaćini Svetskog prvenstva 2030. biti Španija, Portugalija i Maroko, odluka je predstavljena kao simbol povezivanja dva kontinenta i tri različite kulture. Mundijal je trebalo da bude politički najbezbedniji turnir u istoriji, primer saradnje Evrope i Afrike i proslava stogodišnjice svetskih šampionata.
Samo nekoliko godina kasnije, ta ideja deluje daleko od stvarnosti.
Odnosi između Španije i Maroka ponovo su opterećeni sporom oko Seute i Melilje, migrantskom krizom i sve oštrijom diplomatskom retorikom. Istovremeno, Donald Tramp poslednjih meseci sve otvorenije napada španske vlasti kroz ekonomske i političke mere, dodatno komplikujući odnose između Vašingtona i Madrida.
Posle Svetskog prvenstva 2026. u Sjedinjenim Državama, na kom je predsednik FIFA Đani Infantino gotovo svakodnevno bio uz Trampa i praktično postao deo njegovog javnog nastupa, mnogi su već postavljali pitanje koliko je prvi čovek svetskog fudbala spreman da sport podredi političkim interesima.
Upravo u takvom trenutku, Infantino je otvorio novu krizu – ovoga puta unutar same FIFA.
Plan da se osnuje kompanija „FIFA Forward Enterprise“, vredna oko 20 milijardi dolara, i da se petina njenog kapitala proda privatnim investicionim fondovima izazvao je najozbiljniji sukob između FIFA i UEFA u poslednjih nekoliko decenija. Evropska kuća fudbala jednoglasno je odbacila predlog i najavila da njenih 55 članica neće učestvovati u FIFA takmičenjima dok god projekat ostane na snazi.
Posledice takve odluke daleko prevazilaze administrativni spor oko komercijalnih prava. Bez evropskih reprezentacija Svetsko prvenstvo bi izgubilo najveći deo svog sportskog i komercijalnog značaja, a pod znakom pitanja našlo bi se i samo domaćinstvo turnira koji bi trebalo da organizuju upravo evropske zemlje.
Zato nije slučajno što je španski list „El Espanjol“ objavio da Španija i Portugalija više nisu spremne da nastave organizaciju Mundijala ukoliko FIFA ne odustane od spornog projekta. Drugim rečima, zemlje koje su prihvatile ulogu domaćina sada prete povlačenjem zbog odluke institucije koja je turnir i poverila njima.
Istovremeno, Maroko je zauzeo znatno umereniji stav. Afrička fudbalska konfederacija nije podržala evropski bojkot, već je najavila da će tek analizirati predlog FIFA.
Upravo ta razlika u pristupu mogla bi da postane novi izvor tenzija među samim domaćinima, posebno jer ni posle nekoliko godina nije definitivno odlučeno da li će finale biti odigrano u Madridu ili Kazablanki.
U takvoj atmosferi Infantinova poseta Maroku dobila je dodatnu političku težinu.
Dok traje najveći sukob sa evropskim savezima otkako je preuzeo FIFA, predsednik svetske kuće fudbala odlučio je da prisustvuje proslavi Dana prestola povodom godišnjice krunisanja kralja Muhameda VI. Sam izbor trenutka bio je dovoljan da izazove pažnju, ali je još više odjeknula njegova poruka da će Svetsko prvenstvo 2030. biti „najbolje u istoriji jer će se održati u najlepšoj zemlji – Maroku“.
Ta izjava teško da je mogla da bude primljena ravnodušno u Španiji i Portugaliji, državama koje sa Marokom dele domaćinstvo i koje istovremeno vode najoštriji spor sa FIFA oko budućnosti svetskog fudbala.
Kada predsednik organizacije koja bi trebalo da predstavlja sve domaćine izdvoji samo jednog i javno ga predstavi kao centar budućeg šampionata, neminovno se postavlja pitanje da li je reč o diplomatskom propustu ili svesnoj političkoj poruci.
Zbog toga današnja kriza daleko prevazilazi pitanje privatnih investicionih fondova. Ona se dešava u trenutku kada su odnosi Španije i Maroka već opterećeni teritorijalnim i diplomatskim sporovima, kada su odnosi Madrida i Vašingtona dodatno pogoršani posle Trampovih političkih napada i kada je Infantino već bio kritikovan zbog izuzetno bliskog odnosa sa američkim predsednikom tokom Mundijala 2026.
Umesto da bude posrednik koji okuplja sve aktere oko najvećeg sportskog događaja na svetu, prvi čovek FIFA utisak je da istovremeno otvara nove političke, finansijske i institucionalne frontove.
Ako se spor sa UEFA ne reši, Svetsko prvenstvo 2030. moglo bi da postane prvi Mundijal u istoriji čija najveća neizvesnost neće biti ko će podići trofej, već da li će turnir uopšte biti organizovan u obliku u kom je prvobitno zamišljen. Ironija je u tome što ta kriza ne dolazi spolja, već iz same FIFA, organizacije koja bi trebalo da bude garant stabilnosti svetskog fudbala.
