https://lat.sputnikportal.rs/20260801/secanje-na-dan-kada-je-odlukom-ruskog-cara-pocela-odbrana-srbije-video-foto--1201910260.html
Sećanje na dan kada je odlukom ruskog cara počela odbrana Srbije /video, foto/
Sećanje na dan kada je odlukom ruskog cara počela odbrana Srbije /video, foto/
Sputnik Srbija
Povodom Dana sećanja na ruske vojnike poginule u Prvom svetskom ratu, kod memorijalnog spomenika „Ruska slava“ na Novom groblju u Beogradu položeni su venci i... 01.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-01T13:04+0200
2026-08-01T13:04+0200
2026-08-01T13:04+0200
društvo
srbija
srbija – društvo
društvo
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/01/1201910405_0:66:1281:786_1920x0_80_0_0_ddf707c262e14c491956ded425fd905c.jpg
Na današnji dan pre 112 godina 1. avgusta 1914. Nemačka je objavila rat Carskoj Rusiji i već 2. avgusta pokrenula invaziju na njenu teritoriju čime je zemlja postala učesnik najvećeg i najkrvavijeg (do tog perioda) oružanog sukoba u istoriji čovečanstva. Rat je vođen između dve koalicije država – zemalja Četvornog saveza (Nemačka, Austrougarska, Turska i Bugarska) i bloka Antante (Rusija, Francuska, Velika Britanija). Iako je Rusija u rat ušla nepripremljena, suprostavljajući se nemačkim i austrougarskim trupama na Istočnom frontu, ruski vojnici su hrabro borili.Jedan od simbola samopožrtvovanosti ruskih vojnika i oficira u Prvom svetskom ratu postala je odbrana tvrđave Osovec. Nakon više bezuspešnih pokušaja da osvoje tvrđavu, koju su malobrojni branioci nepokolebljivo branili, Nemci, pod komandom Fon Hindenburga su, znajući da ruski vojnici nemaju gas maske, upotrebili bojne otrove. Sačekavši povoljan smer vetra, ka ruskim položajima je ispaljeno 30-ak hiljada granata punjenih smešom hlora i broma. Sve živo što se našlo na otvorenom bilo je otrovano. Lišće je otpalo sa grana, trava pocrnela, lica i ruke vojnika prekrili su bolni plikovi, a iz teško oštećenih pluća je na usta izlazila krvava pena.Ubeđeni da su otrovom branioci tvrđave uništeni, 12. nemačkih bataljona krenulo je u zauzimanje utvrđenja kada je iz rovova, njima u susret u juriš istrčalo stotinak ruskih vojnika sa krvavim zavojima preko lica iz čijih se spaljenih grla jedva čulo -URA! Ugledavši taj “juriš mrtvaca”, sedam hiljada Nemaca se dalo u paničan beg. Hrabrost ruskih vojnika ušla je u legendu.Teško je preceniti žrtvu i podvig vojnika i oficira ruske vojske. Za čitav rat gubici Rusije su iznosili preko dva miliona poginulih. U njihovu čast ustanovljen je spomen datum - Dan sećanja na poginule ruske vojnike u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava svake godine 1. avgusta.Toga dana se kraj spomen obeležja podignutih u čast heroja Prvog svetskog rata polažu venci i odaje počast. U Ruskoj Federaciji se poštuje sećanje na heroje tih dana. U Moskvi je 2004. godine otvoren Spomen-kompleks heroja Prvog svetskog rata, koji se nalazi na mestu Bratskog groblja žrtava sukoba, a 2014. godine – spomenik herojima Prvog svetskog rata na Poklonom brdu. Podignuto je takođe i 20 spomenika i spomen-obeležja u Rusiji i inostranstvu.U Srbiji se Dan sećanja na poginule ruske vojnike u Prvom svetskom ratu obeležava polaganjem venaca i služenjem pomena kraj Spomenika ruske slave na Novom groblju u Beogradu.Vence su položili predstavnici Ambasade Rusije u Srbiji, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, delegacija kabineta ministra bez portfelja Nenada Popovića, članovi Koordinacionog saveta ruskih sunarodnika u Srbiji, Nacionalnog saveta ruske etničke manjine, Srpskog odeljenja Međunarodnog javnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda, Srpsko-ruskog centra ,,Majak“, Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918, Srpsko ruskog bratstva i drugi.Pre ceremonije polaganja venaca služen je pomen poginulim ruskim vojnicima. Pomen je služio starešina Podvorja Ruske Pravoslavne Crkve u Beogradu protojerej-stavrofor Vitalij Tarasjev.Veliki je dug naš pred RusijomRuski car Nikolaj Drugi Romanov odlučio je da kao odgovor na napad Austrougarske na Srbiju naredi opštu mobilizaciju i time uvede zemlju u rat za koji Carska Rusija nije bila spremna - rat u kojem je izgubio državu, krunu, porodicu i život.Žrtvovanje Nikolaja Drugog Romanova i osećanje srpskog naroda prema Rusiji na najbolji način iskazao je vladika Nikolaj Velimirović, u Beogradu na dan Svetog Ravnoapostolskog Kneza Vladimira Ruskog, 1932. godine. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi toga dana rekao je da "savest naša nas primorava da plačemo kada Rusi plaču i da se radujemo kada se Rusi raduju"."Veliki je dug naš pred Rusijom. Može čovek biti dužan čoveku, može i narod narodu. Ali dug, kojim je Rusija obavezala srpski narod 1914. godine tako je ogroman, da njega ne mogu vratiti ni vekovi, ni pokoljenja. To je dug ljubavi, koja svezanih očiju ide u smrt spasavajući svog bližnjeg. Nema veće ljubavi nego ko položi dušu svoju za drugove svoje – to su reči Hrista. Ruski car i ruski narod, nepripremljeni stupivši u rat za odbranu Srbije, nisu mogli ne znati da idu u smrt. Ali ljubav Rusa prema braći svojoj nije odstupila pred opasnošću i nije se uplašila smrti", besedio je vladika.Pogledajte i:
srbija
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Lola Đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
Lola Đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Lola Đorđević
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/07/0a/1174664678_0:0:317:317_100x100_80_0_0_3be685a22ba827bd2ad1f059b62f5a7c.jpg
srbija, srbija – društvo, društvo
srbija, srbija – društvo, društvo
Sećanje na dan kada je odlukom ruskog cara počela odbrana Srbije /video, foto/
Povodom Dana sećanja na ruske vojnike poginule u Prvom svetskom ratu, kod memorijalnog spomenika „Ruska slava“ na Novom groblju u Beogradu položeni su venci i odata počast ruskim herojima koji su živote izgubili u ratu u koji su ušli štiteći Srbiju.
Na današnji dan pre 112 godina 1. avgusta 1914. Nemačka je objavila rat Carskoj Rusiji i već 2. avgusta pokrenula invaziju na njenu teritoriju čime je zemlja postala učesnik najvećeg i najkrvavijeg (do tog perioda) oružanog sukoba u istoriji čovečanstva. Rat je vođen između dve koalicije država – zemalja Četvornog saveza (Nemačka, Austrougarska, Turska i Bugarska) i bloka Antante (Rusija, Francuska, Velika Britanija). Iako je Rusija u rat ušla nepripremljena, suprostavljajući se nemačkim i austrougarskim trupama na Istočnom frontu, ruski vojnici su hrabro borili.
Jedan od simbola samopožrtvovanosti ruskih vojnika i oficira u Prvom svetskom ratu postala je odbrana tvrđave Osovec. Nakon više bezuspešnih pokušaja da osvoje tvrđavu, koju su malobrojni branioci nepokolebljivo branili, Nemci, pod komandom Fon Hindenburga su, znajući da ruski vojnici nemaju gas maske, upotrebili bojne otrove. Sačekavši povoljan smer vetra, ka ruskim položajima je ispaljeno 30-ak hiljada granata punjenih smešom hlora i broma. Sve živo što se našlo na otvorenom bilo je otrovano. Lišće je otpalo sa grana, trava pocrnela, lica i ruke vojnika prekrili su bolni plikovi, a iz teško oštećenih pluća je na usta izlazila krvava pena.
Ubeđeni da su otrovom branioci tvrđave uništeni, 12. nemačkih bataljona krenulo je u zauzimanje utvrđenja kada je iz rovova, njima u susret u juriš istrčalo stotinak ruskih vojnika sa krvavim zavojima preko lica iz čijih se spaljenih grla jedva čulo -URA! Ugledavši taj “juriš mrtvaca”, sedam hiljada Nemaca se dalo u paničan beg. Hrabrost ruskih vojnika ušla je u legendu.
Teško je preceniti žrtvu i podvig vojnika i oficira ruske vojske. Za čitav rat gubici Rusije su iznosili preko dva miliona poginulih. U njihovu čast ustanovljen je spomen datum - Dan sećanja na poginule ruske vojnike u Prvom svetskom ratu, koji se obeležava svake godine 1. avgusta.
Toga dana se kraj spomen obeležja podignutih u čast heroja Prvog svetskog rata polažu venci i odaje počast. U Ruskoj Federaciji se poštuje sećanje na heroje tih dana. U Moskvi je 2004. godine otvoren Spomen-kompleks heroja Prvog svetskog rata, koji se nalazi na mestu Bratskog groblja žrtava sukoba, a 2014. godine – spomenik herojima Prvog svetskog rata na Poklonom brdu. Podignuto je takođe i 20 spomenika i spomen-obeležja u Rusiji i inostranstvu.
U Srbiji se Dan sećanja na poginule ruske vojnike u Prvom svetskom ratu obeležava polaganjem venaca i služenjem pomena kraj Spomenika ruske slave na Novom groblju u Beogradu.
Vence su položili predstavnici Ambasade Rusije u Srbiji, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, delegacija kabineta ministra bez portfelja Nenada Popovića, članovi Koordinacionog saveta ruskih sunarodnika u Srbiji, Nacionalnog saveta ruske etničke manjine, Srpskog odeljenja Međunarodnog javnog fonda jedinstva pravoslavnih naroda, Srpsko-ruskog centra ,,Majak“, Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918, Srpsko ruskog bratstva i drugi.
Pre ceremonije polaganja venaca služen je pomen poginulim ruskim vojnicima. Pomen je služio starešina Podvorja Ruske Pravoslavne Crkve u Beogradu protojerej-stavrofor Vitalij Tarasjev.
Veliki je dug naš pred Rusijom
Ruski car Nikolaj Drugi Romanov odlučio je da kao odgovor na napad Austrougarske na Srbiju naredi opštu mobilizaciju i time uvede zemlju u rat za koji Carska Rusija nije bila spremna - rat u kojem je izgubio državu, krunu, porodicu i život.
Žrtvovanje Nikolaja Drugog Romanova i osećanje srpskog naroda prema Rusiji na najbolji način iskazao je vladika Nikolaj Velimirović, u Beogradu na dan Svetog Ravnoapostolskog Kneza Vladimira Ruskog, 1932. godine. Vladika Nikolaj Velimirović u besedi toga dana rekao je da "savest naša nas primorava da plačemo kada Rusi plaču i da se radujemo kada se Rusi raduju".
"Veliki je dug naš pred Rusijom. Može čovek biti dužan čoveku, može i narod narodu. Ali dug, kojim je Rusija obavezala srpski narod 1914. godine tako je ogroman, da njega ne mogu vratiti ni vekovi, ni pokoljenja. To je dug ljubavi, koja svezanih očiju ide u smrt spasavajući svog bližnjeg. Nema veće ljubavi nego ko položi dušu svoju za drugove svoje – to su reči Hrista. Ruski car i ruski narod, nepripremljeni stupivši u rat za odbranu Srbije, nisu mogli ne znati da idu u smrt. Ali ljubav Rusa prema braći svojoj nije odstupila pred opasnošću i nije se uplašila smrti", besedio je vladika.
