https://lat.sputnikportal.rs/20260801/nemoguca-misija-sad--ne-pomazu-ni-carine-ni-rat-na-bliskom-istoku-rast-kine-je-nezaustavljiv-1201908152.html
Nemoguća misija SAD — ne pomažu ni carine ni rat na Bliskom istoku, rast Kine je nezaustavljiv
Nemoguća misija SAD — ne pomažu ni carine ni rat na Bliskom istoku, rast Kine je nezaustavljiv
Sputnik Srbija
Podaci o novom rekordnom suficitu Kine u robnoj razmeni sa svetom, uprkos Trampovim carinama i sukobu na Bliskom istoku kojim su SAD gađale Iran a mislile na... 01.08.2026, Sputnik Srbija
2026-08-01T12:33+0200
2026-08-01T12:33+0200
2026-08-01T12:33+0200
ekonomija
svet
svet – ekonomija
ekonomija
kina
analize i mišljenja
energija sputnjika
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/08/01/1201908525_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_0556082c72f63c06eace87f577eb80e1.jpg
U to je uveren viši naučni saradnik u Institutu političkih studija, dr Stevan Rapaić, koji u emisiji Energija Sputnjika ocenio da je Amerika uvođenjem carina i napadom na Iran samo doprinela rastu Kine.Najnoviji podaci pokazuju da to što je bombardovanjem Irana pre pet meseci Amerika otvorila bojno polje na Bliskom istoku i time zatvorila Ormuski prolaz za petinu svetske nafte i gasa, ne da nije naudilo kineskoj privredi, nego je ona beležila nove rekorde.Kina je u junu ostvarila visoki suficit u robnoj razmeni s inostranstvom od preko 125 milijardi dolara, koji je nadmašio sve procene ekonomista. To je najbolji mesečni rezultat od uvođenja Trampovih carina, ali i drugi najbolji rezultat u istoriji Kine. Suficit je zabeležen i u razmeni sa SAD i to od 29 milijardi dolara i za tri milijarde je bio veći nego u maju.Na istoku ništa novoKina je time samo nastavila tamo gde je stala na kraju prošle godine kada je ostvarila rekordni godišnji suficit u robnoj razmeni sa svetom od 1.200 milijardi dolara. To je rast od čak 20 odsto u odnosu na godinu pre i to sve uprkos tome što je izvoz Kine u Sjedinjene Države, koje su decenijama bile njeno najveće pojedinačno tržište, pao za 19,5 odsto u odnosu na godinu ranije. I pored toga zabaležen je suficit i u razmeni sa SAD od 202 milijarde dolara.Kinu kao najvećeg proizvođača na svetu koji je stoga i najveći potrošač energenata je tokom sukoba na Bliskom istoku spapsio uvoz energenata iz Rusije, ali i rezerve nafte za koje niko ne zna kolike su bile, zbog čega je smanjila uvoz. To smanjenje uvoza je, kako kaže sagovornik Sputnjika, u uslovima zatvorenog Ormuskog prolaza spasilo i svet, pre svega SAD, jer su tako smanjili i globalnu tražnju za energentima. Kina je time omogućila da SAD i druge zemlje ne padnu u ekonomsku krizu, jer joj ne bi bilo u interesu da ne može da izveze svoju robu.Gase požar kofom vode„Amerika zna da je Kina sada njen glavni suparnik na svetskom nivou, i pokušava Tramp sad na različite načine da zaustavi taj razvoj Kine. Svi ti potezi nama iz ove perspektive deluju kao jedan ogroman požar koji se širi, a vi pokušavate da taj požar gasite sa jednom ili dve kofe vode. Dakle, taj požar je za sad, u ovom trenutku, nezaustavljiv, i taj napad Kine na svetsku trgovinu je odavno započet, i njen izvoz je u ovom trenutku nezaustavljiv“, nema dilemu stručnjak za međunarodnu ekonomiju u Institutu za političke studije.U tom traženju leka za kinesku glavobolju SAD su ovih dana posegnule za novim instrumentom. Setili su se, kaže naš sagovornik, da po sopstvenom zakonu o trgovini američki državni istražitelji mogu da istraže zemlje od kojih uvoze pod optužbom da su cene proizvoda koji dolaze iz tih zemalja dampingovane, odnosno da su niže od proizvođačkih.Oni optužuju Kinu što država subvencioniše proizvodnju, kreditira je i pomaže na različite načine, jer u Kini važe drugačija pravila svojevrsnog državnog kapitalizma za razliku od onog na Zapadu, pogotovo u Americi gde su, kako kaže, kompanije preuzele kontrolu nad ekonomijom.Duh pušten iz boceTako se desilo, objašnjava Rapaić, da su logikom kapitalizma američke i druge zapadne kompanije otišle masovno za Kinu počev od 90-ih godina prošlog veka. Išle su za tim da imaju jeftiniju radnu snagu, pristup većem tržištu, da imaju jeftine sirovine , i to je doprinelo da se izveze i znanje iz Amerike. Kinezi su došli do toga da sada imaju najsavršenije proizvode na svetu i upravo zato taj kineski izvoz sve više i više raste, ne samo zato što su oni konkurentniji po ceni.Sve i kad bi hteli da, poput kineske, američka država pomogne svojim privrednicima, za to je sada kasno, smatra naš sagovornik.Po oceni Rapaića, jedan od tih problema bi mogao da bude to što su toliko godina imali politiku rađanja samo jednog deteta. Sada pokušavaju na sve moguće načine da to promene, daju porodocama podsticaje da rađaju više dece, jer ekonomski rast zahteva sada i viši prirodni priraštaj.On, međutim, ističe da bi zbog toga Kina mogla da ima probleme tek za 20-ak, 30-ak godina. Do tada, po nekim projekcijama, ona ima trajektoriju koja je nezaustavljiva kada je međunarodna trgovina u pitanju, jer se ne vidi način kako bi se sada njoj stalo na put u okolnostima kakve jesu, ističe naš sagovornik.Nova tržištaPosebno je bitno to što je Kina uprkos za petinu manjem izvozu u SAD koje je njeno najveće tržište, prošle godine ostvarila rekordan suficit u razmeni sa svetom. Ekonomski analitičari se slažu da je pronalaskom novih tržišta ona praktično demonstrirala otpornost na pritisak koji se vrši iz SAD na njen izvoz i prihode.Rapaić, međutim, napominje da to i nisu nova tržišta da je više od 10 godina kroz inicijativu Pojas i put ulagala u zemlje , posebno, kako se to kaže, globalnog juga, posebno Afrike.„Kina je prepoznala potencijal onih zemalja od kojih je Zapad bio digao ruke. Kada se izgradi u jednoj zemlji infrastruktura, onda dolaze investicije, a onda dolazi do rasta ekonomske moći stanovništva i potrebe za kupovinom jeftinih i kvalitetnih proizvoda. A jeftini i kvalitetni proizvodi dolaze iz Kine“, kaže stručnjak za međunarodnu ekonomiju.Sve dok oni budu i jeftini i kvalitetni i bolji od svakog drugog proizvoda koji Amerikanci prave ili bilo koja druga zemlja na svetu, ne može ih sprečiti nijedna carina da oni budu na tom tržištu konkurentni, ističe on.BRIKS u naletu„Tu, naravno, imamo zemlje BRIKS-a, gde se širi međunarodna trgovina, i ono što je najinteresantnije i što je pogubno za Sjedinjene Američke Države jeste taj porast trgovinske saradnje unutar zemalja BRIKS-a, gde će po svemu sudeći uskoro biti i Saudijska Arabija. Znači, tu imate najveće svetske izvoznike nafte u ovom trenutku, Saudijsku Arabiju, Iran i Rusiju, u okviru BRIKS-a, i imate najvećeg kupca tih energenata, to je Kina“, napominje Rapaić.I naravno da će trgujući međusobno uglavnom izbegavati dolar. Kina plaća energenmte u juanima za koje posle izvoznice tih energenata nabavljaju najrazličitiju kinesku robu. Upravo to je, smatra naš sagovornik, moćno kinesko oružje u potkopavanju svetske moći Sjedinjenih Američkih Država, ali i nekih drugih zemalja.Da su dešavanja na globalnom planu sasvim preokrenula govori podatak da skoro polovina rasta globalnog BDP-a u poslednjih pet godina dolazi iz zemalja BRIKS-a, dok je udeo G7 bio svega 18 odsto.Udeo zemalja BRIKS-a u globalnom BDP-u meren paritetom kupovne moći je oko 40 odsto, a G7 je manji od 29 odsto. Po tom pokazatelju BRIKS je pretekao G7 još 2020. godine i prema prognozama taj odnos će nastaviti da se menja u korist zemalja BRIKS-a.Čizma glavu čuvaAmerika gubi tu ekonomsku trku, ali, napominje Rapaić, ne gubi trku u oružanju. Amerikanci su i dalje svetska sila broj jedan kada je vojska u pitanju i to je ono što ih održava na vrhu uz dolar sve dok je on najjača svetska valuta. Kako se proces dedolarizacije bude pojačavao, moć SAD će se smanjivati. A u kojoj meri će posezati za oružjem, kao u slučaju Irana, to niko ne bi mogao da predvidi.Na pitanje šta se može očekivati od susreta Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga krajem septembra u Americi, on ukazuje na ambivalentnost odnosa SAD i Kine.„One i dalje zavise jedna od druge. Kada bi ta potražnja za kineskim proizvodima u Americi stala, Kina bi ekonomski značajno nazadovala. Ona izvozi oko 15 odsto svog ukupnog izvoza u Sjedinjene Američke Države.To je ogromno. Amerikanci su najveći kupci kineskih proizvoda i to najveći kupci najsofisticiranijih kineskih proizvoda. Ne verujem da će doći do neke eskalacije odnosa. Ja mislim da je Kini neophodna Amerika u ovom trenutku koliko je i obrnut slučaj“, ocenio je Rapaić u emisiji Energija Sputnjika.Pogledajte i:
kina
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Mira Kankaraš Trklja
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
svet, svet – ekonomija, ekonomija, kina, analize i mišljenja, energija sputnjika
svet, svet – ekonomija, ekonomija, kina, analize i mišljenja, energija sputnjika
Nemoguća misija SAD — ne pomažu ni carine ni rat na Bliskom istoku, rast Kine je nezaustavljiv
Podaci o novom rekordnom suficitu Kine u robnoj razmeni sa svetom, uprkos Trampovim carinama i sukobu na Bliskom istoku kojim su SAD gađale Iran a mislile na Kinu, pokazali su da je to jedan u nizu pokušaja sprečavanja neizbežnog. Kina nezaustavljivio ide ka poziciji najjače privrede sveta.
U to je uveren viši naučni saradnik u Institutu političkih studija, dr Stevan Rapaić, koji u emisiji Energija Sputnjika ocenio da je Amerika uvođenjem carina i napadom na Iran samo doprinela rastu Kine.
Najnoviji podaci pokazuju da to što je bombardovanjem Irana pre pet meseci Amerika otvorila bojno polje na Bliskom istoku i time zatvorila Ormuski prolaz za petinu svetske nafte i gasa, ne da nije naudilo kineskoj privredi, nego je ona beležila nove rekorde.
Kina je u junu ostvarila visoki suficit u robnoj razmeni s inostranstvom od preko 125 milijardi dolara, koji je nadmašio sve procene ekonomista. To je najbolji mesečni rezultat od uvođenja Trampovih carina, ali i drugi najbolji rezultat u istoriji Kine. Suficit je zabeležen i u razmeni sa SAD i to od 29 milijardi dolara i za tri milijarde je bio veći nego u maju.
Kina je time samo nastavila tamo gde je stala na kraju prošle godine kada je ostvarila rekordni godišnji suficit u robnoj razmeni sa svetom od 1.200 milijardi dolara. To je rast od čak 20 odsto u odnosu na godinu pre i to sve uprkos tome što je izvoz Kine u Sjedinjene Države, koje su decenijama bile njeno najveće pojedinačno tržište, pao za 19,5 odsto u odnosu na godinu ranije. I pored toga zabaležen je suficit i u razmeni sa SAD od 202 milijarde dolara.
„Tramp je sa ova dva poteza, visokim carinama s jedne strane i sa druge strane napadom na Iran, gurnuo Kinu u zagrljaj zemljama partnerima, pre svega Rusiji. I od 2022. godine, Rusija je jedna od retkih zemalja u svetu koja ima spoljnotrgovinski suficit u trgovini sa Kinom. Taj suficit nije veliki, ali je ipak suficit. To je nešto čime se ne može pohvaliti nijedna druga zemlja u svetu“, kaže Rapaić.
Kinu kao najvećeg proizvođača na svetu koji je stoga i najveći potrošač energenata je tokom sukoba na Bliskom istoku spapsio uvoz energenata iz Rusije, ali i rezerve nafte za koje niko ne zna kolike su bile, zbog čega je smanjila uvoz. To smanjenje uvoza je, kako kaže sagovornik Sputnjika, u uslovima zatvorenog Ormuskog prolaza spasilo i svet, pre svega SAD, jer su tako smanjili i globalnu tražnju za energentima. Kina je time omogućila da SAD i druge zemlje ne padnu u ekonomsku krizu, jer joj ne bi bilo u interesu da ne može da izveze svoju robu.
„Amerika zna da je Kina sada njen glavni suparnik na svetskom nivou, i pokušava Tramp sad na različite načine da zaustavi taj razvoj Kine. Svi ti potezi nama iz ove perspektive deluju kao jedan ogroman požar koji se širi, a vi pokušavate da taj požar gasite sa jednom ili dve kofe vode. Dakle, taj požar je za sad, u ovom trenutku, nezaustavljiv, i taj napad Kine na svetsku trgovinu je odavno započet, i njen izvoz je u ovom trenutku nezaustavljiv“, nema dilemu stručnjak za međunarodnu ekonomiju u Institutu za političke studije.
U tom traženju leka za kinesku glavobolju SAD su ovih dana posegnule za novim instrumentom. Setili su se, kaže naš sagovornik, da po sopstvenom zakonu o trgovini američki državni istražitelji mogu da istraže zemlje od kojih uvoze pod optužbom da su cene proizvoda koji dolaze iz tih zemalja dampingovane, odnosno da su niže od proizvođačkih.
Oni optužuju Kinu što država subvencioniše proizvodnju, kreditira je i pomaže na različite načine, jer u Kini važe drugačija pravila svojevrsnog državnog kapitalizma za razliku od onog na Zapadu, pogotovo u Americi gde su, kako kaže, kompanije preuzele kontrolu nad ekonomijom.
Tako se desilo, objašnjava Rapaić, da su logikom kapitalizma američke i druge zapadne kompanije otišle masovno za Kinu počev od 90-ih godina prošlog veka. Išle su za tim da imaju jeftiniju radnu snagu, pristup većem tržištu, da imaju jeftine sirovine , i to je doprinelo da se izveze i znanje iz Amerike. Kinezi su došli do toga da sada imaju najsavršenije proizvode na svetu i upravo zato taj kineski izvoz sve više i više raste, ne samo zato što su oni konkurentniji po ceni.
Sve i kad bi hteli da, poput kineske, američka država pomogne svojim privrednicima, za to je sada kasno, smatra naš sagovornik.
„Sad pokušavaju raznim spoljnotrgovinskim instrumentima, od carina, preko jedne vrste sankcije, što će sada da urade, da spreče uvoz, spreče nešto što je nemoguće jer duh je izašao iz boce.To je nezaustavljivo.Ono što kineski rast može da zaustav to je samo Kina nekim svojim unutrašnjim problemima koji mogu da nastanu“, smatra on.
Po oceni Rapaića, jedan od tih problema bi mogao da bude to što su toliko godina imali politiku rađanja samo jednog deteta. Sada pokušavaju na sve moguće načine da to promene, daju porodocama podsticaje da rađaju više dece, jer ekonomski rast zahteva sada i viši prirodni priraštaj.
On, međutim, ističe da bi zbog toga Kina mogla da ima probleme tek za 20-ak, 30-ak godina. Do tada, po nekim projekcijama, ona ima trajektoriju koja je nezaustavljiva kada je međunarodna trgovina u pitanju, jer se ne vidi način kako bi se sada njoj stalo na put u okolnostima kakve jesu, ističe naš sagovornik.
Posebno je bitno to što je Kina uprkos za petinu manjem izvozu u SAD koje je njeno najveće tržište, prošle godine ostvarila rekordan suficit u razmeni sa svetom. Ekonomski analitičari se slažu da je pronalaskom novih tržišta ona praktično demonstrirala otpornost na pritisak koji se vrši iz SAD na njen izvoz i prihode.
Rapaić, međutim, napominje da to i nisu nova tržišta da je više od 10 godina kroz inicijativu Pojas i put ulagala u zemlje , posebno, kako se to kaže, globalnog juga, posebno Afrike.
„Kina je prepoznala potencijal onih zemalja od kojih je Zapad bio digao ruke. Kada se izgradi u jednoj zemlji infrastruktura, onda dolaze investicije, a onda dolazi do rasta ekonomske moći stanovništva i potrebe za kupovinom jeftinih i kvalitetnih proizvoda. A jeftini i kvalitetni proizvodi dolaze iz Kine“, kaže stručnjak za međunarodnu ekonomiju.
Sve dok oni budu i jeftini i kvalitetni i bolji od svakog drugog proizvoda koji Amerikanci prave ili bilo koja druga zemlja na svetu, ne može ih sprečiti nijedna carina da oni budu na tom tržištu konkurentni, ističe on.
„Tu, naravno, imamo zemlje BRIKS-a, gde se širi međunarodna trgovina, i ono što je najinteresantnije i što je pogubno za Sjedinjene Američke Države jeste taj porast trgovinske saradnje unutar zemalja BRIKS-a, gde će po svemu sudeći uskoro biti i Saudijska Arabija. Znači, tu imate najveće svetske izvoznike nafte u ovom trenutku, Saudijsku Arabiju, Iran i Rusiju, u okviru BRIKS-a, i imate najvećeg kupca tih energenata, to je Kina“, napominje Rapaić.
I naravno da će trgujući međusobno uglavnom izbegavati dolar. Kina plaća energenmte u juanima za koje posle izvoznice tih energenata nabavljaju najrazličitiju kinesku robu. Upravo to je, smatra naš sagovornik, moćno kinesko oružje u potkopavanju svetske moći Sjedinjenih Američkih Država, ali i nekih drugih zemalja.
Da su dešavanja na globalnom planu sasvim preokrenula govori podatak da skoro polovina rasta globalnog BDP-a u poslednjih pet godina dolazi iz zemalja BRIKS-a, dok je udeo G7 bio svega 18 odsto.
Udeo zemalja BRIKS-a u globalnom BDP-u meren paritetom kupovne moći je oko 40 odsto, a G7 je manji od 29 odsto. Po tom pokazatelju BRIKS je pretekao G7 još 2020. godine i prema prognozama taj odnos će nastaviti da se menja u korist zemalja BRIKS-a.
Amerika gubi tu ekonomsku trku, ali, napominje Rapaić, ne gubi trku u oružanju. Amerikanci su i dalje svetska sila broj jedan kada je vojska u pitanju i to je ono što ih održava na vrhu uz dolar sve dok je on najjača svetska valuta. Kako se proces dedolarizacije bude pojačavao, moć SAD će se smanjivati. A u kojoj meri će posezati za oružjem, kao u slučaju Irana, to niko ne bi mogao da predvidi.
Na pitanje šta se može očekivati od susreta Trampa i kineskog predsednika Si Đinpinga krajem septembra u Americi, on ukazuje na ambivalentnost odnosa SAD i Kine.
„One i dalje zavise jedna od druge. Kada bi ta potražnja za kineskim proizvodima u Americi stala, Kina bi ekonomski značajno nazadovala. Ona izvozi oko 15 odsto svog ukupnog izvoza u Sjedinjene Američke Države.To je ogromno. Amerikanci su najveći kupci kineskih proizvoda i to najveći kupci najsofisticiranijih kineskih proizvoda. Ne verujem da će doći do neke eskalacije odnosa. Ja mislim da je Kini neophodna Amerika u ovom trenutku koliko je i obrnut slučaj“, ocenio je Rapaić u emisiji
Energija Sputnjika.
