Hoće li suđenje u Rusiji otkriti novi trag u slučaju „Žuta kuća“
17:00 01.08.2026 (Osveženo: 15:01 06.08.2026)
© Foto : Slika generisana veštačkom inteligencijom Brankica Ristić / Hapšenje
Pratite nas
Nadam se da će se tokom procesa u Rusiji protiv Borisa Volfmana optuženog za trgovinu organima nekako uspostaviti veza i sa trgovinom organima Srba sa KiM 1999.godine, imajući u vidu kontakte između optuženog i turskog lekara koji je direktno vezan za čitav slučaj, veruje Goran Petronijević.
Boris Volfman, etnički Ukrajinac sa izraelskim pasošem, koji je prema poternici Interpola uhvaćen u Turskoj, čeka suđenje u Moskvi gde ga terete za trgovinu organima. Iako je u Moskvi podignuta optužnica u vezi sa ilegalnom trgovinom organima za tri ruska državljana, vrlo je moguće da u daljoj istrazi izađu na videlo i njegovi „rani radovi“ sa područja Kosova i Metohije, to jest Srbije, gde se njegovo ime vezuje za organizatora kosovske „mesare“, otkrivene pod privatnom bolnicom Medikus iz perioda 2006–2008. godine u Prištini ali i sa slučajem „Žuta kuća “iz 1999. godine koja stoji kao nekažnjeno delo terorista OVK zbog trgovine organima Srba i drugih nealbanca tokom sukoba te terorističke organizacije sa legalnim oružanim snaga SR Jugoslavije.
Recept iz slučaja „Žuta kuća“
Prema optužnici u Rusiji, Volfman je bio jedan od organizatora koji je pronalazio i vrbovao donore, organizovao njihova putovanja i koordinisao njihov dolazak u kliniku „Medikus“ iz Prištine.
Advokat i predsednik Centra za obnovu međunarodnog prava Goran Petronijević podseća da se na tlu bivše SFRJ o trgovini ljudskim organima govorilo još u vreme Vukovarske operacije.
„To su prvi tragovi trgovine organima, kada su u jednoj bolnici pronađena tela kojima je bila rastrzana grudna kost što je i tada bilo sumnjivo. Kasnije se saznalo da su tim ljudima koji su bili ranjeni, zarobljeni u bolnici vađeni organi i da je tim organima plaćano oružje. I to se na žalost često radi i danas u ratnim sukobima. Ti organi se dobro prodaju, ali zato strana koja to radi mnogo ređe dobija pare, a mnogo češće oružje. Tako je bilo i u ovom prvom delu sukoba u Hrvatskoj, zatim u Bosni i Hercegovini, a onda i na KiM,“ objašnjava Petronijević.
Kako ističe, to je jedan te isti model, kao i da organima trguju često pojedine kriminalne organizacije pa i NVO za koje se vrlo često ispostavi da imaju svoje pipke i u NATO.
Dik Marti je odavno otkrio
„Na KiM oni prebacaju krivicu s jednih na druge. Ali na Kosovu je deo OVK radio sa delom NATO. I tu više nema nikakve dileme, to je Švajcarac Dik Marti (specijalni izvestilac Saveta Evrope) još davno otkrio. Zataškalo se sve a ja sam vrlo skeptičan po pitanju smrti Dika Martija. Ja lično mislim da ona nije prirodna, nemam dokaza za to, ali sumnjam da je on ućutkan. Jer, on je bio jedan od retkih ljudi koji je čestito, jasno i glasno progovorio o trgovini ljudskim organima kosovskih Srba. Što se tiče samih kosovskih Srba, postoji još jedan slučaj koji govori o tome, a to je incident koji se dogodio 2006. godine kada je na granici između Mađarske i Slovačke pao jedan Antonov, koji je prevozio slovački bataljon, koji je prethodno bio na Kosovu, i Metohiji, odnosno, tamo negde u okolini Podujeva. Po informacijama koje sam u Slovačkoj dobio, oni su pronašli tragove grobnica u koje su iskopavana i odakle su premeštana tela za koje se sumnjalo da su žrtve trgovine organima, da su te dokaze poneli sa sobom u Slovačku, dakle u Bratislavu, ali se avion pod vrlo sumnjivim okolnostima srušio na granici između Mađarske i Slovačke i svi su u tom avionu poginuli, a sam materijal koji je bio u onim protivpožarnim kutijama koje su previđene da prežive sto nesreće i požare i tako dalje, nestao,“ podseća Petronijević.
Trgovina organima kao biznis
Naš sagovornik ističe da se mnogo toga se dešavalo, uključujući i uništavanje dokaza iz arhiva Haškog tribunala, pod obrazloženjem da nisu iskorišćeni ni u jednom od ovih postupaka protiv Ramuša Haradinaja, kasnije protiv Hašima Tačija.
„To su predmeti koji su predstavljali dokaze, nešto što su materijalni dokazi da se to događalo a uništeni su. Takođe ovo što se događa u Ukrajini, sa samim početkom sukoba slično je počelo da se događa još posle 2014. godine, odnosno odmah nakon Majdana. I ekipe koje su radile na tome su se uigravale sve do 2022. godine kada se otvorila mogućnost masovnije zloupotrebe trgovine organima ljudi koji su ranjeni ili zarobljeni ili šta god. Dakle, tih vesti je bilo, tih informacija je bilo. Ruske vlasti se time bave istraživanjem tog problema. I ovo sada hapšenje je jedna od takvih istraga koja direktno Ukrajinu povezuje sa Kosovom jer su organi sa Kosova odlazili u Tursku, to je ona čuvena bolnica i onaj njihov čuveni lekar koji je bio hapšen i protiv njega vođen postupak u Turskoj zbog trgovine organima,“ dodaje naš sagovornik.
Petronijević dodaje da se ovim „poslom“ bavi internacionalna organizovana kriminalna grupa koja ima veoma ozbiljne pipke u svim strukturama koje učestvuju u ratu na određenim stranama.
„Zdrav ljudski organizam može da dostigne cenu i do 5 miliona dolara, imajući u vidu da se nekih 49, organa, od toga ima i parnih organa, mogu sada da presade. Nadam se da će se tokom sudskog procesa u Rusiji nekako doći do spone okrivljenog Volfmana sa trgovinom organima Srba sa KiM imajući u vidu kontakte između optuženog i turskog lekara koji je direktno vezan za tu trgovinu. I još jednu stvar možda bih pomenuo, a često je preskačemo: neposredno posle 2000. godine, znači 2000. posle bombardovanja, u našim zatorima nalazili su se stotine osuđenih OVK terorista. Među njima je bio i Aljbin Kurti. Oni su svi pušteni, odlukom tadašnje vlasti, posle 5. oktobra, a u vreme dok smo i mi sudili, a ja sam bio jedan od sudija koji je sudio njima i dole na Kosovu, a i ovde u Srbiji. Trebalo je da se oni upotrebe za razmenu, jer se znalo da je nekoliko stotina Srba odvedeno u Albaniju, da su se u to vreme nalazili po nekakvim logorima i da su bili živi. Nakon što su naši tadašnje vlasti posle 5. oktobra pustile ove teroriste iz zatvora, od tog trenutka nijedan od naših ljudi koji su u to vreme bili živi se nije vratio živ, niti su pronađeni njihovi ostaci. Dakle, to je jedna vrsta ozbiljnog zločina u kojoj je na žalost, svesno ili nesveno učestovala i naša tadašnja vlast,“ napominje Petronijević.
Zataškana istina
Podsetimo, slučaj „Žuta kuća“ odnosi se na tvrdnje da su tokom i neposredno nakon sukoba na Kosovu 1999. godine neki oteti Srbi i drugi nealbanci odvođeni u severnu Albaniju, gde su, prema navodima iz izveštaja i svedočenjima, nekim žrtvama vađeni organi. Ove tvrdnje su postale međunarodno poznate nakon knjige Karle del Ponte i izveštaja Dika Martija za Savet Evrope. Istrage su vođene, ali mnogi navodi nisu dobili konačan sudski epilog zbog nedostatka direktnih dokaza, protoka vremena i problema sa svedocima.
Slučaj Medikus odnosi se na period 2006–2008. godine, kada je u privatnoj klinici u Prištini otkrivena mreža ilegalnih transplantacija bubrega. Prema optužbama, siromašni donori iz više zemalja, vrbovani su da prodaju bubrege, dok su bogati pacijenti plaćali velike sume za transplantaciju. Rukovodioci klinike su osuđeni u postupcima na Kosovu .
