Crnobradi iz senke! Zapad pokreće vandalske akcije protiv Rusije kakve nije imao – dva veka
© Sputnik / Vitaliй Timkiv
/ Pratite nas
Otvorenu pirateriju Zapad dugo nije koristio kao sredstvo borbe protivnika, još od 18. veka. Međutim, sada je ponovo upotrebljava protiv Rusije, plenidbom ruskih brodova koje naziva „flotom iz senke“. Na taj način EU se vratila u doba Crnobradog i između nje i somalijskih gusara nema nikakve razlike.
Samo je jedna razlika između somalijskih gusara i gusara iz NATO-a koji plene ruske brodove, objašnjava Dragoljub Bosnić, dopisnik Informativne agencije BRIKS-a iz Beograda – kod somalijskih pirata postoji određena moralna prednost u tome što znate da su pirati.
„Oni se ne prave da su ’svetionici slobode’ i demokratije, nego prosto kažu da su pirati i to je to“, kaže Bosnić.
Zapad sve češće napada ruske trgovačke brodove
Evropske ratne mornarice, obalske straže i specijalne jedinice sve češće presreću, pretresaju i zadržavaju brodove za koje su smislili ime „flota iz senke“. Radi se o brodovima koji, kako kažu, izvoze rusku naftu mimo režima sankcija.
Od 2025. zabeležen je niz slučajeva kada su evropske vlasti plenile i zadržavale brodove pod raznoraznim izgovorima. Posebnu pažnju izazvala je operacija iz juna ove godine, kada su britanske vlasti napravile šou: pripadnici mornarice, marinaca i drugih državnih službi upali su na tanker „Smirtos“ pod optužbom da pripada „floti iz senke“.
Velika Britanija je, inače, na sankcioni spisak stavila više od 550 brodova, a EU više od 600 plovila. Upravo zbog toga je ruska strana sve glasnija kada najavljuje mogućnost pojačane zaštite trgovačkih brodova i tankera koji izvoze rusku robu.
Zapad ne staje samo na presretanju brodova za koje sumnja da su ruski; presreću i kineske brodove. Tako je u aprilu američka mornarica presrela kineski tanker „Rič Steri“, prilikom pokušaja da se probije kroz američku blokadu Persijskog zaliva, a švedske vlasti u maju su upale na tanker „Jin Hui“.
Gusarenje – izbor Zapada
Prema Bosnićevim rečima, na primeru zapadnjačke piraterije vidi se da koncept međunarodnog prava i džentlmenskog dogovora među državama polako nestaje, što, kako kaže, nije dobar znak ni za koga.
„Ali, Zapad je napravio taj izbor i nastavio da se ponaša na taj način bez ograničenja. Potpuno je smešno da Zapad može da određuje čiji brodovi su legalni, a koji su nelegalni i da ruske brodove nazivaju ’flotom iz senke’“, navodi on.
Naš sagvornik se pita kako ruska nafta može da bude švercovana, kako navode na Zapadu, ko odlučuje koja je nafta švercovana, a koja legalna.
„Ne postoji ni jedno međunarodno telo koje o tome odlučuje Posebno ne ukoliko se telo nalazi na Zapadu, apsolutno nema ingerencija da odlučuje ko legalno, a ko nelegalno prodaje naftu. Dakle, niko ne može da proglasi rusku naftu nelegalnom, osim samih Rusa (što, naravno, neće da se desi). A pokušaji pravdanja otimačine ruskih resursa apsolutno su smešni“, komentariše Bosnić.
Kad se pojavi ruska ratna mornarica – zapadni gusari beže
Interesantna stvar – kada se ruski ratni brodovi pojave, NATO pirati se ne usuđuju da plene ruske trgovačke brodove, kao što se ni somalijski pirati ne usuđuju da napadaju brodove kada su u blizini ratni brodovi. To pokazuje da je NATO teroristička organizacija, dodaje on.
Zapad ne može da pobedi Rusiju, a sankcije ne daju rezultate i zato poseže za terorističkim merama, objašnjava Bosnić – postoje pravila ratovanja koja rat čine koliko-toliko legitimnim. S obzirom da ti mehanizmi ne funkcionišu, NATO mora da se koristi nelegalnim sredstvima.
„Nekada su zemlje zvanično objavljivale ratove, pa su morale da se pridržavaju određenih pravila. Međutim, Zapad od Drugog svetskog rata nikome nije objavio rat, nego proglašavaju operacije za borbu za slobodu i demokratiju i ignoriše čitav diplomatski aparat“, ističe Bosnić.
Sada se na isti način koristi i piraterijom na moru, zaključuje Bosnić.
Vandalizam koji nema veze sa pravom
Presretanje i plenidba ruskih brodova ili brodova koji prevoze rusku robu ne da nema veze sa međunarodnim pravom, nego nema veze ni sa kakvim pravom, objašnjava stručnjak za međunarodno pravo, profesor Sreto Nogo.
„To je čisti vandalizam, ili bolje rečeno, oni ponovo primenjuju piratski način delovanja. Zapad je inače poznat po piratskim akcijama, ali sada se igraju vatrom, jer samo je pitanje vremena dokle će Rusi to trpeti. Oni na taj način samo još više pogoršavaju i ovako loše odnose sa Rusijom“, kaže Nogo.
Takođe, u međunarodnom pravu ne postoji termin poput „flote iz senke“. Flota je javna i ne može se sakriti.
„Čak i kada laički razmišljamo, nemoguće je sakriti flotu. To je njihova floskula da bi svoje postupke koliko-toliko opravdali u očima javnosti, da bi, zapravo prikrili razloge svog delovanja“, objašnjava naš sagovornik.
Za oba naša sagovornika, termin „flota iz senke“ je propagandni slogan koji se koristi da bi se opravdala piraterija.
Prema Nogovim rečima, takav termin u međunarodnom pravu ne postoji.
„Kako možete sakriti flotu“, pita se on.
Jednostavno, radi se o brodovima koji ne plove samo pod ruskim, nego pod zastavama mnogih drugih država, koji prevoze rusku robu za kojom postoji velika potražnja. Među tom, robom, nafta je najtraženija, pa su zato na meti zapadnih pirata najviše tankeri.
Energenti uvek nađu put do potrošača – rusku naftu kupuju i oni koji je do sada nisu kupovali
Ipak, ni presretanje brodova, niti bilo kakva druga sankciona mera, čini se da ne daje rezultate. Situacija na Bliskom istoku, nemogućnost Katara da doprema gas u Evropu, jer su mu postrojenja za proizvodnju i preradu oštećena, navela je i evropske države, kao što su Španija, Holandija ili Danska da kupuju ruski utečnjeni gas, objašnjava urednica portala „Energija Balkana“ Jelica Putniković.
Prema njenim rečima, zvanični podaci evropskih regulatornih tela pokazuju da je u ovoj godini, uvoz ruskog gasa i nafte u EU je porastao. A to se dešava pošto je Evropska komisija donela odluku da od 2027. totalno obustavi kupovinu ruskih energenata.
„Jednostavno, energenti nalaze put do potrošača“, komentariše ona.
Gde završava oduzeta nafta – tajna, radi se o ukradenoj robi
Ono što je nepoznanica i na šta niko nema odgovor je pitanje šta se događa pošto zapadni pirati upadnu na brodove koji prevoze rusku robu – gde, na primer, završava zaplenjena nafta? Gde se čuva, šta je sa njom? Da li se dalje preprodaje? Podsećanja radi, kada su zamrzavana ruska novčana sredstva deponovana na Zapadu, zapadne vlade su upozoravane da ta sredstva ne smeju da se troše.
O zaplenjenoj ruskoj robi nema podataka niti će ih biti, kaže ekonomista, profesor dr Snežana Šantić, jer se radi o unapred prodatoj robi koja nije stigla do kupca, dakle, o ukradenoj robi, bilo da se radi o nafti, gasu ili bilo čemu drugom.
Rat je najveća nesreća, ali za nekoga je i najisplativiji posao, navodi ona i dodaje da najveću korist imaju osiguravajuće kuće, jer su, kao što je roba unapred prodata i osiguranje unapred dogovoreno.
„To znači da je neko lepo osmislio čitav scenario, tako da nikada nećete saznati gde odlazi zaplenjena roba. To ne sme javno da se kaže, jer Zapad plenidbom brodova mnogo toga krši“, zaključuje Šantićeva.
