https://lat.sputnikportal.rs/20260731/sport-kosarka-preminuo-ivan-jedesko--covek-cije-su-tri-sekunde-promenile-istoriju-svetske-kosarke-1201864268.html
Preminuo Ivan Jedeško – čovek čije su tri sekunde promenile istoriju svetske košarke
Preminuo Ivan Jedeško – čovek čije su tri sekunde promenile istoriju svetske košarke
Sputnik Srbija
Postoje sportisti koje pamte po titulama. Postoje i oni koje pamte po brojevima. A postoje retki, čije se ime izgovara svaki put kada se prepričava jedan... 31.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-31T11:19+0200
2026-07-31T11:19+0200
2026-07-31T11:18+0200
sport
sport
košarka
rusija
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/07/1f/1201864108_0:129:3182:1919_1920x0_80_0_0_5925a412af7f456a532e68c86941a771.jpg
Olimpijski šampion, svetski prvak, dvostruki šampion Evrope i legenda CSKA, preminuo je u 82. godini života, ostavivši za sobom nasleđe koje daleko prevazilazi statistiku i osvojene trofeje. Za većinu ljubitelja košarke on će zauvek ostati autor najpoznatijeg dodavanja u istoriji igre – pasa Aleksandru Belovu u poslednje tri sekunde finala Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine, kojim je reprezentacija SSSR-a pobedila Sjedinjene Američke Države rezultatom 51:50 i nanela Amerikancima prvi olimpijski poraz.Ta tri sekunde postale su besmrtne. Dok su američki košarkaši već počeli slavlje, a mnogi verovali da je finale završeno, sat je vraćen. Trener Vladimir Kondrašin ubacio je Jedeška na teren, a visoki plejmejker je, umesto dogovorenog rešenja, video nešto što niko drugi nije. Jednim savršenim dodavanjem preko celog terena pronašao je Aleksandra Belova ispod koša. Ostalo je istorija. Toliko velika da je svoju autobiografiju kasnije nazvao „Tri sekunde – i ne samo“.Ipak, svesti čitavu karijeru Ivana Jedeška na taj jedan pas bilo bi nepravedno.Rođen u Grodnu, prve košarkaške korake napravio je u rodnom gradu, odakle ga je put odveo u Minsk. Sa visinom od 195 centimetara, u vreme kada su takvi igrači najčešće igrali pod košem, u CSKA je prekvalifikovan u organizatora igre. Upravo je legendarni Vladimir Kondrašin prepoznao u njemu vrhunskog plejmejkera, čoveka koji je umeo da vidi potez pre svih ostalih.Iako je u CSKA ponekad bio u senci velikih zvezda i nije uvek dobijao minutažu kakvu je zasluživao, u reprezentaciji Sovjetskog Saveza bio je jedan od stubova igre. Sa nacionalnim timom osvojio je olimpijsko zlato, titulu svetskog prvaka i dva evropska šampionata, dok je u dresu CSKA čak osam puta bio šampion SSSR-a i osvojio Kup evropskih šampiona.Po završetku igračke karijere nije napustio košarku. Kao trener učestvovao je u stvaranju nove generacije sovjetskih velikana, među kojima su bili Arvidas Sabonis, Valerij Tihonenko, Igor Miglinieks i Tijt Sok. Radio je kao pomoćnik u reprezentaciji SSSR-a koja je osvojila svetsko prvenstvo, vodio klubove u Rusiji, Gvineji Bisao i Libanu, a do poslednjih godina života bio je čest gost košarkaških kampova i turnira, prenoseći mladima iskustvo jedne slavne epohe.Godine 2006, povodom stogodišnjice ruske košarke, proglašen je za najboljeg plejmejkera u istoriji nacionalne košarke – priznanje koje je predstavljalo krunu karijere čoveka koji nikada nije voleo da govori o sebi kao o zvezdi.„Nisam bio najatraktivniji igrač reprezentacije, ali smo svi živeli za jedan cilj – prvo mesto. Nikoga se nismo plašili“, govorio je Jedeško, podsećajući na generaciju koja je verovala da je pobeda jedina prihvatljiva opcija.Njegov odlazak označava i kraj jedne velike košarkaške epohe. Od legendarne olimpijske generacije iz Minhena danas je ostao živ samo Modestas Paulauskas.Ivan Jedeško nije bio samo čovek jednog dodavanja. Bio je simbol vremena u kome su vizija, hrabrost i mirnoća u najvećem pritisku stvarali legende. A ponekad su za besmrtnost bile dovoljne samo – tri sekunde.
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, košarka, rusija
Preminuo Ivan Jedeško – čovek čije su tri sekunde promenile istoriju svetske košarke
Postoje sportisti koje pamte po titulama. Postoje i oni koje pamte po brojevima. A postoje retki, čije se ime izgovara svaki put kada se prepričava jedan trenutak koji je promenio istoriju sporta. Ivan Jedeško bio je upravo takav čovek.
Olimpijski šampion, svetski prvak, dvostruki šampion Evrope i legenda CSKA, preminuo je u 82. godini života, ostavivši za sobom nasleđe koje daleko prevazilazi statistiku i osvojene trofeje. Za većinu ljubitelja košarke on će zauvek ostati autor najpoznatijeg dodavanja u istoriji igre – pasa Aleksandru Belovu u poslednje tri sekunde finala Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine, kojim je reprezentacija SSSR-a pobedila Sjedinjene Američke Države rezultatom 51:50 i nanela Amerikancima prvi olimpijski poraz.
Ta tri sekunde postale su besmrtne. Dok su američki košarkaši već počeli slavlje, a mnogi verovali da je finale završeno, sat je vraćen. Trener Vladimir Kondrašin ubacio je Jedeška na teren, a visoki plejmejker je, umesto dogovorenog rešenja, video nešto što niko drugi nije. Jednim savršenim dodavanjem preko celog terena pronašao je Aleksandra Belova ispod koša. Ostalo je istorija. Toliko velika da je svoju autobiografiju kasnije nazvao „Tri sekunde – i ne samo“.
Ipak, svesti čitavu karijeru Ivana Jedeška na taj jedan pas bilo bi nepravedno.
Rođen u Grodnu, prve košarkaške korake napravio je u rodnom gradu, odakle ga je put odveo u Minsk. Sa visinom od 195 centimetara, u vreme kada su takvi igrači najčešće igrali pod košem, u CSKA je prekvalifikovan u organizatora igre. Upravo je legendarni Vladimir Kondrašin prepoznao u njemu vrhunskog plejmejkera, čoveka koji je umeo da vidi potez pre svih ostalih.
Iako je u CSKA ponekad bio u senci velikih zvezda i nije uvek dobijao minutažu kakvu je zasluživao, u reprezentaciji Sovjetskog Saveza bio je jedan od stubova igre. Sa nacionalnim timom osvojio je olimpijsko zlato, titulu svetskog prvaka i dva evropska šampionata, dok je u dresu CSKA čak osam puta bio šampion SSSR-a i osvojio Kup evropskih šampiona.
Po završetku igračke karijere nije napustio košarku. Kao trener učestvovao je u stvaranju nove generacije sovjetskih velikana, među kojima su bili Arvidas Sabonis, Valerij Tihonenko, Igor Miglinieks i Tijt Sok. Radio je kao pomoćnik u reprezentaciji SSSR-a koja je osvojila svetsko prvenstvo, vodio klubove u Rusiji, Gvineji Bisao i Libanu, a do poslednjih godina života bio je čest gost košarkaških kampova i turnira, prenoseći mladima iskustvo jedne slavne epohe.
Godine 2006, povodom stogodišnjice ruske košarke, proglašen je za najboljeg plejmejkera u istoriji nacionalne košarke – priznanje koje je predstavljalo krunu karijere čoveka koji nikada nije voleo da govori o sebi kao o zvezdi.
„Nisam bio najatraktivniji igrač reprezentacije, ali smo svi živeli za jedan cilj – prvo mesto. Nikoga se nismo plašili“, govorio je Jedeško, podsećajući na generaciju koja je verovala da je pobeda jedina prihvatljiva opcija.
Njegov odlazak označava i kraj jedne velike košarkaške epohe. Od legendarne olimpijske generacije iz Minhena danas je ostao živ samo Modestas Paulauskas.
Ivan Jedeško nije bio samo čovek jednog dodavanja. Bio je simbol vremena u kome su vizija, hrabrost i mirnoća u najvećem pritisku stvarali legende. A ponekad su za besmrtnost bile dovoljne samo – tri sekunde.
