Preti totalni haos u regionu: Ribe iskaču iz vode, nuklearni reaktori se gase, a struje ponestaje…
© Sputnik / Brankica Ristić
Pratite nas
Odogovor na energetsku krizu izazvanu padom vodostaja Dunava zavisiće od kapaciteta obnovljivih izvora energije. Ako nema vetra, nema ni proizvodnje u vetroparkovima. Što se tiče solarnih panela, oni ne mogu da proizvedu dovoljno električne energije. Opšta proizvodnja električne energije je smanjena. Rešenje su – reverzibilne hidroalaktrane.
Ovako stručnjak za energetiku i urednica „Energije Balkana“ Jelica Putniković gleda na novonastalu krizu u energetskom sektoru izazvanu niskim nivoom Dunava.
Budući da ne mogu da koriste vodu iz reke za rashlađivanje, u Mađarskoj se gase reaktori na nuklearnoj elektrani. Srbija preduzima hitne mere zbog istorijski niskog vodostaja, a ugroženi su plovidba, usevi, energetika. Zbog dugotrajnog toplotnog talasa i niskog vodostaja reke, letnja potrošnja električne energije dostigla nivoe karakteristične za zimski period. Iako je Dunav već na istorijskom minimumu, nadležni upozoravaju da bi vodostaj narednih dana mogao dodatno da opadne za još dvadesetak centimetara. Vanredna situacija već je uvedena u delu Vojvodine.
Manjak kiše
Putnikovićeva kaže da je, kada je reč o vodostaju Dunava, manjak vode primetan još od proleća. Dunav teče od Švarcvalda kroz Nemačku i Austriju, gde bi trebalo da sa visokih planina pokupi vodu od topljenja snega, međutim, to je proletos izostalo. Ova činjenica, u kombinaciji sa odsustvom kiša, dovelo je do rekordno niskog vodostaja na Dunavu, ne samo u Srbiji već i u drugim zemljama.
I nije tako samo sa Dunavom – isto je i sa Rajnom i drugim rekama u Evropi. Slovenija takođe ima problem sa niskim vodostajem Save i manjih reka i to što se energetike tiče znači manju proizvodnju električne energije u protočnim hidroelektranama. Na Dunavu je već rečeno iz EPS-a da je smanjena proizvodnja i u Đerdapu 1 i u Đerdapu 2. Što se tiče Mađarske i Rumunije, oni su počeli da isključuju nuklearne reaktore jer imaju problem sa hlađenjem reaktora. Ali problem nije samo kod nuklearki. Imamo sličan problem i u Kostolcu, gde takođe nedostaje voda za hlađenje. Za sada nema informacija da li je problem i u termoelektranama „Nikola Tesla“ A i B, koje takođe koriste vodu, doduše ne iz Dunava već iz Save, kaže Putnikovićeva za Sputnjik.
Manjak vode u rekama ne utiče samo na živi svet, upozorava ona. Vodostaj je već ispod biološkog minimuma i ekosistemi su ugroženi, pa je tako pre neki dan stigla vest da i ribe iskaču iz Dunava, očigledno osećajući značajno smanjen nivo kiseonika u vodi.
Prevoz nafte otežan
Osim na energetiku, ova pojava utiče i na plovni saobraćaj jer barže ne mogu normalno da plove Dunavom. To čini prevoz naftnih derivata značjno težim.
Nizak vodostaj Dunava ometa plovidbu, što je jako bitno za nas pošto to otežava transport naftnih derivata baržama, budući da Srbija uvozi naftne derivate preko luke Konstanca u Rumuniji. Sada barže jednostavno ne mogu da se natovare i trenutno mogu da prevezu otprilike samo jednu trećinu tereta u odnosu na uobičajeni kapacitet. Na pojedinim deonicama čak se govori o tome da se bagerima produbljuje plovni put kako bi tegljači sa baržama mogli da prođu.
Ugrožen je takođe i transport ostale robe koja se prevozi rekom. Dunavom se obavlja plovidba od Crnog mora pa sve do centralne Evrope i njime se transportuju veštačka đubriva, ugalj i mnoge druge robe. Pored ovoga, dodaje naša sagovornica, kruzeri su se takođe nasukali i ne mogu dalje da plove, čime je ugrožen i turistički saobraćaj.
Manjak struje
Manjak vode u rekama utiče i na proizvodnju struje, objašnjava naša sagovornica. U Sloveniji je već primetan pad proizvodnje električne energije u hidroelektranama, a iz sata u sat stižu vesti iz čitave Evrope o nedostatku padavina koji je ugrozio elektroenergetski sistem. Otuda i apeli da se smanji potrošnja električne energije.
Kod nas ova situacija utiče i na snabdevanje naftnim derivatima. Jedna potpuno natovarena barža može da preveze teret kao jedan maršutni voz ili više desetina kamiona. Ako ova situacija potraje, a Republički hidrometeorološki zavod najavljuje da bi sušni period mogao da traje tokom celog avgusta, to bi zaista moglo da utiče i na energetski sistem Srbije, odnosno na energetsku bezbednost.
Naša sagovornica smatra da treba istaći da na stabilnost elektroenergetskog sistema utiče i manja potrošnja iz prostog razloga što manje rada znači manje kvarova – na visokim temperaturama dolazi do zagrevanja dalekovoda što svakako može dovesti do kvarova.
Pitanje je koliko će obnovljivi izvori energije – solarne elektrane i vetrogeneratori – moći da proizvedu električne energije i u kojoj meri će moći da nadomeste smanjenu proizvodnju, u Mađarskoj iz nuklearne elektrane, a u Srbiji iz Đerdapskih hidrocentrala. Treba dodati da je smanjena i proizvodnja u hidroelektranama na Drini. Tačne podatke o tome koliko je proizvodnja smanjena treba da objavi Elektroprivreda Srbije. Ono što je sigurno jeste da su apeli za štednju sve učestaliji u svim zemljama.
Iz svih pobrojanih razloga i opasnosti koje prete ukoliko se sušni period ne prekine obilnim padavinama, dobro je što Srbija gradi reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica“ i što se priprema za izgradnju reverzibilne hidroelektrane „Đerdap 3“, zaključuje Jelica Putniković.
Pogledajte i:
