https://lat.sputnikportal.rs/20260731/a-u-crnoj-gori--crnje-da-ne-moze-biti-sport-fudbal-1201900184.html
A u Crnoj Gori – crno da crnje ne može biti
A u Crnoj Gori – crno da crnje ne može biti
Sputnik Srbija
Kvalifikacije za evropska takmičenja svakog leta predstavljaju najbolji pokazatelj stvarne snage nacionalnih liga. 31.07.2026, Sputnik Srbija
2026-07-31T22:20+0200
2026-07-31T22:20+0200
2026-07-31T22:19+0200
sport
sport
fudbal
crna gora
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/1c/1143464529_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_22e79d1c0bcbc34ff2e3ac499f1240a5.jpg
Za razliku od domaćih prvenstava, u kojima su okolnosti često specifične i ograničene na lokalni kvalitet, evropska scena omogućava direktno poređenje klubova iz različitih sistema, budžeta i fudbalskih kultura. Upravo zato rezultat koji su ovog leta ostvarili crnogorski predstavnici zaslužuje ozbiljniju analizu od pukog nabrajanja poraza.Četiri kluba koja su predstavljala Crnu Goru u kvalifikacijama za evropska takmičenja izgubila su svih deset odigranih utakmica. Sutjeska je eliminisana posle četiri poraza, dok su Petrovac, Dečić i Mornar završili svoje evropske nastupe posle po dva izgubljena meča. Takav učinak nije samo statistička zanimljivost, već pokazatelj da problem ne leži u jednom klubu, jednoj generaciji ili jednom lošem žrebu, već da je reč o mnogo dubljem pitanju funkcionisanja celokupnog klupskog fudbala.Posmatrano iz šire perspektive, ovaj neuspeh nastavlja kontinuitet koji traje praktično od osamostaljenja Crne Gore. Za skoro dve decenije nijedan crnogorski klub nije uspeo da se plasira u grupnu, odnosno ligašku fazu nekog od velikih UEFA takmičenja, što ovu zemlju čini jedinom evropskom državom koja nije mikro-država, a koja nije uspela da napravi takav iskorak. Istovremeno, brojne zemlje sa sličnim ili čak manjim resursima uspele su da izgrade klubove sposobne da se takmiče na mnogo višem nivou. Predstavnici Slovenije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, ali i Islanda, Farskih Ostrva ili Luksemburga, poslednjih godina redovno dolaze do grupnih faza ili eliminišu daleko bogatije protivnike, pokazujući da finansijska ograničenja više nisu dovoljno ubedljivo opravdanje za neuspeh.Razloge ovakvog stanja svakako ne treba tražiti isključivo u visini budžeta. Savremeni evropski fudbal sve više nagrađuje sistemski rad, kvalitetnu omladinsku školu, dobro organizovan skauting, stabilno upravljanje klubovima i jasnu sportsku strategiju. Zemlje sa ograničenim resursima upravo su na tim poljima uspele da nadoknade finansijski jaz u odnosu na razvijenije fudbalske sredine. U slučaju Crne Gore, stiče se utisak da nijedan od tih segmenata nije dovoljno razvijen da bi klubovi mogli kontinuirano da napreduju i postanu konkurentni na evropskom nivou.Poseban paradoks predstavlja činjenica da je Crna Gora tokom prethodnih decenija iznedrila veliki broj vrhunskih pojedinaca koji su ostavili dubok trag u evropskom fudbalu. Od Dejana Savićevića do Stevana Jovetića, kao i mnogih reprezentativaca koji su karijere izgradili u jakim evropskim ligama, individualnog talenta nikada nije nedostajalo. Međutim, reprezentativni uspesi i razvoj pojedinaca ne mogu da prikriju strukturne slabosti domaćeg klupskog sistema, jer se kvalitet nacionalne lige ne meri brojem igrača koji su uspeli u inostranstvu, već sposobnošću klubova da proizvode rezultate u evropskim okvirima.Naravno, bilo bi pogrešno zaključiti da jedna loša evropska sezona sama po sebi predstavlja dokaz trajne krize, ali kada se ovako ubedljiv neuspeh nadoveže na skoro dvadeset godina bez značajnijeg evropskog rezultata, onda postaje jasno da se više ne može govoriti o slučajnosti. Učinak od deset poraza u deset utakmica nije uzrok problema, već njegova posledica. On je samo najvidljiviji simptom sistema koji godinama ne uspeva da proizvede klubove sposobne da naprave iskorak izvan nacionalnih okvira.Zbog toga bi ovogodišnje kvalifikacije trebalo posmatrati kao povod za ozbiljnu analizu, a ne samo kao još jednu neuspešnu evropsku epizodu. Svako insistiranje na pojedinačnim razlozima, sudijskim odlukama, žrebu ili trenutnoj formi klubova samo bi odložilo suočavanje sa suštinskim pitanjem: zbog čega crnogorski klupski fudbal već gotovo dve decenije nije uspeo da uhvati korak sa zemljama koje su nekada imale slične ili čak nepovoljnije polazne pozicije. Dok se na to pitanje ne ponudi ubedljiv odgovor, svaka naredna evropska sezona nosiće više nade nego realnih razloga za optimizam.
crna gora
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Vesti
sr_RS
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Srbija
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
sport, fudbal, crna gora
A u Crnoj Gori – crno da crnje ne može biti
Kvalifikacije za evropska takmičenja svakog leta predstavljaju najbolji pokazatelj stvarne snage nacionalnih liga.
Za razliku od domaćih prvenstava, u kojima su okolnosti često specifične i ograničene na lokalni kvalitet, evropska scena omogućava direktno poređenje klubova iz različitih sistema, budžeta i fudbalskih kultura.
Upravo zato rezultat koji su ovog leta ostvarili crnogorski predstavnici zaslužuje ozbiljniju analizu od pukog nabrajanja poraza.
Četiri kluba koja su predstavljala Crnu Goru u kvalifikacijama za evropska takmičenja izgubila su svih deset odigranih utakmica. Sutjeska je eliminisana posle četiri poraza, dok su Petrovac, Dečić i Mornar završili svoje evropske nastupe posle po dva izgubljena meča.
Takav učinak nije samo statistička zanimljivost, već pokazatelj da problem ne leži u jednom klubu, jednoj generaciji ili jednom lošem žrebu, već da je reč o mnogo dubljem pitanju funkcionisanja celokupnog klupskog fudbala.
Posmatrano iz šire perspektive, ovaj neuspeh nastavlja kontinuitet koji traje praktično od osamostaljenja Crne Gore.
Za skoro dve decenije nijedan crnogorski klub nije uspeo da se plasira u grupnu, odnosno ligašku fazu nekog od velikih UEFA takmičenja, što ovu zemlju čini jedinom evropskom državom koja nije mikro-država, a koja nije uspela da napravi takav iskorak.
Istovremeno, brojne zemlje sa sličnim ili čak manjim resursima uspele su da izgrade klubove sposobne da se takmiče na mnogo višem nivou.
Predstavnici Slovenije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, ali i Islanda, Farskih Ostrva ili Luksemburga, poslednjih godina redovno dolaze do grupnih faza ili eliminišu daleko bogatije protivnike, pokazujući da finansijska ograničenja više nisu dovoljno ubedljivo opravdanje za neuspeh.
Razloge ovakvog stanja svakako ne treba tražiti isključivo u visini budžeta. Savremeni evropski fudbal sve više nagrađuje sistemski rad, kvalitetnu omladinsku školu, dobro organizovan skauting, stabilno upravljanje klubovima i jasnu sportsku strategiju.
Zemlje sa ograničenim resursima upravo su na tim poljima uspele da nadoknade finansijski jaz u odnosu na razvijenije fudbalske sredine. U slučaju Crne Gore, stiče se utisak da nijedan od tih segmenata nije dovoljno razvijen da bi klubovi mogli kontinuirano da napreduju i postanu konkurentni na evropskom nivou.
Poseban paradoks predstavlja činjenica da je Crna Gora tokom prethodnih decenija iznedrila veliki broj vrhunskih pojedinaca koji su ostavili dubok trag u evropskom fudbalu.
Od Dejana Savićevića do Stevana Jovetića, kao i mnogih reprezentativaca koji su karijere izgradili u jakim evropskim ligama, individualnog talenta nikada nije nedostajalo.
Međutim, reprezentativni uspesi i razvoj pojedinaca ne mogu da prikriju strukturne slabosti domaćeg klupskog sistema, jer se kvalitet nacionalne lige ne meri brojem igrača koji su uspeli u inostranstvu, već sposobnošću klubova da proizvode rezultate u evropskim okvirima.
Naravno, bilo bi pogrešno zaključiti da jedna loša evropska sezona sama po sebi predstavlja dokaz trajne krize, ali kada se ovako ubedljiv neuspeh nadoveže na skoro dvadeset godina bez značajnijeg evropskog rezultata, onda postaje jasno da se više ne može govoriti o slučajnosti.
Učinak od deset poraza u deset utakmica nije uzrok problema, već njegova posledica. On je samo najvidljiviji simptom sistema koji godinama ne uspeva da proizvede klubove sposobne da naprave iskorak izvan nacionalnih okvira.
Zbog toga bi ovogodišnje kvalifikacije trebalo posmatrati kao povod za ozbiljnu analizu, a ne samo kao još jednu neuspešnu evropsku epizodu.
Svako insistiranje na pojedinačnim razlozima, sudijskim odlukama, žrebu ili trenutnoj formi klubova samo bi odložilo suočavanje sa suštinskim pitanjem: zbog čega crnogorski klupski fudbal već gotovo dve decenije nije uspeo da uhvati korak sa zemljama koje su nekada imale slične ili čak nepovoljnije polazne pozicije.
Dok se na to pitanje ne ponudi ubedljiv odgovor, svaka naredna evropska sezona nosiće više nade nego realnih razloga za optimizam.
