Visoki Dečani opet na udaru - niske pobude ekstremista u Prištini
© Foto : Sputnjiku ustupio Milorad Antonijević
Pratite nas
Bez obzira na značaj manastira Dečani, njegovu upisanost na Listu svetske baštine UNESKO-a i na listu ugrožene baštine, kao i činjenicu da su ga prepoznale i druge međunarodne organizacije koje se bave zaštitom kulturnog nasleđa, to neće promeniti stanje na terenu i Albanci će nastaviti sa pokušajima da izgrade međunarodni put pored manastira.
Ovako istoričar sa Kosova i Metohije Miloš Damjanović komentariše novi u nizu albanskih napada na srpsku kulturnu i versku baštinu u južnoj srpskoj pokrajini. Na dva kilometra od Dečana, unutar zakonom utvrđene Specijalne zaštitne zone manastira Visoki Dečani, ponovo su započeti radovi na putu. Oni se izvode na postojećoj trasi koja je povezana sa dugogodišnjim spornim projektom tranzitnog međunarodnog puta Dečani–Plav.
Monasi manastira obišli su mesto izvođenja radova i na licu mesta uočili teške kamione koji dopremaju veće količine drobljenog kamena, kao i građevinsku mehanizaciju. Oglasila se Eparhija raško-prizrenska koja kaže da prema prirodi i obimu uočenih aktivnosti radovi prevazilaze uobičajeno održavanje puta i imaju obeležja izgradnje ili značajnijeg menjanja putne infrastrukture unutar zaštićenog područja.
Albanci ne grade, oni razgrađuju
Damjanović kaže da su očigledni motivi i jasne su krajnje namere Prištine, te da se ovakvi poduhvati provlače pod izgovorom unapređenja ekonomije, lokalne privrede, poboljšanja životnog standarda, razvoja opštine i sličnih laži. Pravi cilj je, tvrdi on, pogoršavanje položaja i opšte bezbednosti manastira Visoki Dečani. Sledstveno tome, pogoršavaju se položaj i bezbednost srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve. Ugrožavaju se svi oni koji bi taj manastir trebalo da održavaju živim, kako bi on bio jedno od mesta koje bi okupljalo i sabiralo Srbe, ne samo sa Kosova i Metohije, već iz svih krajeva sveta. Takođe se ugrožava i tamošnji srpski narod, ne samo u biološkom, već i u duhovnom smislu.
To svakodnevno napadanje nije ograničeno samo na ovaj slučaj, već je deo šireg procesa. Napadi su usmereni na Srpsku pravoslavnu crkvu, na srpski narod, na srpsku imovinu i uopšte na sve što nosi srpski identitet, a to jasno ukazuje da se odvija proces koji se, po mom mišljenju, slobodno može okarakterisati kao genocid. I sve se to dešava pred očima čitave međunarodne zajednice, pre svega zapadnih država koje su najdirektnije prisutne na ovom prostoru. Vidimo da sa njihove strane nema nikakve reakcije na sve što se dešava na Kosovu i Metohiji, kaže Damjanović za Sputnjik.
On ističe da je uočljivo što nema nikakve osude niti konkretne akcije kojom bi se sprečili potezi prištinskih vlasti kojima je jednostavno dozvoljeno da bez posledica ostvaruju sve svoje antisrpske naume. Oni to čine znajući da neće biti nikakve osude, reakcija ili suprotstavljanja.
Nažalost, nema ni dovoljno snažne reakcije Beograda, niti drugih srpskih političkih, kulturnih ili društvenih činilaca. Još je nerazumljivije što nema reakcija ni predstavnika zapadnih „demokratskih“ zemalja koje su prisutni na terenu.
Nije samo srpska, već svetska baština
Kosovo i Metohija su uzduž i popreko bili prožeti svetinjama starim vekovima, za koje svet nije ni znao. Pa i nakon rata, bombardovanja i Martovskog pogroma, uprkos paljenju, rušenju i demoliranju, mnoge od njih su ostale da prkose jednima i ulivaju veru i nadu drugima. Svet i dalje za mnoge od njih ne zna, ali to nije slučaj sa manastirom Visoki Dečani.
Svetinja se nalazi na UNESKO listi svetske ugrožene baštine, ona je pod stalnom vojnom zaštitom KFOR-a i to je jedan od sedam najugroženijih lokaliteta kulturne baštine u čitavoj Evropi. Mnogi stranci su čuli za ovu svetinju, deo njih je prešao i u pravoslavlje nakon prisustvovanja svetoj liturgiji. Ipak, naš sagovornik ne veruje da će sve to imati mnogo uticaja na Albance.
Nažalost, kad je reč o Kosovu i Metohiji, dosadašnje reakcije bile su uglavnom deklarativne i tu se sve završavalo. Nije bilo konkretnih koraka koji bi u praksi i na terenu zaustavili ovakve procese i kaznile počinioce nedela učinjenih srpskom narodu na Kosovu i Metohiji. Prištinske vlasti nastaviće sa svojim namerama, ne poštujući čak ni sopstvene zakone, uključujući Zakon o specijalnim zaštićenim zonama koji su same usvojile. Čak i ako dođe do neke reakcije, ona će najverovatnije ostati samo na nivou retorike. U praksi će se dozvoliti da se sve nastavi onako kako su politički faktori u Prištini zamislili.
Naš sagovornik se pribojava da se ništa suštinski neće promeniti ukoliko sami Srbi kao narod i Srbija kao država i ne budu odlučnije i konkretnije štitili svoje kulturno i duhovno nasleđe.
Jednom već zaustavljena izgradnja
Slični radovi unutar Specijalne zaštitne zone oko Dečana započeti su 2018. godine, a potom i 2020. godine, da bi bili obustavljeni nakon reakcije međunarodnih predstavnika. Tada je postignut dogovor da se obilaznica Dečani-Plav izgradi izvan zone. Iz Eparhije raško-prizrenske ističu da taj dogovor nije dao ovlašćenje za jednostrane radove, niti za postepeno pretvaranje lokalnog puta u zabranjenu tranzitnu saobraćajnicu, ali da se nažalost nije poštovao iako su ga potpisala dva prištinska ministra i gradonačelnik Dečana, a potvrdili šefovi kancelarija Evropske unije i OEBS-a.
Damjanović kaže da ovakav razvoj događaja nije preterano začuđujući, jer smatra da je tadašnja obustava za Albance, suprotno sopstvenom zakonu, bila ipak samo privremena.
To je bilo samo privremeno zaustavljanje tada započetog procesa. Albanska strana nije odustala od svojih ciljeva, već je samo politički prepoznala da je nastupio momenat kada treba da formalno stavi tačku na izgradnju, dok su zapravo stavili tri tačke. Oni su se tada samo privremeno zaustavili, a njihovi trajni ciljevi i namere su poznate i samo je pitanje vremena i političkih okolnosti kada će oni realizovati te svoje političke naume. Sada su procenili da ne postoji nikakav faktor koji bi ih zaustavio u tim namerama i nastavljaju sa započetom pričom.
Naš sagovornik smatra da su ovaj plan, kao i druga dešavanja i napadi na Srbe, povezani sa Ohridskim sporazumom, posle kog je privremenim vlastima u Prištini omogućeno da preduzimaju čitav niz poteza na štetu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
Ovo je deo šireg procesa koji se definitivno može okarakterisati kao genocidan. Albanski napadi su usmereni na biološki opstanak, duhovni život, kulturno nasleđe i materijalnu imovinu Srba. Posledice će biti dugoročne. Sve je to povezano sa ukupnim pogoršanjem položaja Srba na Kosovu i Metohiji koji je usledio nakon prihvatanja Ohridskog sporazuma, koji je, po mom mišljenju, otvorio prostor za realizaciju projekta etnički čiste Velike Albanije, zaključuje Damjanović.
Pogledajte i:
